Ponovo ti 🔚

XXII poglavlje

Sara P. O. V.

"Zla si." Tiho mi šapuće Luka dok niže poljupce po mom vratu.

"Zašto?" Upitam dok se pravim da ne znam o čemu priča. Prebacuje me kod sebe u krilo dok me par trenutaka gleda direktno u oči.

"Zašto? Stvarno to pitaš?" Poljubac a odmah zatim lagani ugriz za ključnu kost dok jezikom prelazi preko malenog ljubičastog kružica.

"Mhm." Promrmljam dok me njegovi poljupci opijaju kao najmoćniji alkohol. Čak ni alkohol nema ovoliko brzo i efikasno dejstvo. Umesto odgovora protrlja me o svoje prepone koje mi jasno pokazuju njegovo stanje.

Garantujem da je tokom filma zamišljao nas, sigurna sam. Zavlači prste ispod majice i pravi nevidljive krugove po mom stomaku. Budi u meni bludnicu koja ima ogromne apetite.

Probudim se s Lukom duboko u sebi. Prsa su mu priljubljena uz
moja leđa, dok mi steze bok i zabija se u mene. Moj mozak nije
jedini budan: i telo mi je budno pa posegnem rukom i zakopam
mu prste u kosu. Izvijem leđa i nakrivim glavu kako bih pronašla
njegove usne. Pustim ga da me ljubi, a jezici nam divlje plešu dok
se zabija u mene. Nameštam se na njega uz svaki ubod koji me sve
više i više razbuđuje.

"Dobro jutro." Tiho mi govori dok nastavlja da niže poljupce po mom vratu sve do pupka.

"Dobro jutro." Uzvratim promuklo. Kakvo buđenje.

Promatra me sa smeškom i strastveno poljubi, dodatno
ubrzavajući tempo svojih uboda. Silno se trudim, ali ne mogu
ga nastaviti ljubiti dok me napada tako intenzivno. Pustim ga i
okrenem se napred, pa uhvatim rub kreveta kako bih se čvršće
namestila, dok me on bez prestanka povlači na sebe. Brana popusti
i oboje se istovremeno trznemo. On se i dalje manijakalno zabija i
baca me u bezdan potpunog uzitka. Pokušavam uhvatiti dah, dok
mi se srce bori za kontrolu, a telo grči. Luka psuje i posljednji se
put silovito zabije. Preplavi me toplina njegova vrhunca.
„O jebeni Bože." Dahće on pa klizne iz mene i prevali se na leđa.

Zagrli me i stavi moju glavu na njegova prsa.

"Moram da idem na posao." Govori mi dok ostavlja nežan poljubac u kosu.

"Ja bih još malo da spavam."

"Vidimo se." Govori dok odlazi u kupatilo a sat vremena kasnije začujem i vrata stana kako se zatvaraju.

Tražim telefon koji neprestano zvoni ali očigledno da je vreme da se probudim.

"Probudio sam te?" Upita me Luka koji zvuči previše raspoloženo.

"Mhm." Promrmljam nesposobna da bilo šta kažem.

"Izvini, hteo sam da ti javim da danas imam puno posla pa da me ne čekaš."

"Okej." Kažem pre nego što prekinem vezu i odlučim da bih ja danas mogla nešto pametno da odradim.

Okupam se a odmah zatim krenem sa pripremom doručka. Na tv-u sam pronašla neki zanimljivi film dok sam doručkovala.

Nisam ni primetila da je već 3 sata popodne. Brzo sam požurila kako bih sena brzinu spremila i konačno skupila hrabosti za susret za koji je pravo vreme.

Oblučim se za crne farmerke sa dubokim strukom i običnom majicom. Dohvatim jaknicu ako mi bude hladno i jako zalupim vratima. Na ulici pronađem slobodan taksi i izdiktiram Ininu adresu. Na pola puta se prisetim da moram do marketa kako bih kupila grickalice, sok i omiljene naše grickalice.

"Izvinite da li možemo svratiti do obližnjeg marketa? Platiću Vam dodatno." Upitam taksistu koji je jako raspoložen za razliku od ostalih sa kojima sam se do sada vozila.