Ponovo ti 🔚

XL poglavlje

Sara P. O. V.

Stajala sam ko zna koliko dugo i zurila ka izlazu. Šta je ovo sada značilo?

Lupila sam sama sebi šamar i odlučno krenula ka svom stanu. Pešaka kako bih razbistrila svoje misli. Oštar vetar je šibao moje telo. Imala sam osećaj kao da će me svakog trenutka oduvati. Sunca nije bilo ni na vidiku, a tako je bilo potrebno. Sunce bi bio moj mali tračak nade ali verujem da u mom slučaju toga nema ni na vidiku. Htela sam da verujem da me nije prevario, ali to nije bilo moguće.

Tračak nade je bio prisutan par sekundi nakon njegovog priznanja ali sada znam da ne mogu da mu verujem. Zar je toliko teško verovati? Zar je toliko teško ne varati partnera unaokolo?

Stižem ispred mog stana i tek sada shvatim da nemam ključeve kod sebe. Sranje. Moram ponovo da pešačim do Miloša.

"Sara!" Začujem Inin glas, pogledom tražim odakle čujem njen glas ali nigde ne mogu da je vidim.

"Na prozoru!" Podignem pogled ka našem prozoru i gledam je kako mi maše. Bez reči krenem unutra, nemam snage da je dozivam još manje da joj bilo šta odgovorim na ovolikoj razdaljini.

Barem me je spasila time što je došla.

"Nisam ljuta, potreban mi je tuš i spavanje. Molim te." Prođem pored nje i odem pod tuš. Voda mi kvasi odeću ali nemam snage sada da se skidam. Potrebna mi je prvo voda kako bih opustila mišiće. Nakon pola sata tuširanja sa odećom, shvatim da je dovoljno. Skinem mokru odeću i istuširam se normalno. Bacim veš u korpi za pranje a odmah zatim se bacim u krevet.

Budim se kada začujem glasove u dnevnoj sobi. Verujem da je stigao Miloš. Upristojim se i odlučim da pričam sa njima pre nego što osmisle raznorazne scenarije.

"Mi smo te probudili. Izvini." Ina mi oprezno govori i izgleda kao da hoda po tankoj žici koja će pući svakog trenutka.

"Niste me vi probudili. I daj Ina nisam ljuta na tebe. Ne moraš tako da se ponašaš."

"Osećam se odgovornom, samo smo hteli da razrešite sve nesuglasice. Ne može ovako, ni na jednom skupu ne uživate a ne možemo da vas ne zovemo jer ste nam vi najbliži."

"I vi ste meni najbliži Ina, znaš da su moji takvi kakvi jesu. Misle na svoj ponos i na svoju moć nikada nisu mislili kako sam ja. Ti si uvek tu. I volim te. Znam da si to uradila iz najbolje namere, ali nije prošlo onako kako si htela i zato nisi ti kriva. Ko sprema večeru? Ja sam spavala do sada jedino što mogu trenutno je da zapalim kuhinju." Krenem da se smejem jer mi ovih dana ide od ruke da pravim stalno neke nezgode.

"Naručiću neku laganu večeru." Miloš odgovori dok verovatno traži broj brze hrane.

"Bila bih ti zahvalna veoma za neku laganu pastu."

"Odmah naručujem." I to je to. S tim sam završila i poslednje za danas  je objasniti Ini da se na nju nikada ne mogu naljutiti.

Luka P. O. V.

Konačno. Proširenje posla je odlično prošlo pa kao što sam i na početku rekao sada mogu da uživam. Mala kancelarija preko koje rešavam sve probleme i obavljam razgovore za proširenje klubova je tu.

Iako sam sada slobodan da radim šta god poželim, nemam tu slobodu. Sara je nesvesno preuzela svu kontrolu nada mnom.

Alkohol mi je postao najbolji prijatelj. Ubija me činjenica da toliko nema poverenja u mene. Zar je toliko teško reći da je bila nesigurna? Mogla je doći kod mene, zajedno bi sve postigli. Uspeli bi. Ja bih je čuvao. Zar toliko loše i neodgovorno izgledam? Mislim da sam u životu zaslužio poverenje, bar od nje. Svestan sam da je kod nas tada sve bilo komplikovano ali koliko god neko bio loš zaslužuje šansu.

Ja je nisam ni dobio a već je prokockana. Siguran sam da sam trebao za dan ili dva možda i za par nedelje trebao da postanem otac. Roditelj. Dobio bih najlepšu i najdivniju ulogu u životu.

Beba bi imala sve a ja bih imao malog anđela. Ne sumnjam da bih bio odličan roditelj samo nisam pronašao nijednu koja bi dobila ulogu majke.

Možda se uplašila mene? O tome jedino nisam razmišljao? Možda se uplašila moje reakcije?

Sranje. Dohvatim polu praznu bocu alkohola i bacim je u prozor sa kojeg svakodnevno gledam svog malog anđela.

Znam da izgledam kao neki ludak koji sedi iza ugaone garniture, gleda u ogroman prozor sa kojeg se vidi ogromno nebo. Ali ja znam.. Da tu se negde nalazi moj anđeo. Posmatra i on mene kao što ja njega posmatram.

________________________________

Malo Lukine perspektive, koliko vidimo nije ni njemu svejedno🙄

Iako se ispred Sare folirao vidimo da ni njemu nije lako😑