Ponovo ti 🔚

XXIII poglavlje

Sara P. O. V.

Jedan za drugim filmom i shvatam da odavno nisam ovako bezbrižno uživala. Izbacila sam iz misli događaj iz supermarketa i mislim da mi je to jedna od najboljih odluka u životu. 

"Neko zvoni." Uzviknem Ini koja je pre par minuta otišla do kupatila.

"Otvori ti, dolazim za minut." Sklonim jastuče pored mene i ostavim činiju na stolu pa mrzovoljno krenem ka vratima.

"Ćao." Raspoloženi Miloš stoji na vratima i sa osmehom gleda u mene. Izgleda da me niko ne osuđuje uprkos mom nedoličnom ponašanju.

"Nećeš da me pustiš unutra?"

"Izvini zamislila sam se. Uđi." Sklonim se kako bi prošao i ipak proverim da li slučajno nije poveo i Luku. Odahnem kada vidim da je sam.

"Stigao si." Čujem kako Ina veselo uzvikuje, totalno se zbunim kada ugledam kako se baca u njegov zagrljaj a onda usledi i poljubac.

Kada shvati da sam prisustvovala ovom događaju brzo se skloni što dalje od Miloša i obrazi joj pocrvene. Nasmejem se i krenem ka mom mestu.

"Ovaj... skuvaću nam kafu." Govori dok muca. Drago mi je da su konačno odlučili da će ipak pokušati.

"Kako si ti?" Upita me Miloš prijateljski kada nas Ina ostavi same.

"Dobro." Odgovorim sa dozom tuge u glasu kada razmislim stvarno kako se osećam. Život mi se okrenuo naglavačke. Roditelji ne znaju gde se nalazim. Verenik me je prevario dan pre venčanja, izgubila sam bebu. Dala otkaz na poslu. Toliko toga ali se trudim. To je i najbitnije. "Ti?" Upitam ga jer ne želim da izgledam drsko i bezobrazno.

"Kao što vidiš." Sa ogromnim osmehom mi odgovori dok pogled baca ka kuhinji.

"Drago mi je zbog vas." Konačno iskreno progovorim jer to i jeste istina.

Ina se pojavi nakon pola sata. Primetim da luta pogledom gde bi najispravnije bilo da sedne. Odlućim da joj smanjim muke i sama se sklonim na sam kraj kauča tako da sredina ostaje prazna. Ne znam zašto joj je tako neprijatno kada smo samo Miloš i ja tu.

"Izvinite." U polovini filma prekine nas Milošev telefon koji neprestano zove.

"Kaži? Kod Ine sam. Da. Ne. Da. Sami smo i.." Primetim da nije dovršio razgovor već da gleda da li je još uvek sagovornik na vezi. Vrati se na svoje mesto i nešto šapne Ini dok ona samo tiho progovori u redu je. Ne želim da prekidam film jer verujem da nije ništa bitno kako bih imala razloga da prekidam ovako divnu scenu samo kako bih upitala da li je sve u redu.

"Brz je." Miloš progovori kada se oglasi zvono. Neki grč u mom telu se oglasi. Nadam se samo da nije došao Luka, ne mogu da gledam njegovu odvratnu facu.

"Dobro došao Luka." Ina mu govori i izgleda kao veoma srećna jer ga vidi. Sranje. Ona misli da smo mi zajedno. Totalno sam zaboravila da joj ispričam šta se danas dogodilo. Ne mogu da se pokupim i odem iz više razloga. Sedim i pravim se da gledam film.

"Dođi sedi pored Sare." Ina mu govori. Da li ona može da ućuti već jednom? Luka pogleda u mene kao da nije siguran u njenu ponudu ali ipak namesti svoj osmeh koji provocira i namerno se rukom osloni na moje telo. Udarila bih ga tako jako i to gde će ga najviše boleti. Može da se zahvali Ini i Milošu za moje tako razumno ponašanje.

"Kupio si picu. Hvalaa." Oduševljeno uzvikne Ina kada shvati šta je pre par minuta Luka spustio na sto. Folirant.

"Sara, pica?" Upitaju me svi kada shvate da su svi osim mene uzeli parče pice ali sigurno neću uzeti.

"Nisam gladna." Nezainteresovano odgovorim dok gledam ka ekranu. Baš su sada našli da puste reklame.

"Već pola sata jedeš čips i kažeš da nisi gladna." Šapne mi Luka koji je suviše blizu.

"Mhm." Promrmljam nezainteresovano i nastavim da jedem čips. Ne želim da udostojiti nijedne izgovorene reči.

Osećam kako prstima lagano klizi ka mojoj ruki. Sedim, toliko želim da sklonim ruku kako bih uklonila svaki njegov dodir ali to je nemoguće. Paralisana sam. Nastavi da klizi sve dok nam ne spoji ruke. Zašto ovo radi? Bacim pogled kako bih proverila šta Miloš i Ina rade i da li su primetili Lukino ponašanje ali shvatim ubrzo da su oni u svom svetu.

Palcem mi prelazi rukom tako da mi nežno mazi deo ruke. Ne znam zašto ne sklonim svoju ruku ali prija mi sve ovo. Ljuta sam još uvek i zasigurno neće dobiti priliku da objasni svoje ponašanje. Setim se scene iz supermarketa i odmah sklonim svoju ruku i začujem kako nezadovoljno ispusti vazduh.

"Nisam te prevario." Da. Sigurno. Svakako ne može da me prevari, zar ne? Šta smo mi uopšte?

"Idemo?" Zar do sada nije shvatio da ne želim sa njim da pričam?

"Mi? Mi ne postojimo." Nervira me. Kao da nije kriv još započinje neke glupe teme.

"Potsetiću te da postojimo na samo nama poznat način. Samo kreni." Doda već besno. On je besan? Izgleda da nam se postepeno menjaju uloge a da ja toga nisam ni svesna. Pored svega nepopravljivo je umišljen.

"Sigurna sam da ne postoji način da me ti u bilo šta uveriš."

Pokušavao je da razgovara sa mnom ali svaki pokušaj sam sasekla u korenu. Ne može tako lako.

Odlučim da je možda najbolje da se odmah udaljim što dalje od Luke jer pokušava da dobije reakciju barem mog tela. Takvo zadovoljstvo neće dobiti.

Bez reči krenem do kupatila kako bih pribrala misli. Shvatim da bih mogla da ponovo zavežem kosu i u tom trenutku vrata kupatila se naglo otvoriše. Zapanjeno gledam u Luku koji izgleda kao da je dobio na lutriji.

"Šta radiš ovde?"

"Želim da te potsetim da postojimo."

"Samo izađi." Ne mogu da verujem da misli da će sve rešiti sexom.

"Nisam ti nedostajao?" Upita dok hvata pramen moje kose.

Otrgnem pramen kose iz njegovih ruku i besno ga pogledam.

"Sve dok vodiš plastične lutke sa sobom u kupovinu nakon seksa sa mnom nikada u životu mi nećeš nedostajati. Smatrala bih sebe onda istom kao što je plavuša od pre par sati koju si vidim vec zaboravio. Sada me ostavi na miru i odlazi." Nesvesno povisim glas ali se ne kajem.

Kada shvati da sam samo nervoznija i da sam veoma ljuta ode bez komentara. Ima dovoljno godina da preuzme odgovornost za svoje postupke sigurno mu neću dozvoliti da se prema meni ponaša kao prema potrošnoj robi.

Nakon što se smirim odlučim da se vratim u dnevnoj sobi.

"Zašto se vi tako ponašate? Kao da mi ne znamo šta ste radili nedelju dana." Ina započinje izazivački dok sa Milošem posmatraju naše reakcije.

Odlučim da iskoristim pravo ćutnje jer nemam šta da dodam na ovu temu.

"Gospođica je ljuta bez razloga." Prvi progovori Luka kada osetim kako pogledom klizi mojim telom.

"Bez razloga?" Besno uzviknem. Primetim da su se Ina i Miloš odmah povukli.

"Nastavite vi. Nećemo da vam smetamo. Dođi Miloše." Ina govori dok Miloša vuče ka sobi.

Zar su morali same da nas ostave? Da sam htela sama sa njim da budem, odavno bih bila.

"Sara moraš da me saslušaš."

"Ne moram ja ništa." Obgrlim jastuče koje predivno miriše i nastavim da ignorišem dotičnog gospodina.

"Videćemo." Ne odgovorim ništa jer nemam ni potrebe ni želje. Već u sledećem trenutku vidim kako jastuče leti preko sobe.

"Šta radiš?" Besno uzviknem ali svaki moj pokušaj blokira nasilnim poljupcem.

"Ne razumeš drugi jezik." Kroz poljupce mi govori dok pokušava da produbi poljubac ali ga ja previše sabotiram.

Nesvesna događaja primetim da više ne osećam ispod sebe mekan dušek.

"Pusti me." Vičem dok me Luka nosi do lifta. Gad. Uspeo je da me zbuni totalno. "Luka!!"

_________________________________