Ponovo ti 🔚

II poglavlje

Svanulo je već jutro kada je Sara zajedno sa Inom ušla u njen stan. Bilo im je toliko zanimljivo da su poželele da se vrate u srednjoškolske dane.

Nakon kluba cela ekipa je krenula ka jednom restoranu koji je radio cele noći. Naručili su sve što je moglo u što kraćem roku da se spremi. Pričali su kao da su se poznavali od najranijeg doba svog života, što nikako nije bilo istina. Osim Ine i Miloša koji su bili kolege na fakultetu, ostali su bili potpuni stranci.

Nepristojni muškarac kako ga je Sara nazvala u svojoj glavi u klubu nije bio sa njima i iz nekog nepoznatog razloga Sari je bilo drago zbog toga. Zažalila je što se radovala pre vremena. Dok je Sara zahvaljivala jer Nepristojni nije sa njima, on je samodopadnim osmehom gledao ka njoj.
Svi su ga dočekali sa osmehom i takmičili se ko će započeti sa njim razgovor.

Sara je sve to posmatrala sa strane i u sebi razmišljala 'Bože kakav je ovo samodopadni gad.'. Kao da ga je prizvala, pogledao je u nju i uputio joj predivan osmeh. U sebi je obećala da više neće pomisliti na njega jer kada god bi to uradila on bi se pojavio odnekud. Na Sarinu nesreću baš u tom trenutku dok je sebi obećavala da više neće misliti o njemu, dečko koji je sedeo pored nje zamolio je nepristojog da zamene mesta.

Kada bi imala mogućnosti pobegla bi istog trena, ali to nikako nije mogla. Prvo i najbitnije nije želela da ostavi Inu a drugo nikako nije htela da samodopadni gad pomisli da beži od njega. Znala je ona tipove kao što je on i nije htela da bude još jedna u nizu zbog koje će njegov već preveliki ego porasti još više.

Sa zadovoljnim osmehom hodao je ka njenom delu stola. Izvukao je stolicu i seo pored nje. Čekao je svoju narudžbinu, nažalost i njoj su rekli da će morati da sačeka još par minuta.

Hranu je obožavala i ovo čekanje ju je ubijalo. Razmišljala je koliko je teško spremiti najobičniju testeninu i to što pre? Nažalost odgovor na to pitanje nije dobila.

Samodopadnom gadu i njoj je obrok stigao u istom trenutku. Ostali su već završili, Ina je htela da se pridruži ostalima ali nije htela da Sara ostane sama. Znala je da Sara ne priča dok jede pa je odmah pronašla rešenje.

"Sarice ja sam ispred, gospodin će ti praviti društvo. Kasnije idemo zajedno kod tebe."

Dok je Sara pokušavala da pokaže znakove Ini da je nikako ne ostavlja samu, već pripita Ina ništa nije shvatila.

"Zar osobe kao ti nešto jedu? Vi se hranite isključivo salaticama a ti ovako kasno jedeš testeninu."

"Mislim da te nisam ništa pitala. Još manje me zanimaju tvoje predrasude o ženskom polu." Sara je uživala u svojoj hrani, ove špagete su bile odlične, i ako je špagete jela pre izlaska njoj nije smetalo da ponovo jede.

"Ja sam Luka." Započeo je ponovo razgovor, nepristojni.

"Ja sam Sara. I ne mogu reći da mi je drago jer sam te upoznala."

"Meni je drago da sam te upoznao Sara."

Nastavak razgovora je bio nemoguć. Sara je  njihov razgovor sabotirala još na početku, sada je nastavila istim tempom. Pre nego što je završila, pogledala je telefon, očekivala je neku poruku od Marka ali ništa od toga.

Žalila je mnogo puta, Marko je bio hladan. U nekim trenucima bi bio jako nepristupačan ali bi ona sve to brzo zanemarila. Smatrala je da tako misli samo zato što nemaju previše vremena za njih. Znala je da će sve biti lepše nakon venčanja, verovala je u to.

"Sara, idemo kući. Hladno mi je."

"Idemo, upravo sam završila." Luka je još uvek sedeo samo što je ovog puta gledao u telefon dok su one prolazile pored njega. Ina se pozdravila sa njim dok je Sara otišla bez pozdrava.

Ova noć im je definitivno nezaboravna. Bilo je ludo. Odavno se nije zabavila kao sinoć. Ukoliko izuzme nepristojnog Luku.

Obe su slobodno mogle reći da su prespavale vikend. Kada su se probudile u subotu, bilo je 18h nakon što su popile lek za glavobolju, zaspale su u dnevnom boravku.

Nedelja je bila kada je Sara čula da joj telefon već pola sata zvoni. Ustala je i krenula u potragu ali sada joj je zvuk njenog telefona povećavao glavobolju. Nažalost kada je uzela telefon u ruke, prestao je da zvoni. Na displeju su se nalazili gomila propuštenih poziva i poruka.

Gledajući listu poziva, Sara je bila iznenađena. Najmanje poziva je dobila od Marka čak od njega je imala samo dva propuštena poziva, sve ostalo je bilo sa posla ili od njenih roditelja. Shvatila je da kako se bliži svadba ona sve više preispituje svoje odluke. Odlično je znala da ona voli Marka i da je sada veoma teško da sve tek tako pokvari. Bila je ubeđena da će sve biti u redu.