NA GRANICI

49. deo

J: Gde idemo?
Zbunjeno ga upitam kada shvatim da je prošao našu ulicu.
D: Kako gde? Violeti je sutra rođendan, a mi joj još uvek nismo kupili poklon.
Iznenađeno ga pogledam.
D: Zar ti nisam rekao?
J: Ne! Trebao si ranije da mi kažeš.
D: Kao da je bitno.
J: Da si mi rekao ranije do sada bih smislila savršen poklon za nju.
D: Ja to volim spontano.
J: Šta ako joj ne nađemo poklon?
Pitam ga uspaničeno. Kada su u pitanju pokloni ja sam sitničar. Mora da bude savršen ili ništa od rođendana. Jednostavno mislim da su rođendani prilike da se zahvališ voljenim osobama što su bile tu za tebe i dokažeš im da si srećan što ih poznaješ. Kako mi se nekoliko puta dešavalo da ne odem na rođendan upravo zato što sam bila neodlučna oko poklona, to sam prepustila Mariji. Sada kada nema nje, a Damjan je pa.. Damjan, poklon zavisi od mene.
D: To je Violeta. Možeš da joj pokloniš kamen i ona će biti zahvalna.
J: Baš zbog toga i zaslužuje savršen poklon. Violeta je za ovo kratko vreme zauzela mesto majke koje je već duže vreme bilo prazno.
Na trenutak odvoji pogled sa puta pogledavši me namršteno.
D: Gde je uopšte tvoja mama?
J: Nemam pojma, verovatno na poslu kao što je oduvek i bila.
D: Ne voliš je?
J: Ne mogu da je mrzim, majka mi je. Mada nisam previše bliska sa njom. Ako mene pitaš ona mi je majka samo po tome što me je rodila, ali što se tiče majčinskih osobina mislim da ih ona nema previše.
D: A Marija?
J: Volim je, ali ne smatram je majkom. Ne znam, Violeta mi je nekako najdraža.
D: Violetu je nemoguće ne obožavati.
Barem se oko toga slažemo. Previše je dobra.
Uskoro se parkirao i mi smo ušli u tržno centar.
J: Šta Violeta voli?
D: Cveće.
J: Dobro, to znam ja, ali šta voli više od cveća?
D: Da me prebije što joj diram cveće. Pre neki dan sam onako refleksno otkinuo list, znaš kako me je povukla za uvo.
Počela sam da se smejem.
J: Znači zato ti je bilo crveno uvo.
D: Nije smešno. Imam traume.
J: Pa kad si glup. Što si joj dirao cveće?
D: Pa onako u prolazu sam otkinuo.
J: Pa ti je ona u prolazu otkinula uvo.
D: Samo ti mene zajebavaj.
Kaže namršteno na šta se ja nasmejem.
J: Ne zajebavam te, samo kažem kako je bilo.
D: Moram nešto da te pitam.
Kaže skroz ozbiljno što me začudi.
D: Jesmo li nas dvoje sada u vezi?
Iznenađeno ga pogledam. Ovo definitivno nisam očekivaka.
J: Pa ne znam, jel jesmo?
D: Ja sam tebe pitao.
J: Jel želiš da budemo?
D: Ne buraz, ja te pitam da bih mogao da te odbijem.
Kaže sarkastično na šta ja prevrnem očima.
J: Kako sad očekuješ da ti kažem da jesmo kada si me nazvao burazerom?
D: Jaoo.
J: Nemoj ti meni ' Jaoo '
Kažem imitirajući njegov glas za poslednju reč.
J: Luna mi je pričala kako je Aleksa tretira. Kad izađe iz zatvora treba da te nauči.
D: Aleksa?
J: Da.
D: Kakve veze on ima sa Lunom?
J: Sporo kontaš. Njih dvoje su u vezi još pre nego što su ga uhapsili.
Sada on mene iznenađeno pogleda.
J: Znam. Šok!
Složim se sa njegovim izrazom lica.
D: Pre manje od godinu dana smo pričali i rekao mi je da je upoznao neku devojku, ali nisam očekivao da će to biti ludača Luna.
J: Zašto je zoveš tako?
D: Zato što je ludača? Ali u dobrom smislu. Ti si na primer ludača u lošem smislu.
J: Povuci reč ili ću te baciti preko ograde.
D: O tome ti pričam!
J: Znaš, daješ mi sve više razloga da ne budemo zajedno. Kako ja da znam da si ti dobar izbor?
D: Zovi neke tvoje drugarice iz škole, one će ti verujem to objasniti bolje od mene.
J: Tri.
Zbunjeno me pogleda.
D: Šta tri?
J: Tri razloga da bežim što dalje od tebe. Ko još pokušava da zadrži devojku tako što joj priča o devojkama sa kojima je ko zna šta radio? Nisi dobar u ovome Puslice.
D: Ne, ne, ja sam odličan nego si ti samo previše zahtevna i komplikovana.
J: Pet.
D: Prestani da brojiš!
J: Prestani da budeš loš dečko.
D: Znači ipak smo u vezi?
J: Šest.
D: Šta sam sad uradio?
J: Menjaš temu.
D: Ti menjaš temu. Ja sam te pitao nešto, a ti si počela o tome kako sam loš dečko!
J: Sedam.
D: Ništa nisam uradio!
J: Vičeš. Blamiraš me ovde pred ljudima.
D: Ja ne znam, ja ću sam sam da skočim preko ove ograde.
Nasmejem se, a onda kada vidim njegovu iznerviranu facu što sam se nasmejala, počnem da se smejem.
J: Koliko obožavam da te nerviram.
D: Pa da, tebi je ovo smešno.
J: Puslice razmišljaj malo. Nisam ja ti da tako iz dosade ljubim nekog.
D: Ko je rekao da ja to radim iz dosade?
J: Samo ćuti pre nego što se predomislim, okej?

Evo ovaj nastavak je da se utvrdi da su zajedno bahahahah. Od sada ce prica biti mnogoo zanimljivija. Mislim, ako budem imala inspiraciju lol. Zamalo da zaboravim, hvala vam na 3k pregleda 🥺🥺❤️