Ponovo ti 🔚

Epilog

Luka P. O. V.

Čaša je pukla. Čak ni čaša ne može da podnese veliki pritisak, kako čovek može?

Odlučim da prekinem sa uzaludnim postavljanjem teorija i bezbroj pitanja na koja nemam odgovor. Vreme je da saznam pravu istinu.

"Moramo da pričamo. Kada si slobodna?" Pošaljem poruku i odlučim da se istuširam. Alkohol se oseća na sve strane. Nisam alkoholičar.

Tuširanje mi je odlično pomoglo da shvatim da je ovo odlična odluka. Vreme je.

"Sada." Pročitam poruku sa displeja koji mi je privukao pogled čim sam izašao iz kupatila.

"Da li možeš da dođeš do mene? Razgovor je suviše privatan za bilo koji restoran ili kafić?" Pošaljem joj poruku ali shvatim da je kasno.

"Doći ću po tebe." Pošaljem joj odmah i drugu poruku ali izgleda veoma kasno.

"Krenula sam." Stiže mi odgovor i znam da je suviše tvrdoglava da bi čekala kako bih otišao po nju.

Skupim staklo koje se nalazi na svakom ćošku i ne želim da se poseče čim uđe u stan. Zvono se ubrzo oglasi i jednostavno divim se brzini.

"Uđi." Skeniram je u toj tankoj jaknici kako stoji ispred mog stana. Ovog puta nesigurna, uplašena ali u svakom slučaju skroz drugačija Sara stoji ispred mene. Sklonim se kako bih je pustio da uđe.

"Da li si gladna?" Upitam je dok joj pokazujem da krene ka dnevnom boravku. Nećemo pričati u predsoblju.

"Nisam. Luka došla sam ovde. Ne znam ni ja zašto ali eto došla sam. Kaži šta imaš i odlazim."

"Dobro, otići ćeš ali ovo će biti najduži razgovor koji si do sada vodila u svom životu. Naruči ću nam picu." Ne dozvolim joj da kaže bilo šta jer se na kilometar vidi da ništa ne jede. Čekaj? Zašto ja brinem o njoj? Ipak poručim picu jer nemam odgovor na ovo pitanje.

"Luka o čemu želiš da pričaš?"

"Gladan sam. Čim stigne pica preći ću na stvar. Obećavam. Pričaj mi kako si provela dan."

Prihvatila je i tako je lepo gledati nju dok mi prepričava svoj dan. Zaboravio sam ovaj divan osećaj. Smejemo se zajedno Ininom i Miloševom pokušaju da nas pomire. Smejemo se čak i njenom šefu koji se naljutio jer nije uradila prezentaciju na vreme. Smejemo se kao budale, bez razloga, ali kada smo mi bili pametni? Hm ni ovaj odgovor mi ne znamo.

Nama je jedino bitno da smo zajedno, kada smo zajedno sve možemo. Čak tada znamo i sve odgovore.

"Stigla je pica!" Veselo me obavesti Sara ali kada shvati da pica znači početak razgovora raspoloženje joj naglo opadne.

"Odmah se vraćam." Pokupim picu i zahvalim se dostavljaču. Dohvatim prvo piće koje je stajalo na polici i dobacim Sari čaše.

Pica je nestala, alkohol je pri kraju naše raspoloženje je na istom nivou.

"Znam da si izgubila bebu." Izgovorim jer više nema potrebe za odugovlačenjem. Vreme je da razrešimo sve nesuglasice.

"Molim?" Šokirano me gleda dok rukama hvata rubove svoje majice. To uvek radi kada je nervozna. Ako ovako nastavi zasigurno će pocepati majicu.

"Ja.. ja.. Kako znaš?" Upita prvo pitanje iako znam da to radi nesvesno.

"Želim da znam istinu Sara, zbog toga sam te baš ovde pozvao. Došao bih i ja kod tebe ali znam da Ina i Miloš ne izlaze iz vašeg stana. Slušam te. Možeš mi sve reći i da siguran sam da sam ja otac. Toliko te znam." Završim svoje izlaganje i pokušavam da ostvarim kontakt očima jer joj želim time pokazati da mi može sve reći. Uhvatim je za ruku i spojim je sa mojom.

"Ja to nisam uradila namerno. Stvarno Luka nisam. Priznajem u početku sam bila zbunjena ali nikada ne bih mogla da ubijem maleno nevino biće." Obrišem joj suzu i boli i mene dok je ovako gledam. Moram saznati sve ali od nje. Lako je saznati od ginekologa ili nekog trećeg lica ali to nije ugao koji želim sagledati.

"Nastavi." Ohrabrim je dok joj palcem prelazim ruku kako bih je smirio.

"Imala sam simptome ali mislila sam je virus. Nisam mislila da sam trudna i nisam pokušala da te uhvatim tako što ću ostati trudna. Kunem se Luka." Kroz plač mi govori i ne mogu da verujem da tako misli o meni. Zar sam toliko zao?

"Sara, nisam na to ni pomislio. Bože!"

"Izvini ne znam ni ja šta pričam. Ali Ina je došla kod mene u tom periodu kada baš nisam bila dobro. Jednog dana sam se samo tako onesvestila iako je Ina dugo pokušavala da me probudi nikako nije uspela. Pozvala je hitnu i svestili su me u bolnicu. Nakon nekoliko analiza otkrili su da sam zapravo trudna." Gledam je kako se lomi i proklinjem sebe što u tom trenutku nisam bio tu. Trebao sam biti tu za nju u svakom trenutku.

"Ina je zakazala pregled kod ginekologa ali pošto nije bilo slobodnog mesta zakazili su mi tek za nedelju dana. Tih nedelju dana je proletelo. Bila sam zbunjena ali i srećna. Sada bih sve na svetu dala da mogu da osetim taj poseban osećaj ovog trenutka. Kada smo otišli kod ginekologa radila sam mnogobrojne analize. Utvrdili su mi da se plod ne razvija i dalje nisam sigurna. Jedine rečenice koje se jasno sećam jeste da moram da abortiram." NIsam znao kako da je utešim, naša malena beba se nije razvijala. Sve ovo mi je mnogo ali njoj je još teže. Privukao sam je u zagrljaj i mazio joj kosu, sve kako bi se smirila.

"Nakon toga je sve postalo kao noćna mora." Dovrši na kraju i odlično znam i bez toga da mi kaže da za sve krivi sebe. Znam da su sve one noćne more zobg toga.

Dva sata kasnije nakon silnih prolivenih suza podigla je glavu ka meni i prošaputala tiho izvinjenje. Nisam sigurna zašto je izvinjenje bilo ali samo sam je privukao još više ka sebi.

Potrebna mi je ali od nje sada ništa ne mogu tražiti.

"Znaš kada god bih imala noćne more smirila bih se kad god bi ti bio pored mene. Čudno je to ali kada si ti tu meni je lakše."

"Uvek sam tu za tebe." Poljubio sam je u kosu i gledao u nebo.

"Bebo mama i tata će te uvek voleti i uvek ćemo patiti jer nismo imali priliku da tebi budemo najbolji roditelji."

Sara P. O. V.

Lakše mi je kada sam sada sve Luki priznala, ni malo nije bilo lako to celo priznanje ali sada kada je gotovo i te kako je lakše.

"Prijatelji?" Upitao me je tačno kada je kazaljka na velikom zidu preko puta nas pokazala 00.

"Prijatelji!" Sa osmehom na licu sam mu odgovorila. Prihvatila sam iako je sve u meni govorilo da je to pogrešno, prihvatila sam. I ne nije ovo naš kraj verujem da tek sada počinjemo.

____________________________________

Stigli smo do kraja, želim svima da zahvalim pre svega na svim divnim komentarima..

Nastavljamo dalje sa novom pričom, a Luku i Saru ćemo možda čitati u novim avanturama jednog dana💓

Uživajte u poslednjem delu i nestrpljivo čekam mišljenje o celoj priči🤗💖