Otključavam tiho stan kako ne bih probudila Inu, kasno je verovatno spava. Na prstima hodam do kuhinje kako bih uzela čašu vode a zatim krenem ka svojoj sobi kada ugledam kako se neko ljubi na kauču. Bože. Od straha ispustim čašu. Miloš istog trenutka skoči a odmah zatim i Ina.
"Izvinjavam se. Idem ja vi nastavite." Izgovorim nekako dok još uvek drhtim od straha.
"Svakako sam krenuo, vidimo se." Miloš mi odgovori, vidim da mu je neprijatno ali ja sam još u goroj situaciji.
Sakupim komade čaše dok Ina ispraća Miloša. Obrišem pod i krenem ka svojoj sobi.
"Moramo da pričamo. Nemoj da bežiš." Dobaci mi Ina. Okrenem se i krenem ka dnevnoj sobi. Biće ovo teško.
"Slušam." Kažem nakon što sednem preko puta nje. Ne može tako lako da me osuđuje kada ne zna kakav je to osećaj.
"Sara, znaš koliko si mi draga. Nemoj tako da se ponašaš. Zajedno možemo sve da prebrodimo. Samo mi veruj." Drži me za ruku dok mi govori. Svesna sam ja svega samo mi je potreban prostor i vreme.
"Želim da se preselim." Progovorim konačno nakon nekog vremena.
"Molim?" Šokirano upita Ina. Verovatno ovo nije očekivala.
"Kao što si čula. Potrebno mi je vreme i prostor a koliko vidim i tebi je potreban prostor." Ništa na ovo nije imala da kaže i bolje je.
"Sutra ću pogledati neke od mogućih izbora, tako da ću se iseliti u što kraćem roku." Sačekam neku reakciju ali kada ne dobijem ni jednu jedinu reč, pokupim telefon i odem u svoju sobu.
Odmah krenem sa istraživanjem, potreban mi je novi stan kao i novi posao. Imala sam sreće jer još uvek niko ne zna da sam se vratila, ali ne sumnjam da će u narednih nedelju dana svi saznati.
Pronašla sam par stanova na odličnoj lokaciji tako da ću to sutra pogledati odmah nakon doručka. Za posao ne moram da žurim jer za sada imam novac ujedno želim da pronađem neki posao koji će mi odgovarati.
"Sara, Sara! Sanjaš." Čujem Inu kako pokušava da me dozove. Sanjam. Bože, kakav san.
Nedelju dana nisam spavala normalno, umorna sam. Kada skočim Ina me čvrsto zagrli.
"Dođi, smiri se. Nisi sama." Govori mi dok me jako grli.
"Dobro sam." Govorim joj dok pokušavam da smirim disanje.
"Hoćeš da spavam pored tebe?" Upita me nakon što se odvoji od mene.
"Ne, ni ti nisi spavala ovih dana zbog mene. Idi odmori se."
"Ako ti bilo šta treba samo me pozovi i tu sam." Govori mi dok zatvara vrata.
Pokušavam već dva sata da se uspavam ali to je trenutno nemoguća misija. Ne mogu više da izdržim bez sna. Jedina noć kada sam spavala jeste kada je Luka bio tu.
Luka.
Brzo oblačim prve trenerke koje dohvatim i kucam na internetu njegovo ime i prezime. Dovoljno je poznat da to svi znaju. Treba mi pola sata do njegovog stana ali nije mi bitno.
Polako otvaram vrata i na prste prelazim hodnik kako Ina ne bi čula. Izlazim iz zgrade i istog trenutka zovem taksi. Dobro je što sam obukla jaknu, napolje je ledeno.
Razmišljam da li bih trebala da obavestim Luku o dolasku ali verovatno sada spava i znam da će insistirati da dođe po mene. Obavestiću ga kada stignem ispred zgrade.
Taksista je bio neki mlađi dečko. Bio je raspoložen za razgovor ali ja nisam. Ko bi bio raspoložen u 4 ujutru za razgovor? Platim taksisti vožnju i zahvalim se. Koračam ka luksuznoj zgradi kojoj sam na internetu pronašla kao Lukinu adresu.
Malo je reći da je prelepa. Visoka zgrada od 40 spratova, sive boje, okviri prozora su urađeni crnom bojom. Toliko elegantno i prefinjeno izgleda da kao manijak stojim i gledam u ovu prelepu građevinu. Prozori su visoki, sigurna sam da i sa tridesetog sprata, stanati imaju prelep pogled.
Kada konačno prestanem sa divljenjem krenem ka ulazu. Glupa sam. Obezbeđenje me odmah zaustavi. Kako ću sada unutra?
"Dobro veče, ko Vam treba?" Izgovori jedan čuvar koji izgleda zastrašujuće.
"Ja sam došla kod gospodina Luke." Skupim hrabrosti napokon da progovorim pre nego što posumnjaju nešto.
"Vaše ime?"
"Sara." Kratko odgovorim i nadam se da će me konačno pustiti unutra, smrzavam se ovde. Ali njih to ni najmanje ne zanima.
"Vašu ličnu kartu." Bilo je pametnije da sam pozvala Luku.
"Izvolite." Kažem nakon što im predam svoju ličnu kartu.
"Krenite za mnom." Čuvar me je bukvalno ispratio do Lukinog stana.
Pre nego što pozvonim udahnem duboko. Ovo je bila loša ideja. Šta ovde tražim? Nažalost čuvar je pozvonio kako kaže mora da ima potvrdu od gospodina Luke da je sve u redu.
Nakon trećeg zvona Luka otvara vrata u boksericama. Bože.
"Sara?" Upita zbunjeno, verovatno misli da sanja.
"Gospodine, gospođica je insistirala da je pustimo.."
"U redu je, Marko. Možeš da ideš." Prekine njegov govor dok mene i dalje gleda zbunjeno.
"Ja.. izvini.. nisam mogla da spavam. Pa sam mislila." Moje nesigurno izlaganje prekine plavuša koja obgrli Luku oko vrata.
"Ljubavi, ko je to?" Upita ga nakon što me odmeri.
On ima devojku. Bravo Sara, pogodila si kada da se pojaviš.
"Ovo je bila loša ideja. Izvini." Još jednom izgovorim i okrenem se kako bih se vratila odakle sam i došla.
"Stani. Ne možeš da dođeš i samo tako odeš." Govori mi dok me drži za ruku kako ne bih otišla.
"Imaš devojku, nisam znala i zato je najbolje da odem." Spustim pogled dole jer mi je užasno glupo. Plavuša nas i dalje posmatra. Nije se uopšte pomerila osim što je negodovala kada je Luka napustio njen zagrljaj.
"Dođi." Govori mi Luka dok me bukvalno vuče ka stanu.
"Ne, Luka. Stvarno bih trebala da idem."
"Ostavi nas same." Govori plavuši dok meni pokazuje da sednem u dnevnoj sobi.
"Sačekaj samo minut. Odmah se vraćam." Posmatram njegovo telo koje izgleda božanstveno. Pločice i jasno definisani mišići na rukama ostavljaju i te kakav utisak. Buljim i dalje u pravcu gde je on nestao. Udarim sebi mentalni šamar kako bih se dozvala sebi.
Kada sam ga poslednji put gledala pre 4 meseca nije bio ovakav. Čak i da jeste teško da bih zapamtila jer sam i tada bila u alkoholisanom stanju.
"Hoćeš da kažeš da odem zbog tamo neke kurvice koja je ovde samo zbog tvog novca?"
Čujem plavušu kako se dere. Pre bih rekla da je ona ovde iz tog razloga nego ja. Njegov novac mi nije potreban.
Dalji ragovor nisam čula osim lupanje vratima. Ubrzo se plavuša sa stvarima pojavila u dnevnoj sobi.
"Kurvo!" Dobacila mi je pre nego što je izašla. Nisam joj ništa odgovorila, nisam imala ni želje a ni potrebe.
"Izvini što si me čekala." Govori mi Luka dok ulazi sada malo više obučen nego što je bio pre 10 minuta.
"U redu je." Odgovorim dok neprestano gledam u svoje ruke i tražim prave reči za objašnjenje zašto sam ovde.
"Dođi." Bez ijedne reči povuče me u svoj zagrljaj. Ležim između njegovih nogu i uživam dok me mazi po kosi.
"Izvini, nisam htela da ti napravim problem sa devojkom. Nisi trebao da je oteraš."
"Nemam devojku." Kratko odgovori dok nastavlja da me mazi.
"Ja... imala sam noćnu moru. Pokušala sam da se uspavam, ali nisam uspela. Možda sam se plašila da ću ponovo imati noćnu moru pa sam samo tako sedela. Nisam bila ni svesna svojih postupaka sve dok nisi otvorio vrata.."
VOUS LISEZ
Ponovo ti 🔚
Roman d'amourŠta će se dogoditi kada Sara sazna da je prevarena a ubrzo nakon toga shvati da je trudna? Da li će odlaskom u novi grad uspeti da okrene novi list ili će samo povećati ožiljke sadašnjosti? Saznajte u novoj priči "Ponovo ti". Sara&Luka💑 Ina&Miloš �...
