NA GRANICI

41. deo

V: Šta se desilo juče?
Pitala me je dok smo išle ka tržnom centru. Odlučile smo se da idemo peške, jer je vreme bilo prelepo. Navikla sam se na toplo vreme i sve mi više prija.
J: Posvađali smo se.
V: To sam shvatila, ali zašto?
J: Iscedila sam mu natopljenu krpu na glavu.
V: A sada mi kaži pravi razlog svađe.
Uzdahnem kada shvatim da neće odustati dok joj ne kažem. Problem
nije bio u tome što joj ja nisam dovoljno verovala da bih joj se ispovedala, problem je bio u tome što sam znala da će zauzeti Damjanovu stranu.
J: Prekjuče smo se poljubili i sutradan smo se ponašali kao da se to nije ni desilo. Rekao mi je da sam ružna, neki konobar mi je dao svoj broj, počeli smo da se prepiremo i na kraju sam mu iscedila krpu na glavu. Posle toga smo se još više posvađali i on mi je na kraju priznao da mu se svidjam.
Nastane nekoliko sekundi neprijatne tišine u kojoj ja željno isčekujem njem odgovor.
V: Čim sam vas ugledala zajedno znala sam da postoji nešto među vama. Ni za koga nije uradio ni blizu onoga što je uradio za tebe. Uvek je bio malo razmažen, ali desilo se nešto što ga je skroz promenilo. Možda se tebi nije tako činilo, ali on je već na početku brinuo za tebe. Ponašao se onako zato što nije hteo da te uvuče u svoje probleme. Ne govorim ti ovo da bih opravdala njegove postupke već čisto da bi ga bolje razumela. Na tebi je šta ćeš raditi. Razumem te, ne treba ti neko kao što je on u životu. Stalno će te pratiti problemi, nikad nećeš biti mirna, ali pitanje je da li je on vredan toga.
Prestanem da hodam, te je zagrlim. Dok mi je pričala imala sam osećaj da je ona već preživela sve ovo.
...
J: Damjanee.
Pozovem ga ulazeći u njegovu sobu. Ležao je na krevetu gledajući u telefon. Jel on radi nešto drugo?
J: Šta čekaš? Ustaj.
D: Evo.
Kaže, te se sruši sa kreveta.
J: Šta uradi?
Pitam ga nasmejano gledajući kako
ustaje sa poda.
D: Mrzelo me je da ustajem.
Znate, nekada se zapitam koju vrstu droge on konzumira.
Kada se spremi krenemo ka plaži.
D: Zašto si toliko raspoložena?
Pita me radoznalo. Otkako sam se vratila ne prestajem da se smejem. Izgleda da mi je bio potreban jedan dan sa Violetom da se osećam raspoloženo.
J: Uživaj dok me ne prestane.
Ni sama ne znam zašto sam bila toliko raspoložena. Ceo dan smo samo pričale i ulazile u svaku moguću radnju. Umesto da smo došle sa jednom kesom gde je trebao da bude moj kupaći, obe smo došle punih ruku. To je naravno Damjan sve platio.
D: Da te nije možda Violeta nadrogirala?
J: Kako si nas provalio?
Sarkastično kažem. Baš ne zna da uživa u trenucima kada sam raspoložena. To je retko kada je on pored mene.
D: Stvarno mi je mnogo čudno. Još uvek se nismo posvađali.
J: Danas se nećemo posvađati. Časna reč.
Kažem, te mu pružam ruku koju on prihvati.
J: Imam osećaj da ću te posle ponoći gađati nečim u glavu.
D: Imam i ja.
Ostatak puta smo proveli u tišini. Mislim da smo oboje ćutali samo zato što nismo hteli da se posvađamo.
J: Pa nema puno ljudi.
Prokomentarišem. Bilo ih je samo nekoliko.
D: Naravno da nema. Skoro je osam.
J: Stvarno?
Šokirano ga upitam. Mislila sam da je tipa pet sati.
J: Doveo si me ovako kasno ovde. Imala sam nameru da pocrnim, a gledaj ovo. Pobeglo mi sunce.
D: Ti si mene dovela. Da sam se ja pitao nastavio bih da leškarim u krevetu.
Samo ga pogledam pokušavajući da mu ne odgovorim. Obećala sam da se danas nećemo posvađati.
J: Nema veze, važno je da se zabavimo.
D: Koliko ću najebati sutra.
Kaže kroz smeh. Barem je svestan toga.
D: Rekla si da se danas nećemo posvađati.
Kaže uzimajući mi torbu iz ruke. Zbunjeno ga pogledam klimajući glavom. Nešto će uraditi, znam.
D: Zapamti to.
Pre nego što sam uspela da odreagujem i pobegnem, prebacio me je preko ramena i počeo da trči ka vodi.
J: Ne ne ne!
Počela sam da vičem na njega.
J: Kunem ti se, nećeš...
Pre nego što sam uspela da mu zapretim oboje nas je bacio u vodu.
D: Zapamti, nema svađanja danas.
Kaže nakon što primeti da se spremam da ga zaspem najvećim uvredama koje mi padnu na pamet.
Duboko uzdahnem pokušavajući da ga ne udavim istog trena.
D: Uff boriš se sama sa sobom.
Jebeš ga, ne mogu da izdržim!
Krenem da ga potopim, ali me on zaustavi hvatajući me za zglobove.
J: Pusti me!
Bukvalno zarežim na njega.
D: Sama si rekla danas nema svađanja.
J: To ne znači da možeš da me mučiš majmune jedan!
D: Svejedno bi bila mokra.
J: Ali ne bih bila u stvarima.
D: Opusti se.
Kaže stavljajući moje ruke oko njegovog vrata.
D: Moraš da poradiš na tvojim izlivima besa.
J: Lupiću ti ša...
D: Ššš.
Prekine me. Šta bre on mene ućutkuje?
J: Ćuti ti Puslice.
Kada ga tako nazovem raširi oči.
D: Rekla ti je?!
Da li se meni čini ili se Damjan upravo zacrveneo?
J: Oo nemoj da te je sramota.
D: Ne mogu da verujem da ti je rekla! Izdala me je!
J: Nije namerno. Izletelo joj je.
D: Kako je moglo da joj izleti?
J: Desilo se.
Kažem kroz smeh dok on trenutno umire od sramote.
D: Dođe mi da se potopim sada.
J: Ne mogu da verujem da si se toliko najeo puslica da si se ispovraćao i posle toga nastavio da ih jedeš, pa ponovo povraćao.
Kažem kroz smeh. Izostavila sam deo gde sam htela da kažem ' Ne mogu da verujem da si pre bio toliko debeo, da li si svaki dan jeo slona za ručak? ', jer bi to bilo stvarno nepristojno.
D: Šta hoćeš, zar čovek ne može da voli puslice?
J: Ti si vidim veliki fan.
D: Nisam ih jeo sto godina, pusti me.
J: Kada budeš izašao iz zatvora kupujem ti puslice.
D: Držim te za reč.
Kaže, te mi pruži svoj mali prst. Nasmejem se, te svoj obmotam oko njegovog.
D: Nemoj da misliš da ću zaboraviti.
J: Znam da nećeš, kako ti da ih zaboraviš?
D: Prestani.
Kaže kroz smeh, te se i ja nasmejem.
D: Da ti nije možda pokazala i sliku kojim slučajem?
J: Jeste.
D: Lepo..
Kaže klimajući glavom dok su mu usne spojene u ravnu crtu. Vidim da je bio dosta nesiguran oko svog tela tada i bude mi žao što sam mu se smejala.
J: Trebaš da budeš ponosan. Ne može svako da od debelog fana puslica postane ovo.
D: Šta „ ovo " treba da znači?
J: Damjane, pokušavam da budem dobra, ali neću ti udeliti kompliment.  Bojim se da ti je ego već dovoljno velik.
D: Već si mi ga udelila. Htela si da kažeš da sam seks bog.
J: Odjednom podržavam tvoju ideju da se potopiš.
Glasno se nasmeje dok ga ja gledam ozbiljno. Jel uvek mora da bude ovoliko egoističan?
J: Mislim da bi mi se više svideo debeli Damjan.
D: Saznaću i ja nešto o tebi, videćeš. Zajebavaću te do kraja života.
J: Do tada ću ja tebe zajebavati Puslice.

Ovaj nastavak mi se ne sviđa na svaki mogući način, ali nemam vremena za ispravljanje tako da da. Da li mozete da zamislite debelog Damjana?