Ponovo ti 🔚

XXXV poglavlje

Sara P. O. V.

Jedan.. Drugi.. Treći.. Gutljaj kafe i budna sam. Sedim sama u stanu za šankom i razmišljam šta bih mogla da doručkujem. Žitarice izgledaju veoma primamljivo odavno nisam doručkovala nešto tako prijatno za nepce. Dosadili su svi mogući tostevi na hiljadu jedan način. Odluka je pala žitarice su na meniu danas.

Listam internet i mnogi članci izgledaju veoma primamljivo za pročitati ali odlično znam da je samo naslov pompezan dok sadržaj te iste vesti sadrži šta su ti isti akteri doručkovali. Spustim telefon na šank i odlučim da uživam u ovom prelepom danu. Isperem šolju od kafe, ostavim je da se osuši dok u činiji sipam mleko i žitarice. Pustim sa zvučnika laganu muziku i savršeni dan može da počne. 

Pretpostavljam da sam celog dana sama jer je Ina sa Milošem. Uživaju u čarima veze iako to nijedan ne želi da prizna, varnice pršte iz njihovih pogleda.

Obrišem prašinu iako se nije mnogo nakupila ali volim kada je stan čist. Pripremim pastu za ručak i odlučim da celog dana uživam.

Već je šest sati i ne mogu da verujem da je kraj dana. Filmovi, zatim jedan trening i vreme je proletelo. Zvono. Jednom, drugi, treći, četvrti put. Za Boga ko je sada? Ina je ponela svoj ključ, nemoguće da je zaboravila. Stvarno mi gost nije potreban. Vučem se ka vratima jer nikako za goste raspoložena nisam.

"Marko?" Zbunjeno čak pomalo i uplašeno nesvesno izgovorim njegovo ime. Njega sam ovde najmanje očekivala. Najnepoželjniji gost u ovom stanu,  verujem i zgradi kao i okolini.

"Nećeš da pozdraviš svog komšiju?" Zabavljeno upita kao da je izgovorio nešto mnogo lepo. Komšiji? Od kada smo se doselile nismo imale neke susrete a ni razgovore sa komšijama. Čak većinu i ne znam. Sigurno da sam znala ne bih se uselila u stan pored njegovog. On ovde nije ni stanovao već na drugom kraju grada.

"Komšiju? Pozdravila sam sve komšije i veoma su ljubazne. U ovoj zgradi žive prefinjeni ljudi ne đubrad." Izgovorim najveću moguću laž u prvom delu rečenice. Naravno kraj rečenice je jedina istina, jer je upravo taj Marko pogazio svoju dugogodišnju verenicu zbog jedne starlete. Okej smetala sam mu ja, naša veza ali mogao je najnormalnije kao i svi ostali civilizovani ljudi da raskine. On je naravno izabrao najniži mogući udarac.. Sada kada razmislim više me boli Lukino ponašanje nego Markovo.

"Stanuješ preko puta mene. Hoćeš reći da je to slučajno? Daj Sara ne foliraj se, znamo se. Ovde si samo kako bi se ponovo dokopala mog bogatstva? Loš pokušaj devojko, ne trebaju meni jadnice kao što si ti!" Gledam i ne verujem. On je meni upravo rekao da sam sa njim samo zbog novca? ON MENI?

"Izvini, kada smo kod novca već. Imam jedno pitanje ko je plaćao sve troškove, hranu? Ti nisi muškarac, drago mi je da se sve završilo pre nego što je počelo jer mi heterotrof u životu ne treba. Dno dna." Zalupim mu vrata ispred nosa, jer njegove gluposti su dovoljne za naredna deset života.

Ja sa njim zbog novca? On je stvarno bolestan čovek.

"Hej, stigla samm!" Začujem Inu u hodniku dok perem sudove od večere.

"U kuhinji sam."

"Šta radiš?" Veselo me upita i primetim da ovog puta blista od sreće. Ovog puta su Miloševe metode očigledno bile drugačije.

"Uživam ovog dana. Kako si ti?"

"Odlično.. Dođi idemo da pričamo." Veselo mi priča i drago mi je jer se konačno zauzela za sebe. Zaslužila je svu sreću, najdraža moja drugarica.

"Pričali smo i rešili smo da ćemo pokušati." Ushićeno mi govori imam osećaj da će svakog trenutka poleteti od sreće.

"To je odlična vest, sada ćeš se posvetiti vama. Isključivo vama dovoljno si brinula o meni, bolje sam veruj mi."

"Hvala ti Sara." Čak i u trenutcima kada ja njoj treba da zahvaljujem, zahvaljuje ona meni jer takva je moja Ina. Nežna, krhka i duša od žene.

"Dovoljno je zahvaljivanja, sada imamo bitnije obaveze. Ko sutra slavi rođendan?"

"Sutra je meni rođendan, zar ne? Totalno sam zaboravila."

"Zato sam ja tu, proslavićemo onako kako si i zaslužila."

20h kasnije

"Ina požuri! Miloš dolazi za par minuta a ti još uvek nisi spremna." Trčeći kroz stan naređivala je Ina koja je u jednoj ruci držala figaro koji je trebalo uključiti što pre kako bi se zagrejao ali od silne žurbe Sara nije ni primetila da je zaboravila tako bitan korak.

Druga ruka je bila prepuna. Preko ruke je bila prebačena kratka bež haljinica koju je trebala obući ali zbog prevelikog uzbuđenja ništa nije stigla na vreme.

"Završavam, moram samo ruž da popravim i to je to." Uzvratila je Ina koja je bila za nijansu smirenija za razliku od svoje najbolje drugarice.

"Sara, zašto se nisi još uvek spremila?" Osula je sada kritike Ina na Sarin račun. Kasne već deset minuta ali nije toliko strašno zato što je Miloš prihvatio 10 minuta ali sigurne su da neće prihvatiti sat vremena. Pripremio je Ini iznenađenje. Koje će one očigledno pokvariti.

"Dobrodošao. Uđi." Sara je govorila Milošu dok je trčkarala po dnevnom boravku.

"Kada ćeš se spremiti?" Upitali su je u isto vreme Ina i Miloš.

"Samo trebam da uvijem lokne i obučem haljinu." Branila se Ina ali odlično je znala da nije samo to. "Imam plan, vi idite. Ne želim da kasnite zbog mene. Doći ću ja čim se spremim."

"Kako ćeš doći? Evo poslaće Miloš nekog druga, može?" Sa poslednjom nadom upitala je Miloša koji je na svu sreću istog trenutka prihvatio jedino moguće rešenje u ovom trenutku.

"Neka bude lep." Doviknula je Ina kroz smeh.

"Biće." Uzviknuo je Miloš koji je na licu imao cerek.

Nadao se da će sve biti po planu jer je ovog puta siguran. Iako su se dugo razvlačili i bežali od svojih osećanja, siguran je da želi Inu pored sebe. Ona je ta koja ga čini srećnim i uradiće sve da tako i ostane.

Sara se ovog puta ubrzala, nije u redu da i lep drug čeka.

"Za pola sata, doći će po tebe." Stigla joj je kratka poruka sa Ininog broja a odmah zatim i poljubac.

Odlično. Imaće dovoljno vremena da se spremi.

Dvadeset devet minuta kasnije slika u ogledalu je bila odlična. Tačno na vreme. Poslednji put kada je proverila imala je još 5 minuta do dolaska famoznog lepog druga.

Kratka bež haljinica sa golim leđima nije maskirala puno toga. Oslikala je celu njenu figuru na kojoj bi joj pozavidele mnoge poznate zvezde. 'Stres čini čuda' pomislila je u sebi kada je videla kako izgleda u ovoj maloj haljinici.

Naime iako je izgledala srećnije i sama se trudila da uživa malo više, mučila ju je prošlost. Roditelji koji je nikada nisu voleli, Luka koji je u naletu besa izgovorio sve one silne reči koje nju ni malo ne opisuje. Pre svega ona je jedna hrabra žena koja se nažalost suočila sa najtežim gubitkom ali osim Ininog razumevanja ništa više nije dobila.

Zato se i potrudila ovog puta, Ulepšaće ovaj njen rođendan koliko god je u njenoj moći.

Zvono.

"Ne, ruž nisam stavila." Promrmljala je ali shvatila je da je već kasno. Ovog puta je neće čekati.

"Minut." Doviknula je dok je sadržaj malene torbice punila šminkom i ostalim stvarima koje su 'potrebne' svakoj ženi.

Obula je štikle i potrčala ka vratima. Otključala ih ali kada ih je otvorila zurila je u prelepoj pojavi muškarca. 'Miloš se nije šalio kada je rekao da će poslati lepog druga.' Pomislila je u sebi dok je skenirala telo 'druga'.

Crne cipele, uske pantalone, bela košulja pripijena uz telo, na kraju sako. Široka ramena, uo. Zgodan drug verujem i veoma lep.

Podižem glavu lagano ka njegovoj jednakom brzinom kao što sam i skenirala ovo zgodno telo.

"Ti?!" U isti tren besno i šokirano izgovorimo. Torbica je završila na podu kao i njen sadržaj.

______________________________

Ko je to stigao? 😯

Uživajte 💖💋