Ponovo ti 🔚

XXXII poglavlje

Sara P. O. V.

Oblačim nove tange koje sam kupila pre nedelju dana u šopingu. Toliko su me oduševile da sam nestrpljivo čekala trenutak kada ću ih obući. Odlučim se da ću danas obući jednostavnu crvenu haljinicu koja izražava moje obline. Sada su i te kako vidljive zbog silnih propuštenih obroka.

S obzirom da nas je Ina i u teretanu upisala nemamo vreme da dodamo neki kilogram viška. Silne obaveze i stres oko posla dodatno pomažu mojoj trenutno savršenoj liniji.

"Ina, ja izlazim. Napravila sam nam tost za doručak. Moj sam ponela tebi sam na šank ostavila kafu i dva tosta." Pokušavam već pola sata da je probudim ali to izgleda kao nemoguća misija. Obujem salonke dok proveravam da nisam šminku pokvarila. "Ina, zakasnićeš." Viknem još jednom pre nego što izađem iz stana. Namerno glasnije zatvorim vrata jer će je to sigurno probuditi.

"Dobro jutro, gospođice. Kafa je na stolu." Ulazim u kancelariju i primećujem par osuđujućih pogleda kao i mnoštvo radoznalih. Sigurna sam da se vest o mom unapređenju proširila munjevitom brzinom iako još uvek ponudu nisam prihvatila.

Verujem sebi i sigurna sam da ja to mogu. Sada ne znam ni odakle mi ona nesigurnost od juče, ali ja ne bih bila ja kada ne bih imala neke svoje čudne faze. Rešim da što pre dam odgovor na već postavljeno pitanje, pogledam svoj rokovnik i shvatim da imam pola sata slobodnog vremena pre nego što krene moj običan radni dan.

Pokucam a nakon što čujem kratko "Slobodno." udahnem duboko i odlučim da ovo završim.

"Dobar dan gospodine. Izvinjavam se ukoliko Vam smetam ali biću kratka."

"Izvoli Sara. Molim te ti mi nikada ne oduzimaš vreme. Znaš da tebe gledam kao svoju ćerku. Sedi."

"Prvo želim da se izvinim zbog moje nesigurnosti, sigurna sam da sam u tom trenutku bila zbunjena. Želim Vam reći da mi je čast zbog ovakve prilike. Ukoliko ponuda još uvek važi rado Vam mogu reći da prihvatam."

"Važi, očekujem od tebe da do kraja nedelje skupiš svoju ekipu. Dođite mi sa odličnim ponudama a tebe nakon toga očekuje sjajna karijera. Veruj sebi i više ništa ti nije potrebno, sve ostalo imaš."

"Hvala Vam puno." Izađem iz kancelarije i krenem ka mom stolu.

"Čujem Sara je dobila novu poziciju. Kako si to uspela? Spavala si sa šefovim sinom. To se jedino i očekuje od tebe." Zajedljivo mi govori Katarina dok me prezrivo gleda.

"Žao mi je draga. To možeš samo ti, ja se ipak bavim bitnijim stvarima." Spustim je tamo gde joj je mesto a ja nastavim svoj put ka mom stolu. Neće mi pokvariti dan jedna obična ljubomorna kučka. Bez sumnje verujem da je ona ta koja spava sa šefovim sinom. Ja sam ovde kako bih odradila svoj deo posla besprekorno.

"Ina, budi spremna oko 20h. Izlazimo." Napišem joj poruku pre nego započnem obaveze koje imam da rešim za ovih nekoliko sati.

Zaslužila sam proslavu nove funkcije. I onako posao je jedino što mi ide ovih godinu dana. Kada razmislim posao je jedina stvar koja mi ide dobro.

Skupljam papire koje su mi potrebne kako bih kući dovršila neke sitnice, ne volim kada mi se posao nakupi. Tražim laptop na stolu ali nigde ga ne vidim. Ugledam ga na polici i uopšte se ne sećam kada sam ga ostavila tamo.

Spakujem sve u torbi, pogledam oko sebe i shvatim da sam poslednja ostala. Bravo Sara. Tražim taksi ali ni na vidiku ih nema. Odlučim da krenem pešaka trebaće mi dobrih pola sata do stana ali bolje nego da stojim u mestu.

Hodam ispod vedrog neba kada čaroliju prekine moj telefon. Ponovo nepoznat broj. Ne javljam se i to je jednostavno stvar principa. Primetim baru par metara dalje od mene kada neko sa crnim džipom proleti pored mene. Sranje, mokra sam sada. Hodam besno ka stanu jer ovaj dan je.. uhh.

"Stigla sam!" Govorim dok bacam štikle i gledam po stanu gde je Ina.

"U kupatilu sam." Čujem kako mi odgovara dok se bacam na kauč. Telefon ponovo zvoni i ponovo je nepoznat broj. Ubrzo mi i stigne poruka, a odmah zatim krene ponovo da zvoni.

"Molim?" Javim se jer sam sigurna da je samo neki debil.

"Stigla si i nisi se javila majki i ocu." Začujem kako se majka dere i zažalim što sam uopšte prihvatila poziv.

"Nisam stigla." Bezvoljno uzvratim, nemam snage nakon ovakvog dana da se raspravljam sa njima.

"Zato si stigla da nas obrukaš i da se po inostranstvu vucaraš sa ko zna kim." O da ovo su moji roditelji, uvek im je stalo do nekog lažnog ponosa koji uopšte i nemaju. Deca su za njih samo eto bića koja udišu vazduh.

"Molim?"

"To što si čula. Ostavila si onako divnog momka, zbog čega? Sigurna sam da ne postoji neki dobar razlog. Verovatno je gospođici sve dosadilo pa je odlučila da eto nestane neko vreme, a onda kada odluči pojaviće se kada joj dosadi tamo gde god da si bila. Roditelje više nemaš!"

Prekine mi vezu i shvatim da ja roditelje nikada nisam ni imala. Kao da je uopšte velika šteta.

"Ko je to?" Upita me Ina verovatno kada vidi moj izraz lica ali shvatim da mi ovo neče pokvariti raspoloženje. Nikada me iskreno nisu zagrlili ni pokazali emociju jasno je da ja tek neću.

"Ma majka je zvala, mislim žena koja me je rodila."

"Aham, ja sam spremna. Idemo?" Upita me i znam da ovo radi kako bi promenila temu ni ja ni ona ne volimo previše o tome da pričamo.

"Potrebno mi je samo malo vreme kako bih se sredila. Sedi ja stižem." Gledam svoj ormar pun odeće ali kao i uvek ne znam šta mogu obući. Odlučim se za malenu sivu haljinu koja mi je poslednji put kada sam je probala bila odlična. Izvučem ajlajner i stavim mat karmin nakon čega se pogledam u ogledalu. Sve što vidim je odlično izuzev frizure i to se da srediti.

Zavežem visoko kosu i sada sam spremna.

"Ina, veče može da počne." Izjavim srećno dok stojim ispred nje.

"Vau. Slažem se."

I veče je počelo. 

__________________________________

💞👋