Ponovo ti 🔚

X poglavlje

Sara P. O. V.

Sedim sama u svojoj sobi i razmišljam. Lukino i moje dete je umrlo. Mi smo trebali da postanemo roditelji. Baš mi. Ali očigledno da ni to nismo zaslužili.

Moja malena mrvica je otišla a da nisam ni shvatila da je bila tu. Razmišljam već par dana da li bih trebala da kažem Luki ali mislim da za tim nema potrebe. On svakako i zasigurno neće tugovati kao ja. Jednostavno njemu je samo bitan dobar prvod, dobro društvo i gomila lakih devojaka.

"Saraa.." Čujem Inu kako se dere sa ulaznih vrata.

"U dnevnoj sam." Odgovaram joj jedva čujno dok brzo brišem suzu koja se iskrala kao neka izdajica. Ne želim da bilo ko vidi da patim.

Ina je stajala nekih par minuta na pragu sobe kao da je shvatila šta sam radila i o čemu sam razmišljala ali brzo nabaci osmeh.

"Potreban mi je jedan zagrljajj!" Umiljavajućim tonom mi govori dok se baca ka meni kako bih raširila ruke i primila je u zagrljaj.

"Ina imaš dovoljno godina da pronađeš dečka kako bi sa njim razmenjivala nežnosti." Kroz smeh joj govorim dok joj uzvraćam zagrljaj.

"Ali ja hoću tebe da grlim." Govori mi dok me uvlači u još čvršći zagrljaj. I onda shvatim da ovo radi samo kako bih videla da nisam sama. Pruža mi utehu na njen način kako ja ne bih shvatila. Provalila me je čak je primetila i tu jednu suzu.

"Šta si htela Ina?" Pitam je kada se malo odaljim kako bi mogle da dišemo.

"Zaboravila sam već, alii.. Šta misliš da večeras izađemo?" Upita me veselo.

"Nismo odavno, molimmm tee." Sada već kreće da se prenemaže samo kako bih ja popustila.

"Ja sam donela odluku da više ne pijem. Ništa od mene."

"Ne moramo da pijemo, idemo malo da promenimo atmosferu. Hmm?"

"Videćemo." Najveća laž. Nećemo videti ja večeras sigurno ne izlazim a ona kako hoće.

"Dobro. Idem ja da spremim ručak." Kreće ka kuhinji i nastavlja da mi priča šta je sve videla u izlogu prodavnice.

"Stižem, zajedno ćemo." Govorim joj dok bacam jastučić sa strane koji sam do malo pre grlila kao utehu.

Nakon ručka Ina je predložila da gledamo film ali nismo u stanu imale ni kokice a ni ostale grickalice.

"Ajmo do marketa. Prošetaćemo taman a onda ćemo da gledamo film. Još nedelju dana odmora a zatim idemo da tražimo posao." Izgovara predlog u sekundi. Ali ovaj predlog deluje primamljivo mnogo bolje nego da idemo u izlazak.

Obukla sam farmerice koje su mi bile omiljene i majicu koju dugo nisam nosila ali mi je odlično stajala.

"Krećemo." Uzviknula je radosno Ina kao da idemo na Mars a ne do marketa.

Naša kupovina je izgledala kao da kupujemo za mesec dana. Ne znam iz kog razloga smo uzele kolica za par čipsa i kesu kokica ali sada dok krećemo ka kasi sa punim kolicima shvatim da ćemo zažaliti zbog ove kupovine. Nema šanse da ove kese odnesemo do stana, nema veze zvaćemo taksi.

"Ina." Čujem muški duboki glas iza mene dok hodam iza Ine. Odjednom se okrenula tako da sam onako zamišljena udarila u nju.

"Sara, gde gledaš?" Sa osmehom me upita Ina. Za to vreme prišao nam je Miloš.

"Ćao Miloše." Nakon što smo se pozdravili krenule smo ka kasi dok nam je on ponudio pomoć. S obzirom da je sam dobro bi nam došla ova njegova pomoć. Ne želim sada da vidim Luku.

Nakon što smo platile račun krenule smo ka izlazu kako ne bi pravile gužvu. Miloš je ostao na kasi kako bi platio svoj račun.

"Idemo ovamo." Rekao je Miloš nakon što je izašao i preuzeo naša kolica. Pravi je džentlem. Rado bih pomogla Ini sa svim kesama ali nakon abortusa zabranili su mi da podižem sve što je teško.

Nisam gledala ispred sebe sve dok nisam ponovila scenu kako udaram u Inu koja izgleda kao da je videla duha. Ovog puta čak ništa nije ni prokometarisala što sam udarila u nju.

Kada sklonim pogled sa Ine i krenem da podignem glavu postane mi jasno zašto se Ina onako ponaša.

"Eno ga i Luka." Moje misli da haluciniram prekida Miloš koji potvrđuje da mi je vid i mentalno stanje odlično.

Naravno gospodin nas nije ni video, sve vreme kuca nešto na telefonu sa ozbiljnom facom. Nosi crno odelo koje mu savršeno stoji. Ni malo se nije promenio vreme je prošlo a on je ostao isti.

Nisam mislila da kada se vratim u moj stari grad prvog koga ću ugledati biće Miloš i Luka ali eto sudbina.

"Luka, ajmo da ubacimo ove kese u gepek." Govori mu Miloš dok prolazi pored njega sa kolicima. Tek tada podiže pogled i susreće se sa mojim. Stojimo tako i bez ikakvih reči gledamo se nisam sigurna ni ja koliko dugo.

Skenira me od glave do pete kao da želi da vidi koliko sam se promenila za ovo vreme koje nisam bila tu. Nije ni svestan šta se sve promenilo za ovo vreme.