Probudila me jaka svetlost koja mi je išla u oči. Trebalo mi je par trenutaka da se priviknem i skroz se razbudim. Zbunjeno sam pogledala u doktora, te oko sebe.
D: Probudili ste se!
Veselo je rekao.
D: Kako ste? Osećate li neke bolove?
J: Ništa strašno.
Odgovorila sam gledajući u gips na svojoj levoj ruci. Trebalo mi je vremena da se setim šta se desilo juče.
J: Damjan!
Krenula sam da ustanem, ali me je doktor zaustavio.
D: Molim Vas, ne možete još uvek da ustajete. Damjan je dečko sa kojim ste bili u kolima zar ne?
J: Da.
D: Uspeli smo da mu spasimo život, ali je i dalje u kritičnom stanju. Preživeo je teže povrede s obzirom da je auto udario više na njegovu stranu.
J: Ali išao je pravo na nas.
D: Kada budete bili u mogućnosti, zahvalite mu se. Rizikovao je svoj život kako bi spasio Vaš. Sada dosta priče. Moram da te pregledam, a posle ćeš moći da vidiš sve koji su tu celu noć.
...
Nakon što je doktor napustio sobu, par minuta sam provela razmišljajući o onome što se desilo juče. Ko je ona devojka? Da li me je Damjan stvarno prevario? Da li bi sada bilo drugačije da sam ga saslušala?
U sobu su ušli Vuk, Ana, Marija i tata. Videlo se da su umorni i neispavani.
T: Kako si?
J: Dobro sam.
M: Jel te boli nešto?
Odmahnula sam glavom. Zapravo me je mnogo toga bolelo, ali bilo je podnošljivo.
V: Zašto nam nisi rekla za Damjana?
Pogledala sam u Anu.
A: Morala sam da im kažem! Hteli su da pozovu policiju i da kažu da je pokušao ponovo da te kidnapuje!
Nasmejala sam se.
J: Nisam vam rekla zato što sam se plašila?
T: Čega si se plašila?
V: I kako si uspela da se zaljubiš u kriminalca koji te je kidnapovao.
J: Plašila sam se da ćete me mrzeti, jer zapravo nije kidnapovao. Spasio me je.
Svi su me zbunjeno pogledali.
J: Nikolai je zapravo Damjanov šef. Mislim bio je. Kada je saznao da sam uhvatila Damjana na delu, oteo me je. A Damjan me je spasio. Bili smo par dana na Kopaoniku, a posle smo otišli u Crnu Goru. Rekao mi je da mogu da se vratim u Beograd kad god želim, ali ja nisam htela. Došli smo samo zato što je on bez mog znanja kupio karte i rekao da će on svejedno otići i da neću imati šta da radim u Crnoj Gori bez njega.
Svi su me šokirano gledali. Previše informacija za jedan dan pretpostavljam?
J: Moram još nešto da vam kažem. Nemojte da me ubijete.
A: Ne obećavam. Ko zna šta ćeš nam sada reći.
J: Damjan i ja smo se venčali.
Definitvno previše informacija za jedan dan.
A: Venčali ste se?
V: Kao sad ste muž i žena?
M: Gde ste se venčali?
J: Ne znam tačno gde, ali znam ko.
T: Ko?
J: Matičar Pavle.
M: Matičar Pavle sa interneta?
J: Da.
Zbunjeno sam odgovorila. Kako oni to znaju?
Marija i tata su izdahnuli.
T: Hvala bogu!
J: Zbunjena sam.
M: Pre neki dan je bilo na vestima. On je prevarant!
J: Hvala bogu!
T: Inače, neko je došao da te vidi.
Zbunjeno sam ih pogledala.
J: Ko?
Znatiželjno sam pitala. Par sekundi kasnije, Aleksa je iskočio.
A: Ja sam došao!
Ne znam da li sam vrisnula od uzbuđenja ili zato što sam se uplašila kada je odjednom iskočio niotkuda, ali vrisnula sam.
Zagrlila sam ga najjače što sam mogla kada mi je prišao.
M: Bićemo ispred.
Rekla je, te su nas ostavili same.
Aleksa je uzeo stolicu i stavio je pored mog kreveta.
A: Mislim da je ovo karma za slušalice koje si mi ukrala.
Nasmejala sam se.
J: Nisi me čak ni pitao kako sam nego odmah na slušalice.
A: Ma dobro si ti čim toliko raspoložena i živahna. Nije ti ništa.
J: Gde je Luna?
A: Luna je otputovala kod tetke u Hrvatsku, ali trebalo bi večeras da stigne.
J: Ne ide li ona u školu?
A: Ide vandredno. Šta misliš kako je bila svaki dan tu dok ste vi bili u Crnoj Gori?
J: Ja sam se utripovala da je tada bio raspust.
Nasmeje se.
J: Jesi li video Damjana?
A: Jesam, ali spavao je.
J: Posvađali smo se. Zbog toga je i došlo do nesreće.
A: Oko čega ste se posvađali?
J: Trebali smo da idemo na večeru, ali me je on ispalio. Pošto sam se ja već spremila, Staša i Nevena, moje drugarice, smo odlučile da odemo u klub. Tamo sam ugledala Damjana kako se grli sa nekom devojkom.
A: Debil ti nije rekao..
Zbunjeno sam ga pogledala.
J: Šta mi nije rekao?
A: Nije na meni da ti kažem. Kada se probudi morate da razgovarate.
J: Hvala ti što si me sada ostavio u neizvesnosti.
A: Pa ne mogu ja da ti kažem. Damjan će.
J: Ti znaš o čemu se radi?
A: Naravno da znam.
J: Jel dobro ili loše?
A: To ćemo tek videti.Vratio nam se Aleksaa. Ja sam njega morala da vratim, jer mi je baš nedostajao, a ovo je bila najbolja prilika za to. Damjan i Tara su preživeli, ali da li će i njihova ljubav? Ok ovo je malo dramotično zar ne?
YOU ARE READING
NA GRANICI
ActionDa li vi verujete da se život može u sekundi promeniti iz korena? Tara je bila sasvim normalna devojka i imala je srećan život. Jedini problem bila joj je majka koja je više brinula o karijeri nego sopstvenoj ćerki. Njen život se totalno menja od tr...