Ponovo ti 🔚

V poglavlje

Sara P.O.V.

"Sara, trudna si." Ponavlja mi se jedna rečenica u glavi kao mantra.

Kako sam to sebi dozvolila? Postaću majka? Ali... Bože..

"Sara! Hejj! Zakazala sam ti kod ginekologa. Jedini slobodni termin je sledeće nedelje. Biće sve okej. Nisi sama."

Sara je još uvek pokušavala da shvati šta je uradila. Ali odlično je znala da će zadržati ovo dete. Biće ovo samo njeno dete koje će čuvati, daleko od svih.

Nedelju dana je proletelo. Bar meni. Znam da je i Ina uzbuđena, srećna sam jer je ostala sa mnom. Dok sedim u čekaonici i čekam moj red, razmišljam o životu. Neverovatno je koliko se sve izmenilo za nedelju dana.

Nikada ne bih rekla da bih ovako nešto sebi dozvolila. Ali i ako sam napravila grešku, sama ću snositi posledice. Ujedno to nije ništa loše. Biću majka. Dok mi milion misli prolazi kroz glavu samo sam shvatila da koliko god da je ovo iznenada, srećna sam. Da, srećna sam. Imam priliku da postanem majka, mnoge žene žude za tim osećajem a ja imam tu sreću da ću postati majka. Hvala ti Bože!

"Gospođa Sara! Doktorka vas čeka u ordinaciji." Iz misli me doziva mlada medicinska sestra. Izgleda tako ljupko sa osmehom koji moraš da uzvratiš. Pretpostavljam da je veoma mlada, ali sa toliko ljubaznosti se obraća svim pacijentkinjama da olakšava sve probleme.

"Ja sam. Hvala." Dok ulazim u ordinaciju u dnu stomaka osećam blagu tremu. Nadam se da je sve u redu. Želim ovu bebu.

"Izvolite. Ja sam doktorka Irena. Možete se presvući u kabini a nakon toga ćemo obaviti ultrazvuk. Ne brinite biće sve u redu."

Nesigurnim mogu slobodno reći uplašenim korakom krećem ka prostoriji u kojoj ćemo obaviti ultrazvuk. Olakšavajuće je to što su i doktorka i sestra veoma ljubazne.

"Izvolite." Posmatram doktorkine reakcije dok gleda na monitor. Izgleda veoma čudno. Plašim se šta ću čuti jer do malo pre nasmejana faca je sada ozbiljna.

"Možete da se presvučete, nastavićemo razgovor u kancelariji. Da li Vam
je suprug ovde ili ste sami?"

"Sa drugaricom sam. Ispred je." Posle ovog pitanja bila sam svesna da nešto nije u redu.

"U redu. Da li želite da i drugarica prisustvuje razgovoru?"

"Ukoliko vi smatrate da je potrebno, nemam ništa protiv."

Imam osećaj kao da stojimo u vremenu. Nakon što sam odgovorila doktorki na još par pitanja krenula sam da se presvučem.

"Ovako, ne želim da odugovlačim. Na ultrazvuku ono što sam mogla da primetim jeste da plod nije dovoljno razvijen. Vi ste u drugom mesecu trudnoće i mislim da je najbolje da izvršite abortus. Uradićemo još neke analize da budemo sigurni da nije neka greška, ali nažalost takvo je stanje."

Poslednja rečenica koju sam čula jeste "najbolje je da izvršite abortus". Kako? Zašto baš ja? Nedelju dana sam se molila samo da sa bebom bude sve u redu. Poslednje što vidim je samo crnilo.

Nedelju dana kasnije

Prošlo je nedelju dana. Moje bebe više nema. Sa Inom sedim u stanu i razmišljam šta dalje? Biću jaka. Moram da budem jaka.

"Sara, hajmo malo u šetnju. Nedelju dana nismo izlazile čak ni do prodavnice. Prijaće nam." Tiho mi je pričala Ina dok sam ležala u njenom krilu. Stanje u kom se sada nalazim, razlog zbog čega nisam poklekla je Ina. Toliko utehe i podrške mi je pružila. Najmanje što mogu da učinim je da sa njom izađem do prodavnice.

"Moram da se istuširam samo i idemo. Ali nećemo dugo da se zadržavamo, smeta mi gužva."

Kao i prethodnih dana, tuširanje znači vreme za plakanje. Sva voda koja curi dok ja proživljavam sve užasne trenutke koje ću pamtiti do kraja života mi pomaže. Imam osećaj kao da pomoću te vode mogu oprati sve noćne more i lošu sudbinu koja me je zadesila.

Tuširanje je moja terapija. Zato nakon tuširanja se osećam lakše. Sušim kosu i razmišljam kako je sve moglo biti lepše. Za 7 meseci bih imala moju malenu bebicu. Pružila bih joj sve počev od pažnje i ljubavi pa do najmanjih sitnica.

"Sara, ja sam spremna. Čekam te u kuhinji." Moje maštarenje prekida Ina. Znam da je i njoj teško. Znam da se trudi da bude nasmejana ali svesna sam da već nedelju dana ne spava noćima zbog mojih košmara. Misli da nisam svesna svih snova koji me progone, misli da ne znam da spava pored mog kreveta kako bi me probudila kada god bih imala košmar.

"Stižem samo da osušim kosu."

Šetnja sa Inom mi je prijala. Šetale smo i uživale u tišini koja nas je opkolila. Gledale smo zaljubljene parove, roditelje, bake i deke kako uživaju u ovom prijatnom danu. Vreme je bilo i više nego prijatno. Sunce kao da je htelo da poruči da stižu lepši, bolji dani. Ali sa druge strane stajali su tmurni oblaci koji kao da su najavljivali nove nevolje.

" 'Ajmo na sladoled. Vidi sigurno je odličan, već smo čule da se ovde prodaje odličan sladoled."

Samo sam se nasmejala i nastavile smo šetnju do poznatog sladoleda. Vreme koje smo provele u šetnji je proletelo neverovatnom brzinom. U povratku smo se dogovorile da ćemo svratiti do obližnje prodavnice koja ima sve namernice koje su nam potrebne.

Ispred prodavnice stajala je trudnica. Za ruku je držala malenog dečaka koji ju je gledao sa toliko ljubavi. Sara je bila uverena da je ova žena odlična majka. Videla je to po osmehu na licu ove mlade žene koja je u jednoj ruci držala dečaka za ruku a drugom rukom  je nesvesno mazila svoj stomak. Bila je to predivna slika ali Saru je ova slika rastužila. Bila je i ona srećna sve dok nije otišla na pregled..

"Sara, idemo." Ina je brzo preuzela stvar u svoje ruke. Ugledala je promenu na Sari. Znala je da će još dugo trajati njeno stanje ali ona je tu. Uvek će biti tu.