NA GRANICI

71. deo

DVA MESECA KASNIJE
M: Hoćeš da ti pomognem?
Pitala me je Marija.
J: Ne, sama ću. Nije teško toliko.
M: Jesi sigurna?
J: Sigurna sam Marija. Sada možeš da ideš. Ne brini se neću zapaliti ništa.
Jedva me je ostavila samu u kuhinji. Možda nisam baš najbolja u kuvanju, ali koliko teško može biti da napraviš obične puslice?
...
Oglasio se alarm. Napokon! Izvadila sam puslice iz rerne. Nisam znala ni da se peku, a kamoli da to traje skoro sat vremena.
Dok se to peklo otišla sam da kupim neku malu kutijicu sa belim tufnama  u koju ću da stavim puslice. Kutija je bila roze boje, ali nisam mogla da odolim. Bila mi je preslatka.
V: Uu šta je to?
Krenuo je da uzme jednu puslicu zbog čega sam ga pukla po ruci.
J: Fuj to.
V: Nisam pas.
J: Loš Vuk, loš.
Počela sam da ga zajebavam na štao je on prevrnuo očima.
V: Za koga si to napravila?
J: Šta te briga?
V: Pogledaj me.
Pogledala sam ga.
V: Imaš dečka zar ne?
J: Zašto mi staješ na muke? Nemam dečka.
V: Ne verujem ti.
J: Pa ti nemoj. Idem ja sada. Kaži tati i Mariji da sam otišla kod drugarice.
Rekla sam uzimajući kutiju, te krenula ka vratima.
V: Kod koje drugarice?
Okrenula sam se prema njemu.
J: Prestani da me ispituješ. Zar mi ne veruješ?
V: Nešto si mi sumnjiva.
J: Idem ja, nerviraš me.
...
Čekala sam da dovedu Damjana u sobu za posete. On nema pojma da ću ja danas da dođem. Prilično sam sigurna i da je pomislio da sam zaboravila na njegov rođendan, jer mu se ceo dan nisam javljala.
Šetkala sam se u krug od nervoze. Nisam ga videla dva meseca.
D: Tara?
Čula sam njegov zbunjen glas, a onda sam se okrenula prema njemu.
J: Srećan rođendan!
Nasmejano sam rekla, te mu utrčala u zagrljaj. Bože, koliko mi je samo nedostajao.
J: Donela sam ti čak i poklon.
Rekla sam kada smo seli za sto, te mu dodala roze kutiju sa tufnama.
D: Lepa kutija.
Prokomentarisao je sarkastično. Otvorio ju je, a onda me nasmejano pogledao.
D: Ja tebe obožavam.
Veselo je rekao, a onda me naglo povukao za glavu i poljubio. Jebote mislim da mi je polomio vrat..
J: Ja sam ih pravila.
Zaustavio je ruku na pola puta do usta i ozbiljno me pogledao.
J: Damjane!
Iznervirano sam rekla.
D: Šta?
J: Jel me zajebavaš?
D: Ti i kuhinja ne idete zajedno, a ja ne želim da umrem od trovanja i to u zatvoru.
J: Ne brini se nećeš umreti od trovanja. Ja ću te ubiti. Majmune nezahvalni!
D: Dobro, izvini. Probaću.
J: Nadam se da sam sipala neki otrov umesto šećera.
Uplašeno me je pogledao. Majmun! Nisam trebala da se mučim toliko oko njega. Ne zaslužuje!
D: Uu pa dobro je.
Čime mogu da ga gađam?
J: Naravno da je dobro. Rekla sam ti da me je Violeta naučila da kuvam.
D: Moja greška.
Rekao je punim ustima zbog čega sam se nasmejala čak iako sam bila ljuta na njega. On voli puslice više od mene i to je očigledno.
J: Jesu li dolazili tvoji?
Odmahnuo je glavom.
D: Zvali su telefonom.
J: A pre toga jesu li dolazili?
D: Samo jednom. Da mi kažu da su mi kupili stan, jer ne žele više da žive sa mnom.
Zbunjeno sam ga pogledala. Zašto bi to uradili?
J: Jel si im ti rekao za Nikolaia?
D: Nisam. Nisu mi dali.
J: Kako misliš nisu ti dali?
D: Rekli su da ne mogu da se opravdam i da sam gori od Ognjena, jer ja usput i kidnapujem devojke.
J: Oni znaju za mene?
D: Logično. Nikolai ih je ispitivao.
Klimnula sam glavom. Ne mogu da verujem da ne žele čak ni da čuju šta ima da im kaže.
D: Nisi ni ti rekla svojima da te nisam kidnapovao nego spasio?
Odmahnula sam glavom.
J: Nisam još uvek. Plašim se.
D: Nemoj ni da im kažeš.
Zbunjeno sam ga pogledala. Zašto da im ne kažem?
D: Tebe tvoja porodica voli tako da kada bi saznali da je Nikolai zapravo taj koji te je kidnapovao i sve ih izigrao, pokušali bi da ga strpaju u zatvor, a to im neće uspeti. Samo će se uvaliti u ogroman problem.
J: Ali osećam se užasno dok ih lažem.
D: Nemoj. Samo ih štitiš.
X: Tara?
Čula sam glas iz sebe, te se okrenula. Šta će Stefan ovde?!

Ovo je malo kraći nastavak, ali ako ništa barem su se videli. Ne znam da li mi se čini, ali poslednjih nekoliko delova je dosadno jer ne znam mislim da sam previše odužila priču 🤷🏻‍♀️. Tako da očekujte uskoro kraj.