NA GRANICI

103. deo

A: Jesi li dobro?
Zgroženo me je upitala dok je stajala na vratima kupatila. Pustila sam vodu, a onda se umila.
J: Uvek povraćam kada mi kasni. Ništa strašno.
A: Znači moraću da zaključam frižider jer će u suprotnom ostati prazan.
Nasmejala sam se.
J: Još uvek nisam dobila, ali da, to je dobra ideja. Kada smo već kod hrane, šta ima da se jede?
A: Idi pa pogledaj. Nisi gost u ovoj kući pa da te služim.
J: Baš zato što sam u tvojoj kući češće nego ti, treba da me služiš i budeš mi zahvalna.
A: Zahvalna? Za šta? Što mi pojedeš pola frižidera i onda se vratiš kući?
J: Barem posle mene ne moraš da lupaš glavu šta ćeš da jedeš, jer nemaš veliki izbor.
Nasmejala se.
A: Hoćeš da naručimo nešto?
Sasvim slučajno pogledam na sat, a onda potrčim ka hodniku.
J: Da li ti je neko nekada rekao da ti je najbolja drugarica debil? Jer jesam.
Zbunjeno me gleda dok ja obuvam patike.
J: Trebala sam da se nađem sa Damjanom još pre sat vremena.
A: Nemoj da trčiš, napolju pada kiša, a ti si smotana.
Podsmehne mi se, podsećajući me na pre neki dan dok smo trčale za autobusom, a ja sam se okupala u bari, jer sam se okliznula.
J: Vidimo se kasnije.
Poljubim je u obraz, a onda istrčim iz kuće. Upadnem u taksi u kojem je već bila neka žena, ali mi to trenutno nije bilo bitno, jer sam znala da će me Damjan ubiti.
J: Gde idete?
Upitno pogledam u zbunjenu ženu do mene.
J: Kakva sam srećnica!
Uzbuđeno kažem kada mi odgovori dok posmatram kako je žena svakog trenutka sve više zbunjena.
J: I ja idem tamo. A što ste vi stali?
Obratim se vozaču. Možda zato što mu je luda devojka upala u kola koja su se kretala.
U retrovizoru pogleda u ženu koja samo klimne glavom, te vozač krene.
J: Kasnim već sat vremena, dečko će me ubiti.
Po prvi put mi se nasmeje i ja više nemam osećaj da pričam sama sa sobom.
X: Neka, i treba da čeka. Dame se uvek čekaju.
Ovog puta se ja nasmejem. Možda ga barem nasmejem, ako mu kažem da sam dama.
Taksi se zaustavi, te ja izletim napolje. Kiša je, hvala Bogu, prestala da pada. Uđem u kafić, a onda pogledom počnem da tražim Damjana.
X: Možda je otišao.
Kaže mi žena iz taksija kada primeti da stojim i gledam oko sebe kao tele u šarena vrata.
Izvadim telefon iz dzepa dok izlazim iz kafića. Pustim ga da zvoni do kraja, ali se Damjan ne javi. Nije se valjda kreten naljutio na mene?
Peške sam otišla do njegove zgrade, a onda iz dzepa izvadila ključ. Sada će se iznenaditi kada bude shvatio da imam ključ od njegovog stana. Jadan je mislio da ih je izgubio, a ustvari sam ih ja uzela da bih napravila kopiju. Nikad se ne zna kada će mi trebati.
Uđem u dnevnu sobu i zateknem ga kako spava na kauču.
J: Uf dobro je.
Kažem tiho. Čim je zaspao to znači da nije toliko ljut na mene. Ili je ipak bio toliko ljut da je na kraju zaspao?
Odlučim da legnem pored njega, te ga zagrlim sa leđa zbog čega se on probudi. Nije se ni okrenuo, a znao je da sam ja. Čak se nije ni iznenadio kako sam se ja odjednom pojavila kod njega.
D: Otkud ti?
Umorno upita okrećući se kao meni.
J: Izvini što sam kasnila sat vremena. Bila sam kod Ane i malo smo se zanele.
D: Šta?
Zbunjeno me pogleda, a ja onda besno skočim sa kreveta kada shvatim šta se dešava.
J: Ti se čak nisi ni pojavio!
D: Gde da se po..
Zastane kada se seti da je trebalo da se nađemo.
D: U moju odbranu, bolje da nisam ni došao nego da sam te čekao sat vremena.
J: To nije odbrana! Šta da sam ja došla na vreme?
D: Na svu sreću nisi došla. Što se ti uopšte ljutiš kada smo oboje zaboravili. Nisam samo ja kriv!
J: Ja sam se barem setila dok si ti ovde bezbrižno spavao. Uletela sam u kola koja su se kretala da bih što brže došla, a ti lepo spavaš ovde.
D: Znaš kako je lepo kada prvi put zaspiš bez gipsa?
J: Znam i ja sam ga imala. Ali ipak nisam zaspala kada je trebalo da se nađemo.
D: Dobro, izvini. Nemoj da se ljutiš, ne mogu da te slušam kako se dereš, a tek sam se probudio.
J: Jel ti želiš da se ponovo vratiš gispovima? Sigurna sam da su ti nedostajali.
Nasmeje se, a onda me zagrli.
D: Jel si sada manje ljuta?
J: Nisam, ali barem mi je toplo.
D: Ionako je loše vreme. Bolje da ceo dan ostanemo ovde i izležavamo se.
Totalno se slažem. Napolju je hladno i mokro, a ovde je tako toplo i lepo.
J: Ne slažem se. Mislim da je bilo bolje da smo izašli.
Duboko izadne, a onda me pusti iz zagrljaja i ustane iz kreveta.
J: Gde ćeš?
D: Da se spremim pa da idemo negde.
Šta je ovom Damjanu? Kada treba da se složi sa mnom nikad to ne uradi, a kada ne treba uvek se složi.
J: Šalila sam se. Ovde je bolje.
D: Hvala Bogu! Znaš kako mi se ne izlazi.
Nasmejano se baci pored mene, a onda me privuče sebi i poljubi u čelo.
J: Šta ti je?
Nasmejano ga upitam, ali ipak zbunjena njegovoj raspoloženosti.
D: Ne pitaj. Ni sam ne znam. Uživaj pre nego što počnemo da se tučemo.
J: Gladna sam. Hoćemo da naručimo kinesku hranu?
Zbunjeno me pogleda.
D: Ti mrziš kinesku hranu.
J: Znam, ali baš mi se jede.
D: Jesi sigurna?
J: Valjda znam šta mi se jede.
Ljutito odgovorim što je skroz drugačije mom ponašanju od malopre. Kunem vam se, teško je biti žensko.
Uzme telefon, a ona naruči kinesku hranu koju sam do pre samo dve-tri nedelje mrzela.
D: Za razliku od mene izgleda da je neko neraspoložen.
J: Samo treba da dobijem. Evo, sada sam već raspoloženija.

Jedva čekam da vam izbacim nastavak, jer sam dugo želela to napišem i konačno jesam. Mada sada kada sam to napisala neće biti odugovlačenja priče, jer je to nemoguće 🥺. Ly <3