NA GRANICI

13. deo

Probudi me nečije drmanje, te refleksno uzmem jastuk i gađam ga istim. Kada čujem tatin glas brzo otvorim oči skakajući sa kreveta.
T: Bože, kakvo dete imam.
J: Izvini tata.
Izvinila sam se, te se nasmejala.
T: Nemoj da se smeješ tu nego počni da se spremaš. Prespavala si prva dva časa.
Polako sam ustala sa kreveta ne žureći. Ionako kasnim, nema potrebe za žurbom.
T: Požuri!
Malo je viknuo na šta sam ja poskočila. Nasmejao se klimajući glavom.
T: Koja si ti budala. Požuri, ne želim da i ja kasnim na posao.
J: Žurim, žurim.
Kada sam se spremila tata me je odvezao do škole.
T: Budi dobra.
Rekao je kada se zaustavio na školskom parkingu.
J: Kad sam ja bila loša?
T: Nemoj da započinjem, zakasnićeš i na treći čas.
Nasmejala sam se, te izašla iz auta. Mahnula sam mu, te je on krenuo.
Veliki odmor je počinjao za dva minuta tako da sam otišla pravo u kafeteriju. Poslala sam Ani poruku da sam stigla kako ne bi otišla sa ostalima napolje.
Ovih pet minuta koliko sam je čekala činila su mi se kao večnost. Napokon ugledala sam je kako dolazi prema meni.
A: Izbegla si kontrolni iz matematike.
Zbunjeno sam je pogledala. Ne sećam se da je nastavnica rekla da ćemo ga imati. Kao da je bitno, svejedno sam bila očajna u tom predmetu. Nisam bila bolja ni u drugim zapravo.
A: Iznervirala se što je niko nije slušao pa nam je dala kontrolni. Dobiću jedan inače. Verovatno ću pasti i na avgust.
J: Ma to mi kaži, neću biti sama.
Kratko se nasmejala, a onda se uozbiljila kada je videla nekog iza mene.
A: Jesi li videla Damjana?
Odmahnula sam glavom. Nisam imala kada da ga vidim.
A: E pa sada imaš priliku.
Pogledala sam preko puta nas gde su uvek sedeli. Imao je ogromnu modricu preko oka i malo dublju ogrebotinu na donjoj usni. Pored toga, kosa mu je bila i dalje savršeno nameštena. Bože, taj dečko izgleda lepo čak i prebijen. Mrzela sam sebe što sam mislila ovo. On je bio kriminalac, egoističan i sve u svemu loša osoba, a ja ništa nisam preduzimala. Komentarisala sam koliko je savršen.
J: To je i zaslužio.
Prokomentarisala sam gledajući ga. U jednom trenutku su nam se pogledi sreli. Pogledao me je svojim dobro poznatim ledeno plavim očima, a ja sam mogla da čujem kako mi se otkucaji srca usporavaju. Bili su teški i jaki.
Bože, šta mi to radi? Samo jednim pogledom uspe da mi poremeti razum. Zagrizao je donju usnu i tako učinio da izgleda još lepše nego ranije.
A: Jesi li videla to?
Ana me je uzbuđeno upitala udarajući me po ruci. Skrenula sam pogled sa njega na nju.
A: Upravo je zagrizao donju usnu na tebe.
J: Pa?
A: Pa? Jel me zajebavaš? To je očigledan znak da te želi.
J: Ne lupaj Ana. Lik me mrzi i verovatno sada misli da sam buljila u njega.
A: Ali jesi.
J: Ne na taj način.
Iznervirano sam rekla. Skroz me je izbacio iz takta. Nisam očekivala da će me primetiti.
A: Zar postoji način kako da buljiš u nekog?
J: Da i ti to dobro znaš. Gledala sam u njega zato što smo pričale o njemu, a ne zato što sam mu gledala izgled.
Ni sama nisam znala da li je ovo što sam rekla bila istina. Šta ja pričam? Naravno da jeste. Nisam se ni setila njega dok mi ga nije spomenula.
Klimnula je glavom sa osmehom na licu koji me je izluđivao. Nije ništa smešno.
J: Nerviraš me.
Nadureno sam rekla na šta se ona nasmejala.
A: Priznaj da postoji neka privlačnost između vas. Ja sam ti najbolja drugarica, kome ćeš reći ako ne meni? Uostalom, misliš da ne vidim kako se gledate? Sada kada te je pogledao imam osećaj da si prestala da dišeš.
J: Dobro, lep je i zgodan je, ali to je to. Zaboravljaš činjenicu da je kriminalac Ana.
A: Ne možeš da budeš sigurna. Samo zato što imaju slične oči.
J: Imaju iste oči i pogled.
A: Pa dobro, fali ti malo opasnosti u životu.
J: Ako mi zafali opasnost preći ću ulicu na crveno.
A: Uf preterala si ga.
Sarkastično je rekla.
J: Pitam se šta bi Vuk rekao da sazna da teraš njegovu dragu mlađu sestru da se smuva sa kriminalcem.
Prevrnula je očima uz smešak na licu.
Zvonilo je za kraj odmora, te smo par sekundi kasnije ustale.
A: Dobro Tara, videćemo šta će biti.
J: Ništa neće biti. On je pr...
Kako nisam gledala kuda idem skucala sam se u nekoga.
Osetila sam ruku oko mog struka koja me je zadržala da ne padnem.
Miris muškog parfema uvukao mi se u nozdrve. Nisam htela da podignem pogled, jer sam znala ko stoji ispred mene. Odmah sam prepoznala taj miris. Soba mu tako miriše.
Kada sam napokon skupila hrabrosti pogledala sam ga. Bio je ozbiljan kao i uvek. Barem kada je bio sa mnom.
Očekivala sam da me nazove smotanom ili tako nešto, ali samo me je gledao.
Srce mi je lupalo nenormalno brzo na njegovu blizinu.
Sada sam imala priliku da bolje vidim njegovo ranjeno lice.
Neko ga je baš istukao, pomislila sam. Imao je sitne ogrebotine svuda po licu koje nisam mogla da vidim pre. Te rane su ga zapravo činile zgodnijim. Davale su mu taj neki dodatak koji je upotpunjavao njegov stil. Činile su ga opasnijim.
Sve ovo izdešavalo su u samo par sekundi, a činilo mi se kao večnost.
Kada me je pustio samo je prošao pored mene bez reči. Skoro pa je izgledao ljuto.
A: Uhvatio te je oko struka.
J: Da ne bih pala. To je normalan potez.
A: Mogao je da te pusti da padneš, ali nije. Znaš zašto?
Upitala me je, a zatim odmah odgovorila sama. Na trenutak me je podsetila na mamu.
A: Zato što mu se sviđaš.
Samo sam prevrnula očima. Nisam imala šta da kažem. Nikako nisam mogla da je ubedim da između nas nema apsolutno ništa. Odlučila sam da je samo ignorišem, jer sam znala da neće odustati i da će teško promeniti svoje mišljenje. Uvek je bilo tako. Bila je previše tvrdoglava i u nekim stvarima jako slična meni što se u većini slučajeva završavalo našom svađom. Najduža svađa trajala nam je tri dana. Koliko god obe imale te ne toliko dobre osobine nismo mogle jedna bez druge.
Ušle smo u učionicu koja je već bila puna i glasna. Pošto nismo odmah krenule ka učionici zvonilo je pre nego što smo došle do svojih mesta. Čas je bio izuzetno dosadan i svi smo za divno čudo bili tihi. Verujem da smo i nastavnicu iznenadili, jer je izgledala pomalo izgubljeno.
...
A: Jel moraš da ideš u biblioteku? Ideš tamo svaki dan.
J: Šta tebe briga? Ionako ideš sa Vukom negde.
A: Pozvali smo i tebe, ali ne, ti ideš u biblioteku. Da čitaš.
J: Šta ću drugo da radim tamo? Kuvam ručak?
A: Zašto nećeš sa nama?
J: Još pitaš. Prvo, zovete me da se ja ne bih osećala izostavljeno jer jelte vi ćete sada provoditi više vremena zajedno. Drugo, čak i kada bih otišla osećala bih se kao treći točak. Treće, stalno idem u biblioteku posle škole i ne želim da se to promeni.
Tiho smo se raspravljale ispred vrata biblioteke. Zapravo ne bih rekla da smo bile toliko tihe. Primetila sam da nas je baka koja radi tamo nekoliko puta pogledala, ali nije ništa rekla, jer nismo bile u biblioteci već ispred.
J: Znam da se osećaš loše, ali nema potrebe za tim. Bukvalno nema razloga.
A: Naravno da ima. Da li si nekada gledala filmove? Šta ako se nas dve udaljimo, jer sam ja počela previše vremena da provodim sa Vukom? Onda ćemo se posvađati i naše prijateljstvo neće više postojati. Ne želim da samo tako nestanemo zbog jednog dečka.
J: Ana, zaboga. Nećemo se posvađati zbog Vuka. Nastavićemo da se družimo kao i pre njega. Ne razumem u čemu je problem? Svejedno se ne bi družile posle škole, jer ja ostajem, a ti bežiš odavde ko đavo od krsta.
A: U pravu si. Vuk nije ništa novo. Mislim družila sam se sa njim i pre ovoga.
J: Jesi?
Složila sam zbunjenu facu. Koliko sam ja upućena, oni su se viđali samo kada je dolazila kod mene. Samo bi malo popričali i to je to.
Postala je nervoznija, te sam ja obe obrve podigla očekujući odgovore.
A: Zar nisi rekla da moraš da čitaš?
Upitala je, te me gurnula u biblioteku. Zbunjeno sam je pogledala.
J: Koji kurac?
Oblikovala sam usnama kako me niko ne bi čuo. Bilo je par njih samo, ali ipak više nego inače. Obično smo bili samo Damjan, baka i ja.
A: Vidimo se.
Mahnula mi je, a zatim potrčala uz stepenice. Ova devojka nije normalna. Kao da ne zna da ću svejedno saznati odgovore.
Kada sam izabrala knjigu sela sam na uobičajeno mesto.
Nekoliko stolica dalje sedeo je Damjan. Kao i uvek.
Pogledala sam ga preko knjige. Videlo se da se udubio u knjigu i da se nešto zanimljivo dešava po njegovim izrazima lica koje je s vremena na vreme menjao.
J: Zanimljiva knjiga, a?
Upitala sam ga narušavajući njegov mir. Nisam mogla da se skoncentrišem na svoju knjigu, pa nisam htela da dopustim ni njemu.
Mada činilo se kao da me ne čuje. To ili je bio stvarno dobar u ignorisanju, jer nije pokazao ni jedan jedini znak da je primetio da sam uopšte ušla.

Ne znam da li sam jedina, ali ovaj deo mi je baš krindz. Ima previše opisivanja Damjana lol.