NA GRANICI

87. deo

J: Kretenu! Šta te je spopalo onako da se potučeš?! Uff, ne mogu da te gledam!
Odmah sam počela da se žalim kada smo se našli u toaletu za vreme časa.
D: Pa dobro, šta da ti radim? Uradio sam ono što sam trebao.
J: Slušaš li ti sebe? Zašto si morao da se potučeš? Nisi morao!
D: Pa zar da ostanem miran kada mi je lik došao i počeo da prepričava vaše događaje od sinoć?! Ma daj Tara, da je neka devojka počela da priča o tome kako je provela sa mnom noć, završila bi gore od mene i Mateje zajedno.
J: Nije istina!
D: Istina je!
J: Nije!
D: Dobro, jesi li me pozvala ovamo da bismo se svađali?
J: Jesam!
D: Nemam ja vremena za ovo.
Krenuo je da izađe, ali sam za zaustavila.
J: Gde ti misliš da si krenuo?
D: Neću da se svađam sa tobom Tara.
J: Dobro, izvini.
Rekla sam prolazeći rukom kroz kosu.
D: Da nisam ništa uradio, opet bi se žalila.
J: Naravno da bih se žalila! Mislim, nije meni do toga što si ga prebio, nego što je i on tebe.
D: Nije mi ništa. Proći će sve za dve nedelje.
J: Šta vam je direktor rekao?
D: Verovatno će me prebaciti u drugo odeljenje, nemam pojma.
J: Zašto tebe? On je kriv!
D: Ali sam ja započeo tuču.
J: Koja budala!
D: Jel dolaziš večeras kod mene?
J: Što?
D: Što da ne? Dosadno mi je da budem sam.
J: Moraš da nađeš prijatelje Damjane.
D: Imam ja prijatelje, ali reko tebe da zovem. Mislim dobro, nisam dugo išao u striptiz klubove, verovatno ću tamo sresti nekoga.
Zinula sam.
J: Uff, nemaš pojma koliko želim sada da te udarim! Imaš sreće što si već dovoljno prebijen!
Nasmejao se.
J: Moram da idem. Vidimo se onda kasnije. Kada da dođem?
D: Ceo dan sam kod kuće tako da kad god imaš vremena.
J: Nije kao da radim nešto pa da nemam vremena.
D: I to što kažeš.
J: Aj ćao.
Na brzinu sam ga poljubila, a onda izašla iz toaleta.
...
Poslednji čas se završio, te smo Ana i ja krenule kući. Sve vreme je bila tiha i nikako nisam mogla da započnem razgovor. Na sve bi mi odgovarala površno.
A: Ja znam.
Zbunjeno sam je pogledala.
J: Šta znaš?
A: Za Damjana i tebe.
Razrogačila sam oči.
J: Kako?
A: Videla sam vas juče kada si istrčala iz kuće. Krenula sam za tobom. Zašto mi nisi rekla?
J: Komplikovano je.
A: Mislila sam da smo najbolje drugarice Tara.
J: Znali su samo Luka i Nevena i to je samo zato što su sami shvatili ili videli. Da sam želela nekome da kažem, znaš da bi ti bila prva osoba kojoj bih rekla.
A: Svejedno je trebalo da mi kažeš.
J: Izvini, ali stvarno je komplikovano. Hteli smo prvo sve da rešimo, pa vam tek onda kažemo. Nisi ljuta?
A: Naravno da sam ljuta Tara! Ja tebi nikada nisam ništa prećutala sem onoga sa Stefanom. Ti si meni prećutala vezu sa Damjanom i ko zna šta još!
J: Ali..
Prekinula me je.
A: Samo mi treba malo vremena.
Rekla je, te ušla u svoje dvorište. Stajala sam par minuta ispred, shvatajući šta se upravo desilo.
Oči su mi se napunile suzama. Ana i ja smo se svađale oko gluposti i te svađe su najviše trajale jedan dan, ali ovog puta znam da je drugačije. Razočarala sam je, mogla sam da joj vidim u očima.
Uzela sam telefon, te poslala tati poruku da sam otišla kod Nevene. Nisam mogla da se vraćam sada kući. Znala sam da će me ispitivati.
Nakon što sam poslala poruku, pozvala sam Damjana.
J: Dolazim. Jesi li tu?
D: Tu sam. Jel se desilo nešto? Zvučiš uznemireno.
J: Razgovaraćemo kada dođem.
D: Hoćeš da dođem po tebe?
J: Nema potrebe Damjane. Ne budi toliki papučar.
Nasmejao se.
D: Vidimo se onda kada dođeš.

Tek sam se probudila i odmah sam vam izbacila deo, nisam li divna?