Ponovo ti 🔚

XXVIII poglavlje

Nedelju dana ranije

Luka P. O. V.

"Imam loše vesti." Začujem Nikolin uzrujanin glas kada se javim nakon niz propuštenih poziva.

"Da li si ti dobro?" Upitam pre nego što dovrši rečenicu.

"Ja jesam." Još kraće odgovori i shvatim da ja neću biti dobro nakon njegovog izveštaja.

"Sediš?"

"Nikola pređi na stvar." Besno uzviknem.

"Ispitao sam sve što si mi rekao. Sara... Ona.. Ovaj."

"Nikola." Zarežim i očekujem da konačno pređe na stvar. Umoran sam dovoljno.

"Dok je bila ovde. Neko vreme je živela sasvim normalan život. Par meseci. Nekoliko nedelja pre nego što se vratila nazad posetila je ginekologa. Ustanovili su da je trudna. Nedelju dana kasnije izvršila je abortus."

Slušam šta Nikola priča i istog trenutka računam. Da li je moguće da je nosila moje dete? I ubila ga je? Jasno sam čuo par puta u snu je sama izgovorila da je ubila nekog. Nisam verovao u to, ali sada shvatam da je ubila naše dete. Kako je mogla to da uradi?

Sedim u stolici i procesuiram sve što mi je Nikola rekao.

"Luka da li si tu?" Čujem Nikolu kako me doziva ali nemam snage da mu odgovorim. Prekinem poziv i bacim telefon.

Besno razbijam sve što se nalazi ispred mene. Gadura.

"Gospodine da li ste dobro?" Uplašeno upada sekretarica.

"Izlazi!" Proderem se iz petnih žila. Sve su iste.

Najveća greška u životu joj je što je ubila naše dete. Moje dete. Trebao sam da postanem otac. Uskratila mi je to pravo.

"Čekam te u tvom stanu." Začujem telefon istog trenutka kada ugledam Sarinu poruku odlučim da ću joj se osvetiti. Boleće je kao i mene.

"Provod večeras?" Pišem poruku starom društvu za koje znam da nikako neće odbiti nijedan predlog.

"Rezervisano." Stiže mi u par minuta odgovor i odlično znam da ću zaboraviti Saru već drugom lakom ribom. Dovoljno će je boleti.

Dohvatim sako i krenem u prvi hotel. Par dana je dovoljno taman dok se Sara  pokupi i ode.

"Donesi mi iz mog stana dva odela i nekoliko dnevnih kombinacija." Pošaljem Milošu poruku dok na recepciji čekam ključ.

Na recepciji pokupim ključeve, a kada mi Miloš dostavi odeću bez ikakvog objašnjenja zašto se nalazim ovde dogovorimo se da se vidimo za par dana. Večeras izlazim nemam vremena za duge i zamorne razgovore.

"Stigao si." Društvo uzvikne kada im se pridružim. Večeras mi je prioritet piće i žene. Zauvek sam završio sa poglavljem pripadanja samo jednoj ženi.

Veza nam je trajala kao cigarete. Toliko dugo.

"Luka." Sonja mi se kači oko vrata srećna jer me konačno vidi samog.

Ne udostojim je odgovora jer oboje znamo da je ona samo tu kao potrošna roba.

Piće za pićem i shvatam da više ne mogu.

"Idemo kod tebe." Sonja mi šapuće dok izlazimo iz kluba.

"Idemo." Potvrdim dok tražim svoj automobil.

"Pijan si Luka."

"Neki problem?" Kratko i oštro upitam. Neće mi ona govori kakav sam.

"Ne." Razvlači dok hodamo do automobila.

Nisam ni shvatio da smo stigli u stan dok nisam ugledao Saru kako stoji zbunjeno. Alkohol me je totalno omeo, totalno sam zavoravio da sam trebao sada da budem u hotel.

"Čekaj me u sobi." Pošaljem Sonju kako bih na miru mogao Saru da povredim.

Sve što joj nikada ne bih rekao sada sam izgovorio. Gledam je i ne osećam ništa, razočaranje je jedino prisutno.

Gledam je i u glavi zamišljam njenu sliku sa stomakom u kom je naša beba. Ali nje nema i za to je kriva samo ona.

Nakon svih uvreda koje sam izgovorio otišla je. Sonja je verovatno čula udarac kada je došla do mene. Prelazila je rukom po mom polnom organu pokušavajući da dobije neku informaciju ali bilo joj je uzalud. Ništa nije dobila.

"Odlazi." Viknuo sam. Dosta mi je i Sare i Sonje i svih kurva na ovom svetu.

"Alii Luka.." Pokušavala je da me nagovori da ipak ostane ali bio sam jasan. Nije mi potrebna.

Iz mini bara sam sakupio sav alkohol i stavio ga iza ugaone garniture, pogled u nebo sa ovog mesta je savršen. Moći ću cele noći da tragam za svojim anđelom. Siguran sam da me posmatra sada.

Flaša za flašom. Tresak jedan, drugi. Nastao je čitav niz razbijenih flaša, ispijenih i onih koje čekaju svoj red.

Sve je bilo mutno, par trenutaka mi se učinilo da sam video Inu kako sedi pored mene ali sam shvatio da ipak umišljam kada nisam dobio nijednu reakciju u trenutku besa kada sam joj potvrdio da znam šta su uradile.

"Mog anđela više nema!" Tiho sam izgovorio dok sam gledao kako Ine više nema pored mene.