J: Slušaj.
D: Slušam.
J: Ali ozbiljno je tako da dobro me slušaj.
D: Pričaj više.
J: Gladna sam.
D: Nije valjda da si gladna?
Napravio je sarkastičnu šokiranu facu.
J: Ozbiljno, kada rešimo ovo sa tvojim roditeljima idemo da jedemo negde.
D: Dobro. Gde ćemo?
Nasmejala sam se.
D: Šta?
J: Tako si dobar otkako si izašao iz zatvora. Mora da sam ti baš mnogo nedostajala.
D: Da, da, previše.
Rekao je sarkastično.
Odvezala sam pojas, a onda ga zagrlila.
J: Ajde priznaj.
Počela sam da mu mrsim kosu. Lako je nekog naterati da nešto prizna kada radiš ono što ne voli.
D: Hoćeš da nas ubiješ? Ne smeš da diraš vozača dok vozi.
J: Pustiću te ako priznaš.
D: Znaš da ne volim da lažem.
J: Ne laži, lažeš ko pas.
D: Psi ne lažu.
J: Ti lažeš.
D: A ja sam pas?
J: Da.
D: Ozbiljno Tara, ne vidim ništa od tvoje kose.
Sklonila sam kosu na drugu stranu.
J: Eto. Sada vidiš.
D: Jel nećeš da me pustiš?
J: Ne.
D: Dobro onda.
Rekao je, a onda dodao gas. Istog trenutka sam se odvojila od njega i vratila se na mesto.
J: To je varanje!
Nasmejao se.
D: A ono što si ti radila je protivzakonito.
J: Varalice.
D: Ja se samo snalazim.
J: Povlačim reč. Nisi uopšte dobar. Ti si kreten. Idiot. Majmun. Gorila. Pokvarena veš mašina.
D: Šta je sa uvredama?
Rekao je kroz osmeh.
J: Pusti me.
D: Pokvarena veš mašina..
Rekao je u čuđenju.
J: Nisam imala inspiraciju.
Čim su se kola zaustavila odmah sam izletela napolje.
Pogledao me je, a onda otvorio prozor na suvozačevom mestu.
D: Idem da se parkiram.
J: Idi. Ne moraš ni da se vraćaš!
Sama sam ušla u dvorište gde me je sačekao njihov baštovan. Ne mogu da verujem da ih ljudi i dalje imaju u 21. veku.
J: Dobar dan čika Vukašine.
Kada me je video prevrnuo je očima. Ustao je, a onda obrisao blatnjave ruke o odelo.
V: Šta ćeš ti ovde? Rekao sam ti milion puta da ne žele da te vide. Ne budi dosadna.
Namrštila sam se. Vukašin me baš ne voli.
V: Sada molim te idi, da te ne bih ja sam izbacio.
J: A ne, ja sam došla ovde..
Prekinuo me je. Tako nepristojno!
V: Ne zanima me zašto si došla. Lepo sam ti rekao da ne žele da te vide. Dolazila si ovde milion puta i nijednom te nisu pustili.
D: Ima li nekih problema?
Čula sam Damjanov glas iza sebe. Tačno na vreme.
J: Nema. Eto vidiš čika Vukašine, došla sam sa Damjanom. Valjda su ti rekli da dolazi danas. Sada možeš da nas pustiš unutra. Hvala.
Uhvatila sam Damjana za ruku, te smo prošli pored njega.
J: Majmun odvratni blatnjavi.
Prokomentarisala sam.
D: Ti znaš Vukašina?
J: Pričaćemo o tome kasnije.
Pokucao je na vrata koja je nedugo zatim otvorila njegova mama.
Pogledala je prvo u njega, pa u mene, a onda u naše ruke.
J: Mora da vam je sada žao što me niste puštali.
Rekla sam gledajući u njenu zbunjenu facu.
D: Šta?
J: Rekla sam da ćemo pričati o tome kasnije.
D: Dolazila si ovde?
J: Jesam. Tako znam čika Vukašina.
D: Zašto?
J: Pa nisam mogla da sedim skrštenih ruku.
Čulo se neko trčanje, a onda je Badi istrčao napolje prošavši Damjanovoj mami kroz noge. Počeo je da skače oko Damjana.
Mislim da je Badi jedini koji mi se radovao kada sam dolazila ovde.
L: Uđite.
Otvorila je širom vrata. Smestili smo se u dnevnh sobu.
L: Ivane!
Pozvala ga je, te se on nakon par trenutaka pojavio na stepenicama. Zbunjeno nas je gledao sve vreme dok je silazio.
I: Zašto ste vas dvoje zajedno?
D: Zato što smo zajedno.
L: To vidimo, ali zašto.
J: Pa u vezi smo.
L: Molim?
I: Ali on te je kidnapovao.
L: Molim vas nemojte da mi kažete da te je on kidnapovao, pa ste se zaljubili jedno u drugo.
J: Naravno da ne. Nije ovo ' 365 dana '.
Svi su me zbunjeno pogledali.
J: To je film.
D: Kako god. Ja sam je spasio.
J: I onda smo se zaljubili.
I: Od čega te je spasio?
J: Od Nikolaia.
L: Ali on je policajac.
J: Da, to sam i ja mislila.
D: To mi je šef. Mislim bio je. On je Maksov sin, a Maks je bio Ognjenov šef. Kada je Ognjen ubijen, naterali su mene da uđem u njihovu bandu. Morao sam da uđem, jer je rekao da će vas ubiti.
Lidija mu je pritrčala u zagrljaj, dok je njegov tata stajao u mestu u čuđenju. Videlo se da mu nije svejedno, ali da ne pokazuje koliko i Lidija.
L: Izvinite, trebala sam bar da vas saslušam.
I: Ako želiš možeš da se vratiš ovde kad god želiš.
Lidija je zagrlila i mene zbog čega sam se iznenadila.
L: Napokon i ti da nađeš normalnu devojku. Da znaš samo koliko je bila uporna da nam ispriča istinu.
Nasmejala sam se.
I: Hoćete da ostanete na večeri?
Damjan je pogledao u mene očekujući odgovor.
J: Naravno.Eto, saznala je i Damjanova porodica, sada je samo ostala Tarina uključujući i Anu. Inače sam i smislila kako ću se rešiti glupavog Nikolaia tako da ono. Sve je tip top ( ne mogu da verujem da sam napisala tip top bas je krindz ). Znam da nisam uopste aktivna, ali oprostićete mi kada budete pročitali ( ako budete pročitali ) novu priču koja je zapravo vezana za ovu ali zapravo na neki način i nije.
YOU ARE READING
NA GRANICI
ActionDa li vi verujete da se život može u sekundi promeniti iz korena? Tara je bila sasvim normalna devojka i imala je srećan život. Jedini problem bila joj je majka koja je više brinula o karijeri nego sopstvenoj ćerki. Njen život se totalno menja od tr...