NA GRANICI

110. deo

U naizgled nebitnim trenucima života shvatite koliko ste srećni. Za nekoga je to jutarnja kafa, prvi dim cigarete posle napornog treninga ili porodica. Gledajući ih kako spavaju na ogromnom bračnom krevetu znala sam da su njih dvojica upravo taj izvor moje sreće. Sve svađe sa Damjanom, neprospavane noći, živce koje sam izgubila dok sam bila trudna su se konačno isplatili.
Moram priznati da smo se bolje našli u ulozi roditelja nego što sam očekivala. Iako i sada postoje naše svakodnevne rasprave oko gluposti, oboje smo postali zreliji otkako je Ognjen došao na svet. S obzirom da je još uvek beba teško je shvatiti na koga liči. Damjan i ja smo se toliko raspravljali oko toga na koga će da povuče oči i na kraju je ispala neka mešavina zelene i plave boje. Posle toga smo se raspravljali koje boje ima više i za divno čudo, umesto da plače što mu dve budale stoje nad glavom kao neki manijaci, on se smejao. Koliko se smejao, toliko je plakao. A mnogo se smejao. I dalje se nismo navikli da nas budi u tri ujutru plakanjem. Napravili smo raspored ko će ustajati kada bude plakao, mada ni on ni ja ga ne poštujemo. Ja se izvlačim na to kako sam i dalje umorna od porođaja iako je od toga prošlo dva i po meseca, a Damjan na to kako sutra mora rano da se budi za posao. Pored toga, mislim da je malom Ognjenu super.
Mislila sam da će posle porođaja sve biti u najboljem redu koliko-toliko. Ne pričamo o tome, ali Damjan je i dalje ljut na Emu. Ne mogu da ga urazumim ni na koji način. Ne mogu da ne primetim njegove namrštene face kada pozovem Emu na kafu koju sam otkako se Ognjen rodio, počela da obožavam. Što se mame tiče, ono ' Ne želim više nikada da te vidim ' se i ostvarilo. Poslala mi je poklon na dan venčanja i kada sam se porodila, ali to je to. Kao što je i očekivala moja trudnoća je izašla na nekoliko portala i verujem da joj je tekst izazvao migrenu. Mene iskreno nije zanimalo. Imam sve što mi je potrebno i tu sreću neće upropastiti neki propali novinar koji ne zna šta da radi sa svojim životom. Još jedna tužna vest je da su Ana i Vuk privremeno raskinuli. Vuk je trenutno u Španiji zbog razmene učenika i tamo će biti do kraja godine. A kada se bude vratio, kao što ja planiram, pomiriće se.
A sada na malo vedrije teme. Luna i Aleksa su se skoro preselili u istu zgradu i stan preko puta našeg. Pa pored Ognjenovog plakanja u tri ujutru slušam i Lunino histerisanje zato što nema voćnog jogurta u frižideru. Prilično sam sigurna da zbog nje Ognjen i plače u tri ujutru. Neverovatno mi je kako se probudi tako kasno samo da bi popila čašu voćnog jogurta.
Čulo se zvono, te sam ja požurila ka vratima. Očekivali smo Lunu i Aleksu na večeri. Pod večerom mislim na picu koju smo naručili, jer nas je sve mrzelo da kuvamo.
A: Gde je Damjan?
J: Zdravo i tebi Aleksa. Kako si?
Aleksa i Damjan kao da ne mogu da dišu jedan bez drugog.
L: Pusti ga, vidiš da je retardiran.
A: I dalje je ljuta zbog voćnog jogurta.
Nasmejem se.
J: Damjan ti je gore. I ako planirate ponovo da se potučete potrudite se da Ognjen to ne vidi.
A: Što? Prošli put mu je bilo zabavno.
Istina, smejao im se dobrih dva minuta. Muška posla, šta ja znam.
J: Upozorila sam vas.
A: Dobro, shvatam.
Potrči uz stepenice, a Luna i ja produžimo do dnevne sobe.
J: Imam nešto za tebe.
Kažem, te odem do kuhinje i iz frižidera izvučem voćni jogurt. To je uvek tu u slučaju da Luna pobesni i dođe meni da je tešim.
L: Uvek imaš sve što mi je potrebno. Šta kažeš da ostavimo one budale i da se nas dve smuvamo? Ognjenu bi bilo mnogo bolje sa nama.
Nasmejem se.
J: Slažem se.
Kao i po običaju Damjan i Aleksa počinju da lupaju i viču, a po novom običaju Ognjen im se smeje.
J: Ne mogu da verujem! Rekla sam im da ne rade to pred Ognjenom.
Ustanem sa fotelje i krenem ka sobi.
Zateknem ih kako se rvaju po podu. Oborili su sve što su mogli da obore.
J: Šta sam vam ja rekla?
Obojicu ih udarim po glavi.
J: Dete će mi postati nasilnik zbog vas dvojice.
D: Mislim da neće biti zbog nas.
Kaže dok se drži za mesto gde sam ga udarila.
J: Pravi si primer svom detetu.
Kažem dok uzimam Ognjena u ruke.
D: Sviđa mu se. A i mora da nauči kako se tuče.
J: Budala.
Prokomentarišem više za sebe, ali po Ognjenovom osmehu koji se pojavi, shvatim da me je čuo.
J: Teško nama kad poraste.
Naše loše strane roditeljstva prepisujem tome što smo i dalje mladi i što je Ognjen, za razliku od nas dvoje, mnogo pametniji za svoje godine.
Čulo se zvono na vratima, a Aleksa je potrčao niz stepenice po picu. Ako mislite da smo mi loši roditelji, kakvi će tek biti Luna i Aleksa?
J: Zašto me gledaš tako?
Nasmejano ga upitam.
D: Imam najlepšu ženu na svetu.
Kaže, te me poljubi.
J: Uvek to radiš. Folirantu.
D: Šta sam sad uradio?
J: Kad god sam ljuta ti počneš da mi daješ komplimente.
D: Nisam folirant zbog toga. Samo govorim istinu, a ti se slučajno nađeš ljuta pre toga.
Nasmejem se, a on me zagrli.
J: Zgnječićeš ga.
D: Njega? Nema šanse. Vidi kakav je bucko.
J: Pitam se na koga.
D: Pa na tebe, naravno.
Prevrnem očima.
J: Samo se nadam da neće voleti puslice kao ti.
D: A ja sam se nadao da si zaboravila na to.
J: Nikada. Pravio si se kao da si nešto jak, zgodan, opasan, a ono nadimak mu Puslica.
Počnem da se smejem dok Damjan stoji ispred mene sa iziritanom facom i čeka da završim.
L: Bolje da siđete, Aleksa je pojeo skoro celu picu!
A: Rekao sam ti da im ne kažeš!
L: Svejedno bi znali da si ti. Niko ovde ne jede toliko kao ti.
D: Varaš se! Tara može sve da nas pojede u roku od minute!
Počne da viče dok silazimo do dnevne sobe. Jadne komšije.
J: Imaš sreće što je Ognjen ovde.
L: Gde je tetkino pile?
Počne da priča bebećim glasom dok mi ga uzima iz ruku.
Da, ovo je definitivno vrhunac moje sreće.

Iii krajjj. Mogu da kažem da nisam nešto zadovoljna i da smatram da je ova priča zaslužila bolji kraj, ali šta je tu je. Malo sam ubrzala kraj, paverovatno zato. Ovo mi je omiljena priča koju sam ikada napisala, a pišem još od kada sam imala 11 godina ( ne želite da znate na šta su te priče ličile 😆 ). Ne znam, nekako sam u ovu priču na neki način uključila i sebe i baš su mi svi likovi dragi. Ne mogu da verujem da sam je završila. Želim da vam se zahvalim za podršku koju ste mi pružali tokom ove priče i znajte da vas sve volim 🥺💕