Svi smo bili u mojoj sobi. Ana i ja smo ležale na krevetu, Luka na mom čupavom tepihu, Nevena je sedela na fotelji, a Staša i Stefan su sedeli na podu naslonjeni na moj ormar.
A: Odakle ti taj prsten?
Pitala me je gledajući u prsten koji mi je Damjan dao.
J: Mama mi ga je kupila, ali nisam ga nosila do sada.
S: Zašto ga nosiš na levoj ruci na domalom prstu?
J: Ne znam, tu mi najlepše stoji.
L: Ko zna šta je ona radila kod tetke. Možda se i udala, a ne želi da nam kaže.
N: O tome ne moramo da se brinemo. Tara se neće udati do tridesete.
J: Hej, šta to treba da znači?
S: Da si previše neozbiljna.
J: Nije istina!
L: Prošle godine si donela čoveče ne ljuti se u školu.
J: A vi ste igrali sa mnom tako da ne možete da me osuđujete oko toga.
A: Na letnjem raspustu si se igrala žmurke sa nekom decom iz parkića.
J: Pa kad ti nisi htela da se igraš sa mnom!
Nadureno sam rekla zbog čega su svi počeli da se smeju.
S: Da Tara, skroz si ozbiljna osoba. Detinjasta nikako.
J: Ali stvarno nisam detinjasta.
N: Ajde kao nisi.
J: Gde je Marko više? Njega najviše gotivim ovde.
Ana me je udarila jastukom u glavu.
J: Šta hoćeš? On me barem ne proziva što igram žmurke.
A: Zato što je i on igrao sa vama.
Stefan: Lik se više druži sa malom decom nego nama.
L: Mislim da nije prošao dan, a da nas nije zaustavilo neko dete. Sve ih poznaje!
Stefan: Ponekad sam ljubomoran na tu decu. Voli ih više nego nas, a zna nas sto godina.
L: Ja sam ljubomoran na Marka. Zamisli samo koliko poznaje zgodnih razvedenih žena.
Dobio je moju pernicu u glavu zbog čega smo se svi nasmejali.
L: Ma daj Nevena, nisam zaslužio to.
J: Naravno da jesi. Ne možeš pred devojkom da pričaš kako bi ti bilo lepo sa razvedenim ženama.
Sada je Luka mene gađao pernicom, a Nevena nekom sveskom.
J: Hej, ne može dva na jedan.
Rekla sam te gađala Luku koji se pomerio pa je moja pernica završila po sred Stašine face. Tako je nastao haos u mojoj sobi. Ne znam čime se nismo gađali. Čak mi je neko i srušio i biljku. Mada bila je plastična pa nije bilo velike štete.
U jednom trenutku vrata su se otvorila i pred njima je stajao Marko sa nekim kesama u rukama.
Svi smo se međusobno pogledali, a onda ga u isto vreme gađali čime smo stigli.
M: Alo majmuni, prestanite.
Rekao je kroz smeh, te spustio kese na pod.
M: Šta sam vam ja uradio?
Stefan: Družiš se sa zgodnim razvedenim mamama.
Počeli smo da se smejemo dok se Marko prekrstio.
M: Pa zar vam ličim na nekog ko bi odveo nečiju mamu u krevet?
S: Da.
L: Da.
Stefan: Da.
N: Da.
A: Da.
J: Da.
Napravio je snuždenu facu.
M: Pičke ste.
Njegova faca definitivno nije pristajala njegovoj izjavi.
M: Gledajte šta sam vam doneo.
Iz kesa je izvukao flaše alkohola. Koliko je pametno da se večeras napijem?
J: Ma daj Marko, ja ne pijem.
L: Ne laži, videli smo te na Damjanovoj žurki. Ispila si celo pivo u jednom gutljaju.
Stefan: I popila si celu flašu vodke za dva minuta.
Mrko sam ih pogledala. Ne želim da se sećam tih crnih dana. Tada smo se Damjan i ja apsolutno mrzeli.
J: Da, a posle svega toga sam se ispovraćala kao nikad.
A: Ništa ti neće biti. Ovo je samo jedno veče.
Da zna da sam se pre tri dana toliko olešila da sam se udala mislim da ne bi sada ovo govorila. Da, definitivno neću piti...
J: Izvinjavam se, ali ja volim svoju jetru.
M: Dobro. Ostali?
S: Šta misliš koji je odgovor?
M: Takve vas volim!
Rekao je te izvadio čini mi se rakiju? Ne znam, meni je sve to isto. Alkohol je alkohol.
M: Tebi sam kupio čokoladno mleko.
Bacio mi je flašicu čokoladnog mleka u ruke.
J: Trebalo je ranije da se družimo.
Rekla sam otvarajući moje blago. Čokoladno mleko je život.
...
Već su svi bili pijani dok sam ja sedela u ćošku i smarala se. A da im se ipak pridružim? Ne. Ali ne želim da budem jedina trezna. Bože Tara postaćeš alkoholičar.
Tako dok sam se raspravljala sama sa sobom setila sam se Damjana. Pitam se šta on radi sada.
Uzela sam telefon, te ušla na instagram. Bilo je dva ujutru, valjda ne spava.
J: „ Jesi li budan? Dosadno mi je. "
Poslala sam poruku, a onda zaključala telefon. Par minuta sam čekala njegov odgovor.
D: „ Ti mi se to javljaš samo kada ti je dosadno? "
J: „ Šta ti radiš tamo kada mi nisi odmah odgovorio na poruku? "
D: „ A šta mogu da radim u zatvoru? "
J: „ Ne znam, ja tebe pitam. "
D: „ Igrao sam karte sa cimerima. "
Cimeri? Ne bih baš kriminalce nazvala cimerima.
J: „ Mislim da sam ti rekla da ću te ubiti ako se budeš družio sa njima. "
D: „ Ne bi to uradila. Onda gubiš opkladu. "
J: „ Ne želim da se svađam preko poruka. Spremi se za pakao kada izađeš. "
D: „ To svakako. A šta ti radiš? "
J: „ Ništa. Svi su se napili sem mene. Meni je Marko kupio čokoladno mleko."
D: „ Vidim da je tebi lepo tamo. Verujem da ti svi sada udovoljavaju. "
J: „ Ne svi. Ovi iz škole nemaju pojma šta se desilo. Misle da sam bila kod tetke zbog zdravstvenih problema. "
D: „ Kada ćeš mi se zahvaliti što sam te vratio? "
J: „ Da ti se zahvalim? Jel znaš koliko ja moram da učim sada? Dva meseca propuštenog gradiva nije baš malo, znaš? "
D: „ Ne foliraj se. Znam da si presrećna trenutno. "
J: „ Pa i ne baš. Sve ih lažem. "
D: „ Oko čega? "
J: „ Ne mogu da im kažem da sam ja otišla svojom voljom. Mrzeće me. "
D: „ Neće te mrzeti. "
J: „ Bolje je da me mrze nego da se ne ljute uopšte. Lakše bih podnela. Ne zaslužujem da me vole ovoliko. "
D: „ Jao bre Tara, kakvo je to depresivno razmišljanje? Ne moraš da im kažeš, ali onda ćeš se osećati samo još gore. "
A: Taraaa. Sa kim se to dopisuuješ?
Ana je imala naviku da razvlači pojedine reči kada je pijana.
J: Ni sa kim.
S: Laže. Lažeš! Vidim ti u očima.
L: Uu, ko je Mihajlo?
Poskočila sam kada sam ga čula iza sebe. Znala sam da neko fali!
N: Mihajlo? Onaj iz naše škole? Štreber što stalno ide u biblioteku?
J: Ne. Ne poznajete ga.
M: Pa ti nas upoznaj.
Naravno, ajmo sada svi do zatvora Damjanu u posetu. Mada već ga poznajete.
J: Kako da ne. Hoćeš li ti prestati da mi visiš nad glavom?
Pogledala sam u Luku. Bio je udaljen malo manje od metra od mene, ali sam ipak mogla da osećam alkohol.
L: A meni baš izgleda zanimljivo to vaše dopisivanje. Evo piše ti nešto.
Gađala sam ga jastukom kako bi se pomerio. Bože kako su pijani ljudi ponekad naporni.
D: „ Otišla da se ubiješ? "
Koliko samo volim kada on pokušava da me uteši. Prosto poželim da se stvarno ubijem.
J: „ Ti bi voleo...Žao mi je da ti kažem, ali samo su me ispitivali. "
Hvala bogu da mi je pisao sa lažnog profila. Mislim da Ana nije toliko pijana da ne bi pridala značaja Damjanovom i mom dopisivanju.
D: „ Šteta."
Stoka. Zašto sam se baš njemu javila? Mogla sam nekom drugom..
J: „ Jebi se. "Još malo će se Damjan i Tara videti uživo 🥺. Inače, šta mislite o Stefanu? Jel ostao isti ili se promenio?
YOU ARE READING
NA GRANICI
ActionDa li vi verujete da se život može u sekundi promeniti iz korena? Tara je bila sasvim normalna devojka i imala je srećan život. Jedini problem bila joj je majka koja je više brinula o karijeri nego sopstvenoj ćerki. Njen život se totalno menja od tr...