Ponovo ti 🔚

Prolog

PROLOG

"Čekam te u našem kafiću. Ljubim!" Stiže mi poruka na telefonu dok pišem Marku poruku za dobro jutro. Ko bi drugi bio osim Ine.

"Stižem za 1 sat, ne mogu ranije! Ljubimm te." Ina je moja najbolja najbolja drugarica.

Naše prijateljstvo traje od vrtića. Počelo je zahvaljujući lutkici koje smo obe htele, malo je falilo da izbije tuča, kada ju je vaspitačica oduzela. Da bismo ponovo dobile tu istu lutkicu morale smo obećati da se nećemo svađati i da ćemo se zajedno igrati. Tvrdoglavost nam je bila glavna osobina u vrtiću pa smo se u početku svađale ko je kriv i koja je zaslužila lutkicu. Kada smo shvatile da to nikuda ne vodi obećale smo vaspitačici da ćemo se zajedno igrati. Tog dana je naše prijateljstvo počelo, nastavilo se u osnovnoj kasnije i u srednjoj. Ina je odlučila da će upisati drugi fakultet ali nas ni to nije sprečilo da nastavimo svoje druženje. Vikende smo provodile zajedno i svaki slobodni trenutak.

Ostao mi je poslednji mejl, Ina je do sada sigurno već 1000 puta pogledala na sat ali takav mi je posao.

Odmah na ulasku našeg omiljenog kafića ugledala sam Inu na našem mestu kako sedi sa jednim izuzetno zgodnim dečkom.

"Ina, Ina ponovo si sebi pronašla žrtvu." Pomislih u sebi i produžih ka našem stolu.

"Stiglaa sii!" Uzviknula je Ina radosno i zagrlila me kao da se nismo videle godinama.

"Ina, draga prošao je samo jedan dan od kada me nisi videla."

"Znam, znam ali nedostajala si mi. Dođi upoznaću te sa Milošem."

"Miloše ovo je Sara. Sara Miloš."

"Drago mi je Miloše."

"Takođe Sara."

"Miloš je drug sa faksa. Nismo se dugo videli, kada sam ga videla u prolazu pozvala sam ga da popije sa mnom kafu dok tebe čekam."

"Odlično si to uradila. Meni se posao odužio."

"Previše radiš Sara."

"Znam, znam ali neću još dugo tako. Nakon venčanja planiram da smanjim radno vreme koliko god mogu."

"Zašto se udaješ Sara? Nemoj da kvariš već dovoljno lep život." Ina kao i uvek mora da dobaci svoj komentar. Ona je od samog početka protiv moje veze sa Markom.

Marko je moj verenik. Verili smo se prošle godine kada smo otišli na putovanje u Južnoj Aziji. Bilo je sve predivno. Zajedno smo od prvog razreda srednje škole. Nikada nisam posumnjala u njegovu ljubav i sa ogromnim uzbuđenjem pripremamo svadbu. Svadbu smo zakazali za 16. jul i nestrpljivo odbrojavam dane. Danas je tačno mesec dana do tog veličanstvenog dana.

"Sara? Gde si odlutala?"

"Hm? Nigde, slušam vas."

Kada sam završila sa Inom, krenula sam ka svom stanom. Stan sam kupila sa svojih 25 godina, polovinu su platili moji roditelji a polovinom otplaćujem na kredit. Oduvek sam imala velike snove i konačno sam ih ostvarila. Zadovoljna sam svojim dosadašnjim uspehom. Dok hodam ka stanu, zovem Marta. Ne javlja se, sigurno je na nekom poslovnom sastanku ili je sa društvom.

Verujem mu i nema potrebe za proveravanjem. Znam da on mene voli kao što ja njega volim, ni ja ne bih volela da on proverava moje kretanje.

Spremila sam sebi svoje omiljene špagete i pustila film. Svakog dana nakon posla uživam da se opustim pored nekog dobrog filma.

Kada sam prihvatila Markovu ponudu za brak, pristala sam na život sa njim. Mislila sam da ćemo nakon njegove ponude živeti u jednom stanu. U Srbiji me je dočekala totalno drugačije situacija. Sa aerodroma Marko me je ostavio ispred mog stana, na moje pitanje da li ćemo ovaj dan provesti zajedno u mom stanu, odgovorio je da ima neodložne obaveze i da mora da ih završi. Nisam pravila problem jer sam znala koliko ceni svoj posao, po tome smo isti. Nedelju dana kasnije kada sam spomenula temu da li ćemo živeti zajedno sada kada smo vereni. Marko je veoma jasno odgovorio da mogu da budem kod njega kad god poželim ali pre venčanja nećemo živeti zajedno. I ako sam se razočarala ništa nisam prigovarala samo zbog ljubavi koje osećam prema njemu. Sada mi je lepo. Uživam nakon posla kada želim prespavam kod Marka, često se dešava i da on prespava kod mene.

Na polovini filma, stigla mi je poruka.

"Ljubavi, šta radiš?"

"Gledam film, ti?"

"Završio sam sastanak, sada idem kući."

"Dođi kod mene."

"Došao bih ali sam jako umoran. Volim te. Lepo spavaj."

"I ja tebe."

Taman kada sam završila razgovor sa Markom, telefon mi je zazvonio.

"Verovatno se Marko predomislio." Pomislila je u sebi i istog trenutka joj se osmeh nacrtao na licu.

Kada je pogledala ekran koji je pokazivao drugo ime, osmeh joj je istog trenutka spao sa lica.

_______________________________

⚡