Ponovo ti 🔚

XVIII poglavlje

Sara P. O. V.

Izašla sam u centru grada kako bih bila bliže lokaciji stana koje sam pronašla juče na internetu.

Lutam gradom već pola sata, stan koji sam juče obeležila kao najbolji nije bio ni približno slikama. Znam da sam rekla da ću se što pre iseliti, neću smetati Ini ali ne želim ni zbog tog pritiska sebe da smestim u nekoj šupi.

Pronađem slobodno mesto u kafiću za koji provereno znam da ima odličnu kafu. Naručim kafu i odmah se bacim na posao. Na internetu pronađem još 3 oglasa koji se ne čine loši. Popijem kafu i krenem brzo u razgledanje. Poželjno je da danas pronađem neki stan, jer pored svega čeka me čišćenje istog kao i prenošenje garderobe. Ne znam kako ću to uspeti.

Prvi stan je bio kao i prethodna pet, užas. Drugi nije bio loš ali potrebne su mnoge popravke i krečenje. Sada za to nemam vremena a ni novca.

Treći stan je bio sasvim solidan. Jednosoban i baš onakav kakav je meni potreban.

"U redu je, iznajmiću njega." Izgovorim ovom finom čoveku koji je bio ljubazan da mi navede sve mane i vrline ovog stana.

Lokacija je dobra tako da za par nedelja kada tražim posao biću u maloj prednosti.

Nedelju dana. Prošlo je tačno nedelju dana od kada sam spavala u krevetu sa Lukom. Noćne more su još uvek tu ali sam odlučila da ću se sama izboriti. Preselila sam se u novi stan i uspela sve da sredim. Ina je bila iznenađena mojom brzinom, na trenutak mi se učinilo da je tužna ali ubrzo sam bila sigurna da mi se samo učinilo.

Bez ikakvog kontakta sa svetom sedela sam u svom malenom stanu i ispijala kafu. Na tv-u nije bilo ničeg zanimljivog. Gluposti kao i uvek. Donela sam odluku da od sutra počinjem sa teretanom. Polako sam počela čak i posao da tražim. Novo poglavlje života može da počne.

Ina P. O. V.

Sara je samo tako otišla iz stana. Niko sa njom nema kontakta, čak ne znamo ni gde se preselila. Mislila sam da je naše prijateljstvo jako i da će premostiti sve prepreke ali ovog puta nije tako.

I ako je još uvek volim, skloniću se. Potrebno joj je da bude sama, pribere sebe i krene dalje.

"Šta radiš večeras?" Stiže mi poruka od Miloša dok ležim u krevetu nakon napornog dana na poslu."

"Gledam film, odmaram."

"Računaj i mene." Stiže mi odgovor nakon pola sata.

Odnos nam je još uvek nedefinisan, jednog dana smo prijatelji a onda nedelju dana ne prestajemo sa ljubljenjem. I tako se vrtimo u krug bez jasne definicije. Rekla bih da smo prijatelji sa povlasticama ali nismo ni to.

"Okej." Odgovorim mu odmah.

Nisam ni primetila da je osam sati kada se zvono u stanu oglasi.

"Stigao si." Govorim Milošu dok skeniram njegovu pojavu. Prelep je u ovom odelu.

"Mhm." Privlači me u zagrljaj a odmah zatim usledi i poljubac. Zar do malo pre nismo bili prijatelji?

"Ti i odelo?" Skeniram još uvek njegovo telo znam da ne nosi odela osim ako ne ide na neke proslave.

"Dolazim sa proslave." Odgovara dok me jede pogledom.

"Kako lepo mirišeš." Hodamo unazad do dnevne sobe sve dok ne stignemo do kauča.

"Kafa?" Upitam kako bih konačno prekinula naše ljubljenje. Ne možemo ovako da se ponašamo, odrasli smo ljudi.

"Može." Nezadovoljno odgovori dok skida sako.

"Odmah se vraćam."

Odugovlačim povratak u dnevnom boravku što više mogu nisam sigurna da mogu i ovog puta da se prepustim a da nakon toga ne dobijem ništa. Upali smo u rutinu koja kao da nema kraja.

Odlučim da sebi skuvam kafu kako bih dobila još malo vremena. Dva minuta nisu ni malo duga ali u ovom trenutku mi izgledaju kao spas.

Skupim hrabrost i nekako krenem ka dnevnom boravku. Olakšanje preplavi moje telo kada ugledam Miloša kako spava. Spustim kafu na stočiću i sednem pored njega. Lakše mi je, ne znam iz kog razloga. Sve što se dešava sa Milošem nije na silu. Ali ova neizvesnost me ipak ubija.

"Miloše, hej. Idemo u sobu." Probudim ga kako bi udobnije spavao. Kauč nikome ne prija.

Bez reči nastavi put do sobe. Kada se ušuškam u krevetu pored njega, privuče me i samo tek tako ostavi poljubac u kosi od kog mi svi leptirići u stomaku istog trenutka potvrde svoje prisustvo.