Ponovo ti 🔚

XV poglavlje

Sara P. O. V.

Ne mogu da verujem. Odmah nakon što smo izašli iz stana pitala sam Luku gde idemo ali mi je rekao da je to iznenađenje. Već sat vremena šetamo u šoping centru. Ne volim da trošim njegove pare ali sam mi je kupio par haljinica. Prelepe su. Raspoloženje mi se konačno popravilo.

Taman kada sam mislila da smo završili i da idemo kući, Luka je demantovao moje misli.

"Hej, gde ideš? Tek smo počeli."

"Tek smo počeli? Luka u šoping centru smo već sat vremena. Ja sam se umorila."

"Nemoj da nam uništavaš ovako lep dan, svakako nemamo šta pametnije da radimo. Ili možda ti imaš neki predlog?" Upita me dok mi se približava sa zavodljivim osmehom na licu.

Bože, kako smo dospeli do ove situacije?

"Ne, nemam." Zbunjeno odgovorim dok pokušavam da se dozovem sebi.

"Odlično, idemo u bioskop. Gledamo horor video sam da je izašao novi." Govori dok me hvata za ruku. Gledam u naše spojene ruke i ne mogu da verujem.

"Luka, hoćeš li me pustiti?" Upitam ga ali on kao da me ne čuje.

"Požuri rasprodaće se sve karte." Govori mi dok me vuče ka blagajni.

Nisam sigurna ni koji film ćemo da gledamo. Nisam čula a možda nije ni rekao. Dok čekamo početak filma, Luka me obavesti da idemo da kupimo kokice i nešto za piće.

"Hvala." Gledam ga dok mi sa osmehom dodaje sok koji mi je kupio pre pet minuta. Tako je pažljiv prema meni. Moje maštanje prekida kreštavi glas.

"Lukaa, od kud ti ovde?" Upita ga dok ga ljubi u obraz. Šta?

"Kao što možeš da pretpostaviš došao sam sa devojkom da gledam film." Kada je to rekao pogledala me je galjivim pogledom, frknula i otišla. Kakvih sve devojaka ima, stvarno strašno.

"Izvini zbog ovoga." Govori mi Luka tiho dok hodamo ka sedištima.

"U redu je." Nije u redu ali ko sam ja njemu da bilo šta kažem? On me je malo pre nazvao devojkom i ja to tek sada shvatam. Bravo Sara.

Gledam Luku i ne mogu da verujem kako je divan. Prvenstveno bih trebala da zahvalim jer imam mogućnost da se on ovako ponaša prema meni.

Deset minuta kasnije bacim pogled na platno i odmah zažalim. Glupa si Sara! Upravo sa Lukom gledaš horor film, ono čega se najviše plašiš. Samo da ovo preživim. Govorim sebi.

Pogledam Luku i vidim da zadivljeno gleda film. Spustim svoju glavu na njegovo rame i samo čekam kraj filma.

Prepustim se sanjarenju dok se film ne završi. Možda bi bili lepa porodica. Luka, naša beba i ja. Šetali bi, izlazili bi u park. Povremeno bi išli u bioskop ili u neki šoping. Mogu da nas zamislim kao srećnu porodicu.

Moje sanjarenje prekida par koji pokušava da prođe do svog mesta. Verovatno u drugoj poziciji ne bih ovako dugo gledala u njih ali dok ih gledam vidim sebe. Vidim Luku i našu bebu. Ova divna devojka ima mali stomačić, jedva primetan. Dečko je grli oko struka i nasmejani prolaze do svog sedišta. Tako bih volela da i ja imam ovakvu srećnu sliku pored sebe. Da sam ja glavni junak srećne priče i da mi ništa više nije potrebno. Nisam ni svesna da ponovo instinktivno mazim svoj stomak, koji je prazan. Sada je moja beba trebala da ima 4 meseca. Uskoro bih osetila i njeno prvo pomeranje, ali osim praznog stomaka i pustog sanjarenja nemam apsolutno ništa.

Smeh me vrati u stvarnost i shvatim da je to ponovo isti par. Uživaju u svojoj sreći. Bacim pogled na platno i istog trenutka zažalim.

"Luka, mogao si bolji film da izabereš." Govorim mu dok pokrivam oči rukom kako ne bih gledala ove užasne scene.

"Nije toliko loše." Govori mi kroz osmeh dok povremeno baca pogled na mene ali svu koncentraciju je usmerio na film.

"O da jeste." Nastavim da žmurim jer ne želim nove noćne more.

"Dođi." Govori mi kada me privuče u svoj zagrljaj. Čudno mi je sve ovo ali mi neobično prija. Njegovi zagrljaji mi dođu kao uteha.

Bez protivljenja sam bila u njegovom zagrljaju sve dok se film nije završio. Ne bih ni primetila da se film završio da nisu svi odjednom krenuli da izlaze. Pogledala sam Luku koji je pažljivo proučavao moje lice. Nisam sigurna koliko smo se dugo gledali ali naš čarobni trenutak prekinuo je isti onaj par.

"Izvinite." Izgovorila je devojka dok se provlačila. Verovatno joj je teško u ovom stanju da se provlači kroz ovakvu gužvu. Povukla sam se u sedištu kako bih joj napravila mesta.

"Idemo." Progovorio je Luka kada smo ostali poslednji u sali.

"Kući?" Upitam. Kakvo glupo pitanje. Naravno Sara da ideš kući on ima svoj život, smetala si mu celog dana.

"Toliko sam ti dosadan? Ne, idemo na večeru." Kroz neodoljiv osmeh mi objasni.

Napokon mu uzvratim osmehom. Posle celog dana srećna sam. On je sa mnom. Nisam sigurna odakle sve ovo ali prija mi njegovo društvo.

Zahvaljujući njemu zaboravila sam na onaj isti par, mogli smo i mi takvi da budemo. Mogli smo ali nismo.

"Nemoj mnogo da razmišljaš, prepusti se trenutku." Govori mi Luka dok hodamo ka obližnjem restoranu.

Odmah nakon ulaska svi zaposleni pozdrave Luku, ubrzo do nas dođe i menadžerka restorana. Očigledno da ga ovde svi znaju.

"Izvolite ovuda, gospodine." Govori nam dok mene odmerava. Bojim se da oni imaju malo dublje poznanstvo.

Kada nas odvede do najlepšeg stola u restoranu upita Luku da li ima neku posebnu želju. Kako može tako da se ponaša, nije sam ja sam tu?!

"Naručićemo kasnije." Prekinem njeno flertovanje sa njim što ona priprati nezadovoljno.

Luka je svu pažnju posvetio meni i ne mogu da kažem da mi ne prija. Lagala bih kada bih to rekla.

Konobar je došao nakon par minuta, izbor sam prepustila Luki. Večera je tekla ugodno. Pričali smo o uobičajenim aktivnostima, o njegovom poslu. Prijalo mi je što ništa nije pitao o mojim noćnim morama i o mom ponašanju.

"Hvala ti." Zahvalim Luki dok mi pridržava vrata automobila. Pravi je džentlmen.

"Kad god ti je potrebno društvo možeš da računaš na mene. Samo jedan poziv je dovoljan." Govori mi dok se uključuje u promet.

Do stana je vladala prijatna tišina. Lagana muzika je upotpunila ovo veče, kao što je i Luka rekao prepustila sam se.

"Stigli smo." Posmatram Luku i ne znam kako da mu zahvalim za ovakav dan i ako sam se u početku bunila, prijalo mi je na kraju.

Brzo sam spustila nežan poljubac na njegov obraz tiho izgovorila vidimo se i izašla iz automobila.