Ponovo ti 🔚

VII poglavlje

"Ko je to?" Postavljam pitanje u svojoj glavi. Pet minuta kasnije pokušavam ponovo da se okrenem ali stisak ruke oko mog struka se poveća. Mislim da je jedino rešenje da polako podignem ruku jer moram da se oslobodim ko god da je u pitanju. Oštar bol u glavi me sprečava u mom naumu.

Pola sata kasnije uspela sam da otvorim oči. Uh ovo je suviše teško, sinoć smo se ponašali kao da nikada nismo videli alkohol. Tinejdžeri koji prvi put piju alkohol se ne ponašaju ovako kao što smo se mi sinoć ponašali. Mi? Čekaj. Sinoć sam bila sa Inom kada je došao Miloš sa njegovim uobraženim drugom. Nadam se samo da se iza mene ne nalazi uobraženi.

Osećaj olakšanja se razlije mojim telom kada shvatim da se nalazim u svojoj sobi. Na natkaznoj pored kreveta stoji knjiga koju sam započela pre par dana ali od sličnih obaveza nisam stigla da je pročitam. Odustala sam od ideje da se oslobodim od ovog diva koji me je preklopio. Ne preostaje mi ništa drugo osim da čekam da se probudi div pored mene probudi.

Tako bih sada htela da se iskradem iz kreveta i odem što dalje ali nažalost u mom smo stanu. Pitam sebe odakle mi mozak da muškarca dovedem u stan? Nažalost sada je uzalud svo moje razmišljanje, mogu da razmišljam još dugo ali svoju grešku ne mogu da ispravim.

Sat vreme kasnije nakon mog vrpoljenja konačno je div iza mene sklonio ruku. Ustajem polako da ne bih probudila osobi pored mene. Konačno sam se oslobodila.

"Krenula si negde?" O ne Sara. Da li si stvarno morala da završiš u krevetu sa uobraženim?

Okrećem se ka njemu i ne mogu da verujem, da li on nekada skida ovaj samodopadni osmeh sa lica?

"Šta ti tražiš u mom krevetu?" Najbolji način je da na pitanje odgovaramo pitanjem.

"Hm, na pitanje mi odgovaraš pitanjem. Zanimljivo. Ne sećaš se kako si sinoć uživala? Tako brzo si zaboravila, strašno Sarice."

Šta sam sinoć radila? Ni čega se ne sećam, nadam se da nisam spavala sa njim. To mi nikako nije potrebno.

"Da li možeš samo da odeš?" Veoma razumno mu postavljam pitanje, ne želim da se od ranog jutra svađam sa njim. Nemam ni želje ni snage.

"Ja bih ipak ostao, možeš doručak da pripremiš. Zaslužio sam posle one večere."

Moj odgovor sprečavaju glasovi i buka u kuhinji. To je verovatno Ina.

Skidam prekrivač sa sebe ali ubrzo zažalim jer prethodno nisam ni pogledala da li ispod imam nešto. Brzinski se ponovo pokrijem ali nažalost suviše kasno. Već u sledećem trenutku prekrivač se nalazi na podu dok me uobraženi pažljivo proučava.

Na sebi osim crnog čipkastog veša nemam ništa. Tek sada kapiram da je moguće da se nešto stvarno dogodilo. Uobraženi se nadvija iznad mene i njegova blizina mi ni najmanje ne prija. Ne razumem zašto moje telo ovako reaguje, do sada mi se ovako nešto nikada nije dogodilo.

"Hoćeš reprizu?"

"Ne, ne.." Pokušavam da izgovorim pre nego što on napravi nešto što je totalno pogrešno. Bol u glavi je u trenutku nestala, ne znam šta da radim i kako da se oslobodim. Hipnotiše me njegovo prisustvo.

"Ups, izvinjavam se stvarno. Nisam znala..." O ne, dok se samodopadni gad nalazio na meni, Ina je upala u sobu. Kako ću sada da je pogledam u oči?

Dok sam ja razmišljala o Ini i bila u svom svetu, osetila sam nežni poljubac. Kako je kreten imao hrabrosti da me poljubi?

"Doručak je spreman." Ležim nepomično i samo čekam da izađe iz sobe.

"Stižemo." Odakle njemu toliko hrabrosti da sada odgovara u moje ime? Kada sam krenula ka svom ormaru kako  bih pronašla nešto prikladno za oblačenje, instiktivno sam se okrenula i opalila sam mu šamar. Ne znam zašto sam toliko dugo čekala ali zaslužio je.

Nema nikakvo pravo da me poljubi bez moje dozvole, kao što nema ni pravo da spava u mom krevetu. Ali svakako ni njega ne mogu da krivim jer sam podjednako kriva.

U kuhinji pronalazim Inu u veselom izdanju. Nisam je videla ovako veselu verovatno više od dva meseca. Jednostavno iz nje isijava sreća, dok u kuhinji priprema palačinke za doručak primećujem da je i Miloš drugačiji. Verovatno se nešto dogodilo, ispričaće mi Ina samo da ostanemo same.

Za stolom vlada prijatna atmosfera. Samodopadni zbija šale na Inin i Milošev račun ali i Miloš uzvraća istom merom. Prija mi njihovo društvo, verovatno bi bilo još prijatnije da mi samodopadni gad ne šalje čudne poglede. Čak je i Ina primetila njegove poglede ali još uveek ništa nije prokomentarisala. Nadam se da će se suzdržati bar dok oni ne odu. Ko zna kakve scene smišlja u svojoj glavi.

Dva sata nakon doručka Miloš i njegov drug su otišli sa izgovorom da kasne na posao. Ko još radi subotom? Ali ako ništa drugo barem je samodopadni gad uspešan u svom poslu. Čula sam dok je pričao sa Milošem koliko ugovora je potpisao sa stranim firmama.

"Ina, idem do sobe, nešto da sredim. Kasnije ćemo da pričamo, boli me glava. Hvala ti za doručak bio je odličan."

"Nećeš se izvući." Sa osmehom mi dobacuje Ina dok koračam ka svojoj sobi.

Sa koferima u ruci krećem ka dnevnom boravku gde me očekuje Ina.

"Sara?" Sa uplašenom facom me upita Ina. Znam da je ovo iznenadna odluka, ali tako je najbolje. Svadba počinje u 16h. Do tada ću već biti daleko.

"Dođi. Pričaćemo." Sa osmehom na licu ali sa tugom u očima krećem ka kuhinji. Trebaće mi jedna kafa tokom ovog razgovora.

_______________________________