XXI poglavlje

3.7K 123 0
                                    

Sara P. O. V.

Uživam u kadi i savršenoj kupci kada odjednom začujem tresak vratima. Ko je tako bahat da se tako ponaša u mom stanu dok uživam? Ubrzo shvatim da to ne mogu ni da proverim jer sam naga. Brzo razmišljam ko ima ključeve mog stana ali onda shvatim da samo Luka ima rezervni ključ jer je trebao da se vrati na ručak. Ali rano je za Luku.

Jeza prođe mojim telom kada shvatim da to sigurno nije on.

"Da li si ti normalna?" Vrisnem kada mi neko naglo otvori vrata kupatila ali ubrzo shvatim da je to ipak samo Luka.

"Luka?" Zbunjeno ga pogledam dok se na njegovom licu jasno ocrtava bes.

"Pitao sam nešto! Šta radiš ti uopšte?" Nastavlja besno da deklamuje dok skenira moje telo koje se ispod vode i ne vidi.

"Ništa, samo sam sebi napravila kupku." Zbunjeno kažem. Ne razumem čemu ovakva reakcija.

"Napravila si sebi kupku? Koliko si ti tu uopšte? Da li znaš koliko puta sam te zvao i nedostupna si?!"

"Luka, malo pre si otišao i ja sam odlučila da se opustim a onda da nam spremim ručak." Prstim prolazi kroz kosu dok pogledom prelazi preko svog skupocenog sata.

"Sara, pet sati je. Ručak je odavno prošao. Mislio sam da ti se nešto dogodilo." Tek kada mi iznese realno stanje shvatim da mi i voda više nije topla, rekla bih da je ledena. Ali toliko sam lutala svojim mislima i preispitivala svoje postupke. Najduže sam razmišljala o Ini. Koliko god se svađale uvek bi to bile bezazlene svađe. Prošla sam u svojoj glavi ponovno po svim događajima koji su se odiglali u prošlosti. Ostavila sam svoja osećanja po strani i shvatam da je i Ina patila kao i ja.

Ina je patila, a ja sam prema njoj bila kučka. Sigurna sam da ona zna koliko ja nju volim ali i da sam iz stana otišla kako bih pronašla svoj put. Sećam se kako mi je pričala da ćemo zajedno čuvati moju bebu. Da je to naša beba i da će biti najbolja tetka na svetu. Toliko sreće i ljubavi u njenom pogledu dok je mazila moj ravan stomak.

"Sara?" Luka me pozove u svetu stvarnosti. "Da li si dobro?" Upita me zabrinuto dok kleči ispred kade.

"Da, jesam. Izvini htela sam ručak da spremim ali sam se totalno zamislila. Odmah ću nešto da osmislim." Shvatim da sam požurila da ustanem kada sretnem plamteći pogled u Lukinim očima. "Ovaj.. da li možeš da mi dodaš peškir? Dolazim samo da se obučem."

"Ne moraš da se oblačiš znaš svakako je sve ostalo višak."

"Luka, moramo da jedemo. Dodaj mi peškir."

"Evo." Razočarano odgovori dok mi dodaje peškir i izlazi iz kupatila.

Na brzinu se obučem i prevežem punđu dok razmišljam šta najbrže mogu da pripremim.

"Da. Poslaću Vam u toku dana. Prijatan dan." Čujem Luku kako priča sa nekim na telefonu dok hoda levo-desno po sobi.

Priđem mu sa leđa i obgrlim ga oko struka. Obraz stavim na njegovim leđima dok mi se njegov miris širi telom. Okreće me ka sebi i uzvraća mi zagrljaj. Ostavlja lagani poljubac u mojoj kosi dok osluškujem ritam njegovog srca.

"Moram da spremam ručak." Tiho progovorim kako ne bih ometala razgovor. Blago klimne glavom dok mu osmeh krasi lice.

Odlučim da na brzinu pripremim pomfrit sa pohovanom piletinom. Obožavam ovaj spoj. Dok ostavljam krompiriće da se prže, postavljam sto. Shvatam tek sada kako to sve radim sa osmehom na licu. Znam da bih verovatno sada da se sve nije dogodilo hodala sa vidljivim stomakom po sobi. Možda bi Luka bio tu, možda i ne bi. Žao mi je jer mi to i te kako fali, ali sudbina i njeni putevi su čudni.

"Neko je danas posebno srećan." Tiho mi govori Luka dok me grli i ostavlja lagane poljupce po vratu.

"Kasnije Luka, sada moramo da jedemo." Protrlja se o mojoj zadnjici sa svojom vidljivom erekcijom koja govori da ne može da čeka više.

"Ne, Luka. Celog dana si radio moraš da jedeš."  Postavim sve na stolu dok Luka nezadovoljno ide za mnom.

"Izgleda preukusno." Govori mi dok prelazi pogledom po trpezi. Danas sam planirala i kolač da napravim ali nažalost zbog sopstvene neodgovornosti ništa nisam stigla. Trebala sam alarm da navijem, ne ovako da ništa ne spremim pored toga i Luka je bio zabrinut. Videla sam po njegovoj burnoj reakciji.

"Hvala ti na ovako divnom iako kasnom ručku."

"Nema na čemu. Zaslužio si." Odgovaram mu dok ga izazivam, ali odlučim da se ipak još malo kuva. "Hoćeš da gledamo film?" Upitam kako bih sprečila njegov odlazak. Bojim se da ga upitam da li ostaje jer nisam sigurna ni u kakvom smo odnosu a ujedno može i pogrešno shvatiti.

"Može. Ja biram." Odlazi do tv-a i gleda moguće izbore. Može slobodno on da bira jer svi filmovi koji se tu nalaze su moj izbor.

"Sara, da li je moguće da nemaš nijedan normalni film? Strašno. Izaberi ti koji god da želiš ja ću raspremiti sto."

"Nema potrebe pri kraju sam. Samo da ostavim sudove u mašini i dolazim." Na brzinu završim sve u kuhinji i krenem ka dnevnom boravku. Izaberem jedan film koji nije toliko patetičan kako ne bih previše nervirala Luku ali mi pogled padne na jedan erotičan film. Što da ne? Možemo ga malo izazivati.

Uzimam čips i smeštam se u Lukin zagrljaj.

"Imam bolji plan." Tiho mi šapne dok čekamo početak filma.

"I moj je sasvim dobar." Odgovorim dok nastavljam da grickam čips. Nije ni svestan kako je moj plan savršen.


Ponovo ti 🔚Where stories live. Discover now