Ponovo ti 🔚

XXVI poglavlje

Sara P. O. V.

Nisam sigurna kako će Lukina i moja veza funkcionisati. Razumem da je on prvi to predložio ali odlično znam i kakav je njegov život bio sve do pre par dana.

Čudno je poverovati da će se on promeniti baš zbog mene. Prosto neverovatno i verujem da se to dešava samo u bajkama. Čekam dan, možda čak i sat kada će se moja bajka završiti.

"Čekam te u tvom stanu." Pošaljem Luki poruku i odlučim da se ove večeri spremim. U glavi računam koliko mi je vremena potrebno za sve što hoću da spremim za večeru ali shvatam i da nemam toliki luksuz jer Luka može doći svakog trenutka.

Očekivala sam da će odgovoriti kao i uvek ali ovog puta odgovor je izostao. Potisnem loš osećaj i ubedim sebe da je verovatno na nekom sastanku. Zavežem kosu i odmah krenem sa pripremanjem Lukine omiljene hrane.

Nakon tri sata sve sam spremila ostalo je samo još ja da se sredim ali toliko sam umorna. Tuširanje će mi dobro doći. Odlučim se ovog puta za belu haljinu koja je iznad kolena. Kosu podignem i visoki rep i odlučim da ga sačekam u dnevnom  boravku.

Začujem kikot a odmah zatim i otključavanje stana... Uspavala sam se pa verovatno nešto sanjam. Uštipnem sebe kako bih shvatila da sam ipak budna. Ubrzo se u dnevnom boravku pojavi Luka sa plavušom oko vrata.

"Luka? Ko je ova mala seljančica?" Upita ga plastična plavuša dok nepomično gledam prizor ispred mene.

"Niko bitan." Polupijan progovori i šapne joj nešto dok me gleda sa osmehom.

Ubrzo se plavuša uputi ka našoj spavaćoj sobi dok previše njiše bokovima.

"Ti si mene čekala?" Upita me Luka kada mi se približi toliko da osećam u njegovom dahu milion pića. Stvarno je preterao.

"Jadna. Stvarno si mislila da ću ja ovakav." Rukama pokaže svoje telo. "Biti sa tobom, takvom." Pogledom prošara mojim telom i za kraj mi uputi gadljiv pogled.

Opalim mu šamar dok pokušavam da prođem pored njega. Moj šamar je bio dovoljan da padne na ugaonoj garnituri. Sve zbog prokletog alkohola.

"Gade!" Izgovorim dok tražim u plakaru crne čizmice i jaknu kako bih što pre napustila stan.

Razmišljam gde bih mogla da odem ali shvatim da mi preostaje samo moj stan. Biram između lifta i stepenica ali odlučim da krenem stepenicama. Ne želim da sretnem nekog radoznalog komšiju.

Srušim se na prvom stepeniku dok gledam sve one stepenice ispred mene. Shvatim da nemam snage da se pokrenem. Vid mi se muti i shvatim da stepenice nestaju i nastupa samo mutna silueta. Imam osećaj da lebdim stepenicama. Mrak.

Ina P. O. V.

Dva dana ne mogu da dobijem Saru. Išla sam i do njenog stana, nije čak ni tamo. Komšije su mi rekle da su je videle pre nedelju dana. Znam da je bila sa Lukom.

Luka. Kako se njega nisam setila. Telefon mu zvoni već peti put ali niko se ne javlja. Odlučim da prekinem kada začujem kreštav glas.

"Ko je to?"

"Tražim Luku." Na ivici živaca progovorim jer sam taman mislila da je ostavio svoj raskalašni život. Ali očigledno da sam pogrešila.

"Dušo, Luka je zauzet. Znaš imali smo dugu i burnu noć. Pozovi ga malo kasnije. Mada ne verujem da ima snage i za tebe, posle mene."

Fuj. Kako je odvratna. Prekinem vezu kako više ne bih slušala ove gluposti. Umorno se bacim na svoj preudobni krevet kada shvatim da je Sara nestala.

Ponovo je zovem. Telefon zvoni, niko se ne javlja.

"Luka ako si joj nešto uradio zapamtićeš me!" Besno govorim dok u glavi pravim spisak ljudi gde je Sara mogla da ode.