Ponovo ti 🔚

VIII poglavlje

"Sara? Šta se dešava? Šta radiš sa tim koferima?"

"Odlazim Ina, tako je najbolje. Javiću ti gde sam kada se smestim. Dođi." Utonula sam u Inin zagrljaj, oduvek sam volela da je grlim jer sam znala da njoj uvek mogu da verujem. 

"Vreme je da krenem, pre nego što krenu u potragu za mnom. Volim te Inči, nikada to ne zaboravi. Očekujem te uskoro kod mene. Ludi provodi čekaju na nas."

Četiri meseca kasnije

"Konačnoo!" Dok me čvrsto grli nakon četiri meseca, konačno je moja Ina uspela da dođe.

"Toliko si mi nedostajala. Ne mogu da ti opišem." Izgovaram dok sa Inom vučemo njene kofere. Kao i svaka žena ponela je tonu stvari.

"Sara, ovde sam samo nedelju dana. Dolazim ponovo ali za par meseci, sada sam uspela samo nedelju dana odmora da dobijem. Ali... Već večeras idemo u provod." Na početku je počela tužno ali morala je na kraju da završi velikim osmehom. Znam koliko joj je teško, do pre par meseci se nismo razdvajale a sada nas deli okean.

"Ja nisam izlazila tako da ne znam, ali pronaćićemo nešto."

"Srediće tvoja Ina apsolutno sve. Ja moram da te sredim. Bićemo najlepše u klubu."

Nakon šetnje gradom u koja je jako prijala, nisam do sada puno izlazila i tek sada shvatam koliko toga sam propustila. Uživaću u svom životu, dovoljno sam se skrivala od svih ljudi.

"Saraaa, ponovo si se zaključala. Izađi već jednom, svakako ću te srediti." Moj pokušaj da izbegnem Inino sređivanje možemo još na samom početku da obeležimo kao propali pokušaj. Krećem ka dnevnoj gde zatičem totalni haos.

Mislim da je Ina prenela ceo svoj karderober u mom dnevnom boravku.

"Biraj, koju želiš. Šminku i frizuru ja biram."

"Hvala ti puno na takvom izboru." Izgovorim sarkastično, sve haljine koje se nalaze na kauču su minijaturne haljinice. Sigurna sam da će šminka biti suviše upečatljiva u odnosu na to kako se ja šminkam.

"Nećeš ići u najpoznatiji klub kao neki klošar. Sara odrasla si, nemoj da me teraš da te potsećam."

"Dobro, evo izabrala sam ovu." Dohvatila sam prvu haljinicu koja se nalazila pored mena i krenula ka svojoj sobi pre nego što mi Ina uvali neku po svom izboru.

"Obuci neki lep veš. To već možeš i sama."

"Ina dosadna si. Nemam potrebe da se toliko sređujem." Izgovorim na ivici živaca. Ne volim preterano sređivanje ali Ina je u tome majstor tako da ću se ovog puta prepustiti.

Moju hitru odluku koju sam donela na brzinu bez gledanja koju haljinu uzimam bih rado promenila ali znam da Ina to neće dozvoliti. Ovo nije ni haljinica već krpica. Prekratka je i previše otvorena.

"Vau.. Odlično, dođi krećemo uskoro. Ja sam spremna samo još tebe da sredimo."

"Ina nemoj mnogo da preteraš, znaš da ne volim."

Dok sam ja tragala za odgovarajućim štiklama, INa je organizovala čak i prevoz.

"Sara, Miloš je na instagramu video da sam ovde. On ima ovde neki poslovni sastanak, idemo sa njim u klub."

Na sam pomen Miloša odmah sam se setila uobraženog, nadam se da on nije sa njim.

Ispred zgrade nas je čekao Miloš ali na moju sreću bio je sam. Izdah olakšanja je izašao iz mog tela. Moje telo čudno reaguje na uobraženog, na samu njegovu blizinu tako da je najbolje za mene da se držim što dalje od mene.

"Ćao."

"Ćao, kako si? Kako je prošao sastanak?"

Dok ja uživam u lepoti noćnih svetla koje obasjavaju ceo grad, Miloš i Ina su se udubili u razgovor, čudni su. Moram da saznam šta se sa njima dešava.

"Rezervisao sam nam separe." Jedina je rečenica koju sam čula nakon čega sam uplovila u svetu mašte. Moraću da se pokrenem. Imam dovoljno novca da ne radim još 5 godina ali potrebna mi je neka obaveza u toku dana. Ne mogu da provodim dane u stanu.

Ovaj klub isijava luksuzom. Ne volim ovakva mesta ali zbog Ine nikada se nisam protivila. Miloš prilazi nabildovanom liku, nešto mu izgovara i on nam otvara vrata kluba. Dobro je pa u ovoj minijaturnoj haljinici nisam morala da čekam red. Miloš je rezervisao ni manje ni više nego najizloženiji separe. Više volim neke u kojima se ne vidi šta se dešava. Ali izdržaću večeras. Sve moje želje koje inače jesu ispunjene su sada samo mašta.

U samom separeu nalazili su se par momaka ali srećom svi su bili zauzeti tako da niko nije obraćao pažnju na mene.

Atmosfera je bila odlična, svi su uživali u ludom provodu. Više nisam sigurna ni koliko pića sam popila. Ina je odavno otišla na podijumu sa nekim likom dok ja sedim u separeu.

Moje odlično raspoloženje se u sekundi pretvori u natmureno. Odlično poznajem taj hod, taj autoritativan stav. A onda da sve ovo nije moj san potvrđuje i Miloš koji kreće ka svom drugu. Samodopadni osmeh mu se razlije licem kada ugleda da sam sama i da pored mene ima slobodno mesto.

"Luka, mogao bi malo da oraspoložiš Saru, baš je tiha ove noći." Čujem MIloša kako provocira, znam da su svi primetili tenziju između samodopadnog gada i mene. Ali šta da radim kada me njegovo prisustvo iritira.

"Odmah ću to popraviti."

Njegovo prisustvo je unelo nemir u meni. Mislim da sam previše popila.

Krećem ka wc-u pola sata nakon što je samodopadni gad seo pored mene. Potrebno mi je osveženje. Ne mogu više.

Čekam red koji ovog puta nije dug, kada na svom dlanu osetim jak stisak. Sledeće čega se sećam jeste mnogo uređeniji wc od onoga u kom sam prvobitno  krenula.

Ispred mene je ni manje ni više samodopadni gad. Već u sledećem trenutku me ljubi i ako sam se u početku trudila da ne uzvratim poljubac, alkohol koji se u prekomernoj količini nalazio u mom telu, otpustio je sve kočnice. Dok me ljubi razarajućim poljupcem, prepuštam mu se u potpunosti.