Ponovo ti 🔚

XXXI poglavlje

Sara P. O. V.

"Ovaj otkud ti ovde?" Zbunjeno upitam Miloša.

"Moram sa Inom da pričam. Zvao sam je par puta ali se nije javila. Saznao sam da ste ovde. Izvini ako sam te uznemirio."

"Ne, ni slučajno nemoj tako da misliš. Dođi." Govorim mu dok skupljam kese po hodniku.

"Pomoći ću ti." Govori mi dok skuplja veći deo rasulih namirnica.

"Hvala ti. Samo da otključam." Nakon nekoliko neuspešnih pokušaja konačno otvorim vrata. "Uđi."

"Hvala ti, Sara. Izvini što sam ovako upao ali moram sa Inom da pričam."

"U redu je. Skuvaću nam kafu." Možda grešim ali ne mogu da se ponašam prema njemu kao neka kučka. Realna da budem nikada mi ništa loše nije uradio, uvek je bio korektan prijatelj. Ne znam koliko je upućen u sve ovo ali nije ni bitno. Čoveka gledam na osnovu ponašanja prema meni a on do sada nije imao nijednu jedinu kritiku sa moje strane.

Njegov i Inin problem je isključivo njihov.

Skuvala sam kafu i ostavila je na šank. Dugo smo pričali o tako prijatnim temama da sam zaboravila na sve probleme. Razgovor ni najmanje nije bio usiljen čak šta više mogu reći prijao mi je.

"Krenuo bih. Reći ćeš Ini da sam dolazio. Voleo bih kada bi odgovorila na moje pozive. Hvala ti na divnom razgovoru."

"Preneću joj. Vidimo se." Sklupčam se na krevetu kada ispratim Miloša. Ne znam gde je Ina, napolju je već pao mrak.

"Sara, hej. Stigla sam." Otvaram oči i ugledam nasmejanu Inu.

"Ina? Gde si bila? Uplašila sam se."

"Dođi, čekam te u dnevnom boravku. Imam svašta da ti pričam." Ushićeno mi priča dok hoda hodnikom. Više bih rekla da viče kako bih je čula ali zasigurno je nisam videla ovako srećnu sigurno mesec dana. Bez sumnje nešto se promenilo.

"Slušam." Pogledom prelazim preko njenog nasmejanog lica sve do njenih ruku u kojima vrti vrelu šolju mleka.

"Upoznala sam nekog. Počeću ispočetka. Znaš ga i ti. To je tvoj doktor Ivan. Razmenili smo brojeve onog dana kada si ti završila u bolnici. Pričali smo par puta kada sam dolazila tebi u posetu ali to je ostalo na tome. Danas sam ga slučajno srela dok sam šetala prodavnicama. Bio je sa sestrom, naravno ona je morala da ide. Ponudio mi je da idemo na kafu i ja sam pristala. Svakako nemam šta da izgubim. Sama sam i slobodna, nemam nikakvih prepreka." Bez prekida je pričala dok ja nisam mogla da verujem šta čujem sam pomen doktora Miloša u meni je izazvao jezu. Nemam ništa protiv njega ali odlično znam zbog čega sam tog dana završila u bolnici. Boli me izdaja koju mi je priuštio Luka. Svake noći se pitam zašto je to uradio ali odgovora nema ni na vidiku.

"Pričali smo i vreme mi je proletelo. Uživala sam i iskreno sam se smejala. Dogovorili smo se da ćemo obavezno ponoviti." Završila je razgovor dok sam ja u sebi vodila borbu da li joj sada pokvariti sreću i reći da je Miloš bio tu ili samo nastaviti dalje kao što je ona uradila.

"To je divno. Drago mi je zbog tebe." Govorim joj dok je privlačim u zagrljaj.

"Vreme je i tebi da nastaviš dalje." Pokuša da započne temu koja je prisutna već nekoliko dana ali sam je do sada odlično izbegavala.

"Imam nešto da ti kažem." Odlučim da večeras završim sa Milošem kako sebe ne bih mučila više.

"Pronašla si dečka!" Uzvikne toliko srećno da se uplašim kako mi je bubne opne uništila.

"Ne, odakle ti to!" Zbunjeno upitam dok je gledam kako smišlja planove.

"Miloš je bio ovde." Nastavim. Primetim da se istog trenutka ukočila. Ina ne možeš sama sve da podnešeš. Moraš nešto sa mnom da podeliš, olakšaćeš sebi a ja ću ti možda čak i pomoći. "Hajde, slušam te."

"Šta mogu da ti kaže Sara. Bilo smo prijatelji sa povlasticama. Odlazili smo i vraćali se kada hoćemo. Onog dana kada su te premestili u sobu pored je ležao Luka jer se komirao od alkohola."

Luka se komirao od alkohola? On nikada ne pije toliko? Ne razumem.

"Nisam mogla sa njim da sedim tu tek tako. I onako sve je postalo čudno, nakon toga sam prošla sa Ivanom i on je složio neku ljubomornu facu. Ne razumem čemu to. Kasnije smo se jednostavno udaljili. Dolazio je kada je imao svoje potrebe ali čak se i to promenilo. Nije bilo kao ranije, bio je nežniji mogu reći da je sada više uživao nego što je gledao svoje potrebe. Onda bi samo nestao kao da ga duhovi jure. Ja sam počela da odbijam njegove pozive ili jednostavno da ne odgovaram... Dalje znaš i sama. Ne znam šta sada hoće ali ja sam nastavila dalje jednostavno. Sa Ivanom sam nekako na sigurnom znam da želi nešto vidim iz njegovih postupaka a znam i da to nije samo potreba. Želim da ovog puta budem oprezna. Neću dozvoliti Ivanu da me povredi tek tako."

"Razumem te ali Miloš je izgledao nekako potišteno. Popili smo kafu i pričali, videla sam da se tu nešto promenilo."

"Ne znam Sara, ali neću mu se javiti sigurno."

"Film?" Upitam je to nam je odličan način za opuštanje.

"Uvek." Pokupim sve moguće grikalice koje imamo u stanu i razbacam između nas. Mi ne bi bile mi da ne podelimo i najmanju mrvicu.

Uspavala sam se u pola filma kad me je probudio telefon. Nepoznat broj. Obrišem poruku bez čitanja. Sigurno je neko odlučio da me zeza ovako kasno. Nisam ni najmanje raspoložena za debile.

_____________________________________

Šta mislite o Milošu?

Hvala na čitanju i usputnim komentarima💖💖