35. deo

997 28 9
                                    

Bude me zraci sunca koji me u svakom smislu te reči bodu u oči, te se namrštim. Ne mogu da verujem da sam zaboravila da spustim glupave roletne.
Otvorim oči, ali umesto belih zidova koji su bili u mojoj sobi dočekaju me svetlo sivi zidovi.
Pogledam pored sebe, te vidim Damjana koji spava kao da mu sunce nije spržilo facu. Kako može?
Polako ustanem sa kreveta pokušavajući da izbegnem ogledalo koje je preko celih vrata ormara. Znam kako izgledam, ali nisam spremna još uvek da se pogledam. Ne želim srčane udare od ranog jutra.
Kada izađem iz njegove sobe, već na vratima zateknem Violetu koja se penjala uz stepenice.
V: Jesi se naspavala?
Nasmejano me pita, a ja samo glupavo klimnem glavom. Neprijatno mi je zato što znam čemu takav osmeh.
Možda ga ona zna bolje od mene i da je neka druga stvar u pitanju verovala bih da je u pravu, ali sigurna sam da se Damjanu ne sviđam. Da je istina bio bi barem malo bolji prema meni.
Uđem u svoju sobu koja je hvala bogu mračna, te legnem na krevet.
Ne želim da još jedan dan provedem neispavana.
...
Probudi me jak bol u stomaku, te nevoljno otvorim oči.
Imam osećaj kao me neko probada nožem.
Zaputim se ka dnevnoj sobi u nadi da će tamo biti Violeta.
J: Imaš li panadol?
Panadol je jedini lek koji mi je pomagao da prevaziđem ove dane.
Kada me vidi, zabrinuto skoči sa kreveta. Ruka joj se nađe na mom čelu proveravajući da li imam temperaturu.
V: Lezi na kauč, dolazim za pet minuta.
Uradila sam šta mi je rekla, te je sačekala da dođe.
Osećala sam se užasno. Boleo me je stomak, bilo mi je previše hladno i na sve to imala sam osećaj da ću ispovraćati dušu uskoro.
Ubrzo sam ugledala Violetu koja dolazi ka meni.
U rukama je držala tanjir supe, panadol, toplomer i ćebe. Kako je uopšte uspela da strpa sve to u ruke? Da sam ja na njenom mestu prosula bih se zajedno sa tim stvarima u rukama.
V: Pojedi supu, ne mogu da ti dam lek na prazan stomak.
Iako mi stvarno nije bilo do jela trenutno znala sam da je bila u pravu.
J: Hvala.
Tiho joj se zahvalim. Ne mogu da verujem koliko je ova žena brižna. Mislim da ću joj dolaziti svako leto ovde da je posećujem.
D: Meni nikada nisi davala da jedem na kauču.
Upadne Damjan u sobu već spreman da se svađa. Kreten.
V: Ona je bolesna.
D: U mozak.
Nastavi njenu rečenicu, na šta ga ja prekorno pogledam.
V: Damjane nisi više mali, nemoj da me teraš da te tučem ponovo. Znaš da mi nije problem.
Glasno se nasmejem gledajući Violetu koja je već pripremljena da mu lupi šamar.
D: Ćutim.
Podigne ruke u vis i nakon toga svi zaćutimo. Njih dvoje me gledaju dok jedem, a ja svaki čas menjam pogled sa Damjana na Violetu. Zašto me gledaju dok jedem? Osećam se kao da ću umreti pa oni pokušavaju svaki trenutak da provedu sa mnom.
V: Idem do prodavnice. Damjane čuvaj je dok nisam tu.
Ako će me on čuvati bolje sama da skočim sa krova ove kuće.
D: Neće umreti..
Prokomentariše i ja se složim sa njim. Jeste da se trenutno osećam tako, ali znam da ne neću umreti. Prolazim kroz sve ovo barem svaki drugi mesec, ako ne i svaki. Sada je samo gore, jer kijam na svaka dva minuta.
Stavim tanjir na sto, te pogledam u Damjana koji sedi na fotelji preko puta zagledan u telefon.
J: Možeš li da mi doneseš čašu vode?
Pogleda me, te nevoljno ustane sa fotelje. Kada već imam šansu da ga iskorišćavam, iskoristiću je.
Donese mi vodu, te ja uzmem tabletu i popijem je lagano. Nikada nisam shvatala šta je predstavljalo nekim ljudima problem da samo progutaju tabletu.
Legnem na krevet, te se pokrijem i sve vreme gledam u plafon.
Ne znam gde je daljinski od televizora, Damjan sve vreme bulji u telefon i ne želim da ga smaram, tako da mi je jedina opcija bila da gledam u plafon i ne radim ništa.
D: Šta ti bi odjednom? Bila si dobro sinoć.
Prekine tišinu, te ga pogledam.
J: Dobila sam.
Sklopi usta u ravni crtu klimajući glavom.
D: Jel ti uvek ovako?
J: Ne, ali desilo se nekoliko puta.
D: Danas si dobila?
Zašto me ispituješ o ovome? Neprijatno mi je.
J: Pre dva, tri dana.
D: Znači zato si se toliko iznervirala kada sam te gurnuo u vodu.
Prevrnem očima. Dobro si skontao genije!

Ne znam šta je sa ovim nastavkom, ali je krindz onako malo više od ostalih lol. Inače mislim da sam našla pesmu koja opisuje Damjana i Taru samo što još uvek nije tako hahahah ne znam da li kontate. Prvo sam isprozivala pesmu, ali sada mi je top iskreno.

NA GRANICIDonde viven las historias. Descúbrelo ahora