Ponovo ti 🔚

IV poglavlje

Sara P. O. V.

"Saritaa, kako si divna." Stojim ispred ogromnog ogledala u salonu za venčanice i divim se mojoj venčanici. Stajala je u pozadini tako udaljena od očiju javnosti ali tako predivna. Odmah sam znala da je ona ta.

"Hvala. Kupiću je."

Odmah nakon salona venčanica Ina je insistirala da odemo do kluba. Smatrala je da obevezno moram da slavim devojačko veče. Što se mene tiče nisam morala jer sve će isto biti osim što ćemo sada živeti zajedno sa Markom. Nestrpljivo očekujem taj dan.

Moje protivljenje i Inina tvrdoglavost dovela je do toga da je Ina odlučila da sve bude iznenađenje. Verujem da će to biti i te kakvo iznenađenje. Na poslu sam dobila tri nedelje odmora zbog žurbe oko svadbe. Ne mogu da verujem da se udajem i to za dva dana. Toliko obaveza imam do tada da završim da se plašim da neću stići sve. Zahvaljujući Ini nakon pola dana skoro sve obaveze smo završile.

"A sada šoping. Ne želim da čujem ne kao odgovor. Moraš da budeš najlepša sutra. Ti si mlada. Sve ostalo sam ja sredila."

Ina je kao moja kuma u šopingu kupila tonu novih krpica i izazovnog veša..

"Ina nema potrebe za tolikim troškovima sve već imam."

"Nema veze, krpica nikada dosta."

Provele smo sate i sate u šopingu, sa Markom sam razmenila par poruka. Mislim da sam uplašena zbog venčanja pa sve preuveličavam. Imam osećaj kao da se Marko promenio, sve do veridbe sve je bilo u najboljem redu ali sada nisam sigurna. Verovatno je sve tako zbog gužve oko svadbe.

Marko mi je napomenuo da i njemu organizuju privatno veče. Smatrala sam da je to normalno i ako ja nisam htela da slavimo Ina me je naterala.

24h kasnije

"Sara, na šta to ličiš? Zar ti nisam rekla da je sve spremno i da u klubu treba da budemo u 20h? Zašto se nisi spremila?"

Dok sam razmišljala da li da kažem Ini za sve moje sumnje, telefon mi je uporno zvonio. Kada sam bila na koraku da dohvatim telefon Ina je bila brža.

" Telefon ćeš dobiti nakon žurke. Sad tuširanje. Ne možeš bez mene nikako. "

Najbolje je da svoje sumnje zadržim za sebe. Tako ništa neću dobiti. Tuširanje mi je prijalo kao i uvek oteralo bi negativne misli.

"Sara ukoliko nastaviš tim tempom, nikada nećemo otići. Sve okej?"

"Da, da samo sam umorna, previše." Posmatrala sam svoj odraz u ogledalu. Ina me je našminkala trenutno mi uvija lokne a što se tiče odeće rekla je da ću haljinu videti kada dođe vreme za oblačenje.

Izazovni veš je stajao na krevetu. Očigledno da je Ina mislila o svim detaljima. Nakon pola sata sređivanja i oblačenja ono što vidim u ogledalu mi se dopada. Visoke potpetice i kratka ali pristojna bež haljina. U kontrastu sa mojom kosom koja je crna izgleda fenomenalno.

Sve dok nismo stigle nisam znala u kom klubu ćemo slaviti. Jedino što sam poželela dok sam izlazila iz taksija je da gospodin namrgođeni ne bude tu.

Sudbina ili univerzum, ko zna šta opasno su se te večeri pograli sa Sarinim osećanjima. Sve što nikada ne bi uradila, učinila je i to baš na svojoj devojačkoj večeri. Nije se kajala. Zaslužila je novo poglavlje u svom životu pa je odmah te večeri ispidala prvu stranicu.

Šest meseci kasnije

Sedim u dnevnom boravku i razmišljam kako dalje? Nakon svih dokaza koje sam dobila i svega što sam videla, pokupila sam svoje kofere i otišla. Nije bilo ni malo lako ali nisam imala izbora. Shvatila sam sa kakvim licemerom sam bila u vezi. Znala sam da će krenuti za mnom. Zato sam i Ini obećala da ću joj se javiti, bolje je za nju da ne zna gde idem.

Bilo je jasno da će svi krenuti za mnom i da će svi vršiti pritisak na Inu da im kaže gde sam. Ovako ni ona nije znala prvih 3 meseca. Kada se situacija smirila i kada su se svi pomirili sa tim da neće saznati gde se nalazim, Ina je došla. Inin dolazak mi je dobro došao jer sam imala stalne mučnine i vrtoglavice. Na moju veliku sreću Inina poseta je potrajala. S obzirom da ni ona osim mene nije imala nikog odlučila je da se preseli kod mene.

Primetila sam da brine za mene. Bleda, iscrpljena, stalne mučnine su me uništavale. Mislila sam da je to samo virus i ništa ozbiljno. Sve dok se jednog dana nisam budila. Koliko god je Ina pokušavala da me probudi nikako joj nije uspevalo.

Na smrt preplašena Ina nije znala šta da radi. Brzo je pronašla svoj telefon i pozvala hitnu pomoć. Plašila se za svoju najbolju drugaricu. Svašta joj je padalo na pamet.

Vreme se tako odužilo da je Ini izgledalo kao da je vreme stalo. Dolazak hitne, odlazak do najbliže bolnice, sam pregled trajao je predugo. Kada je doktor prišao Ini sa osmehom na licu, pomislila je da sa njim nije sve u redu. Ko se smeje kada je neka devojka u onakvom stanju?

"Gospođice, nemate razloga za brigu. Sa gospođicom je sve u redu. Samo je trudnoća u početnom stadijumu pa je teško podnosi."

On je to upravo rekao da je moja Sara trudna? Kako? Moja Sara? Bože..

Dok je doktor posmatrao gospođicu primetio je da sa njom nije sve u redu. Nakon što joj je saopštio lepe vesti istog trenutka se srušila. Verovatno od šoka.

Tako su dve drugarice ležale jedna pored druge, iscrpljene i umorne. Ina se nakon dva sata probudila. U početku je pokušavala da se seti gde se nalazi, brzo je skočila i krenula ka Sari. Kada je pogled skrenula primetila je da je pored njenog kreveta i krevet njene drugarice. Dok ju je posmatrala kako spokojno spava, tiho joj je obećala da će ona biti tu uvek za nju. Ovu će bebu zajedno čuvati.

Dugo je Ina razmišljala kako će saopštiti Sari da je trudna. Sa Markom ne priča a s obzirom na to kako je pobegla verovala je da neće želeti ni da ga vidi.

"Ina.."

"Nemoj da pričaš, umorna si spavaj. Dehidrirala si.. Od danas ja preuzimam brigu o tvojih ishrani."

"Kada idemo kući?"

"Samo da završiš sa infuzijom. Ima još vremena, spavaj."

Najbolje je bilo rešenje, rećiće joj kada budu same. Potrebna im je privatnost.

Sara je posle par trenutaka nastavila da spava a Ina je u svojoj glavi pravila planove. Za sada imaju dovoljno novca za narednih par godina.

"Sara, hajmo. Idemo kući, biće ti lakše za odmor." Dok su čekale taksi ispred bolnice Ina je pažljivo posmatrala Saru. Bleda i iscrpljena, izgledala je kao da je danima bila bez vode i hrane.

"Sara, dođi. Moramo da pričamo." Počela je Ina, posle 2 sata spavanja.

"Ina, da li si dobro?"

"Jesam. Čak bolje nego ikada ranije." Odgovorila je sa velikim osmehom na licu.

"Dođi, Sara. Nemaš potrebe da stojiš." Stavila je ruku na praznom mestu pored nje i gledala u Saru.

"Slušam te." Izgovorila je Sara. Od kada su ušle u stan, Ina je jako čudna. Sara je samo htela da sve bude u redu.

"Sara, danas kada si se onesvestila, ja sam pozvala hitnu pomoć. Ne mogu da ti opišem koliko sam se uplašila.." Započela je priču Ina ali od samog početka. Ni sama nije znala kako će svojoj drugarici saopštiti ovu vest.

"Ina, pređi već jednom na temu. Imam osećaj kao da izbegavaš pravi razlog našeg razgovora." Prekinula je Sara Inu pre nego što je udavi detaljima.

"Sara, trudna si." Izgovorila je neverovatnom brzinom i udahnula.

______________________________