Ponovo ti 🔚

XI poglavlje

Luka P. O. V.

Čitam poslovni ugovor dok čekam Miloša da nam kupi nešto osvežavajuće. Kako ljudi mogu biti ovako nerealni? Ova poslovna ponuda je smešna. Sama njihova ponuda je smešna, strašno. Da sam na njihovom mestu ovako ponizavajuću i smešnu ponudu ne bih ni poslao.

Izbrišem mejl u jednom potezu kao da nije ni postojao. I nastavim dalje. Završavam čitanje već trećeg ugovora dok čekam Miloša. Trebao je da kupi samo dva pića a vremenski je unutra kao da potpisuje ugovor za preuzimanje marketa.

"Luka, pomozi mi da ostavim ove kese u gepeku." Čujem Milošev glas taman kada odlučim da ugasim telefon. Podižem pogled i ispred sebe ugledam ni manje ni više nego Saru.. Haluciniram sigurno..

Gledam i neverujem. Da to je Sara. Promenila se za ovih par meseci koliko je nisam video. Smršala je, ima podočnjake koje vidim na 3 metra udaljenosti.. Izgleda tužno.

"Luka." Kada me ponovo dozove Miloš shvatim da sam se ukočio i gledao je tako ne znam ni ja koliko dugo. Tek sada shvatim da na Sarinom licu ugledam strah koji brzo prekrije kada je Ina povuče.

"Miloše setila sam se da moram da šetam jer sam se ugojila pa najbolje je da vi završite obaveze mi ćemo malo u šetnju." Progovori Ina ali nesigurno dok za sobom vuče Saru.

"Ma daj Ina, pogledaj šta ste sve kupile. Nama je svakako to blizu."

Sara joj je nešto šapnula pa je Ina samo pomirljivo klimnula glavom.

Vozimo se gradom do njihovog stana. Parkirao sam ispred njihove zgrade kada su me svi čudno pogledali.

"Više ovde ne živimo." Prva je rekla Ina.

"Izvinite, nisam znao. Kažite mi novu adresu i krećemo."

Miloš mi je pokazao da nastavim pravo a ubrzo i izdiktirao njihovu novu adresu. U retrovizoru bacam pogled na Saru i izgleda mi drugačije.

Njena tuga je vidljiva na deset kilometara. Kada shvati da gledam u nju brzo spusti pogled. Poslednji put kada smo se videli bilo je malo je reći lepo. Uživao sam ali sam morao da se vratim zbog svih poslovnih obaveza koje su me ovde čekale.

"Šta radite danas? Mi smo planirali da idemo u izlazak, šta kažete da izađete sa nama?" Čujem Miloša kako priča sa Inom i sklapaju neki dogovor.

"Mi smo odlučile da pravimo filmsko veče ovog dana. Izašle smo samo kako bi kupile grickalice."

"Možemo i mi da vam se pridružimo ako nije problem." Da li se to meni čini ili je Miloš zagrejan za Inu? Moraću to da ispitam.

"Može." Ushićeno odgovara Ina ali kao da je u trenutku shvatila da je napravila veliku grešku istog trenutka pogleda u Saru koja joj samo pruži neki osmeh. Ali sam istog trenutka prepoznao da je lažan.

"Uđite." Govori nam Sara kada stignemo ispred njihovog stana. To je bila prva reč od kako smo seli i izašli iz auto.

Miloš i Ina su se izgubili negde u kuhinji tako da smo Sara i ja ostali sami.

"Da li si dobro?" Upitam je nakon što primetim da je čudna i da ima ogromne podočnjake sada su sa ove minimalne razdaljine još veći. Izgleda kao da danima nije spavala.

"Jesam." Odgovori mi tiho dok svom snagom stiska ruku o ruku.

"Sara." Priđem joj polako i krenem rukom ka njenom obrazu. Na trenutak mi se učinilo da je sklopila oči ali već u sledećem trenutku skače sa kauča.

"Izvini moram da uzmem nešto iz sobe." Na brzinu izmisli izgovor i u tren oka je nestala. Zašto se ovako čudno ponaša?