Ponovo ti 🔚

XXXIV poglavlje

Ina P. O. V.

Sara se konačno uspavala. Sedim i ne znam o čemu bih prvo razmišljala. Brzopleta Sara je ušla u Milošev automobil čim je malo povisio glas. Svesna sam i ja da je on bio u pravu i da je kafana dalje od našeg stana ali zasigurno ne bih ušla u njegov automobil da me Sara nije preduhitrila.

Verujem da je njoj više naškodila njena brzopletost nego meni. Ne razumem Lukino ponašanje ni šta ga tačno boli. Ali koliko sam primetila danima se je trezni, kada god bih ga videla bio bi pijan.

Svesna sam i da Miloš nešto pokušava a da ni on sam nije siguran šta hoće. Dosta mi je njega i svih koji ne znaju šta će sa svojim životom. Svesna sam da je kasno ali odlučim u trenutku da ću prihvatiti Ivanom poziv za kafu jer svi zaslužuju kafu pa čak i on.

Deluje mi kao sasvim normalan muškarac sa kim mogu da budem ono što poželim. Ne mogu da čekam Miloša koji ne zna šta želi.

Otkucam na brzinu poruku i pošaljem je Ivanu pre nego što se predomislim. Ostavim telefon u dnevnoj sobi i krenem konačno u svoju sobu.

Proverim pre spavanja Saru jer ne želim da je prepustim bolu. Ne mogu ni da zamislim koliko joj je teško ali znam da ću biti tu za nju.

Ustajem i odlučim da se istuširam pre nego što popijem kafu. U 12 sam se dogovorila sa Ivanom ali do tada imam još 2 sata. Odlično.

Odlučim da se za ovaj izlazak neću previše doterivati. Dohvatim crne pantalone koje su dole malo šire i belu bluzicu koja ima na sebi deo čipke i zadovoljna sam svojom kombinacijom.

Pošaljem poruku Ivanu da ću ipak malo kasniti ali da nisam ovog puta kriva, gužva u saobraćaju je neverovatna. Dobijem povratnu poruku da je on već tamo i da me čeka. Odličan utisak ostavljaš od prvog trenutka Ina.

Konačno taksista izjavi da smo stigli. Pošaljem Sari poruku da sam izašla i da mi javi ukoliko joj nešto treba. Kada sam izlazila ona je spavala pa sam odlučila da je ne budim.

"Hej!" Javim se prva Ivanu koji istog trenutka podigne pogled ka meni.

Pola sata već pričamo ali nekako dosadno mi je. Ivan je okej ali je previše nekako ne znam. Gledam na sat i ne znam kako da se izvučem. Delovao je kao skroz okej lik ali toliko hvali sebe i svoje uspehe da me guši.

"Da li znaš onog lika? Od kada je došao gleda u mene kao da želi da me ubije.." Konačno skrene sa njegove uspešne karijere. Zbunjena njegovim pitanjem okrenem se ka stolu na kom mi je Ivan ukazao i shvatim da je Miloš ovde.

Sranje, dogovorili smo se da ćemo pričati i da ću razmisliti o svemu, tačno je da ja nemam o čemu da razmišljam ali obećala. Prostreli me pogledom nakon čega se okrenem ka Ivanu i odlučim da ću radije slušati njegove hvalospeve nego razmišljati o Milošu. On je taj koji me je ostavio nisam ja.

"Dobar dan. Ja sam Miloš. Mi moramo da idemo." Samouvreno gleda u Ivana dok mu objašnjava kao da je ovo sve isplanirano i kao da stvarno imamo neke neodložne obaveze.

Ne shvatam ni šta se dešava a ni kojom brzinom kada me Miloš podigne sa stolice i prebaci preko ramena.

"Miloše!! Pusti me, praviš scenu." Pokušavam da ga ogrebem kako bi opustio stisak ali što se više vrpoljim on me više steže.

"Rekao sam da imamo da pričamo. Nećeš izaći iz mog stana dok ne razjasnimo sve."

"Daj ne ponašaj se kao dete." Odgovorim mu ali nažalost nikakvog efekta.

"Ne opiri se, bežiš mi već nekoliko nedelja." Spusti me u svoj skupoceni automobil a odmah zatim zaveže i pojas. Kako je brižan ironično promrmljam u sebi.

Krajičkom oka gledam kako besno vozi ka njegovom stanu i znam da je ljubomoran. Ali zašto? Mi smo bili samo prijatelji sa povlasticama čak ne znam da li je uopšte imao još neku sa strane. Ko zna sve je moguće.

Kada shvatim da je možda imao još neku pored mene poludim.

"Zašto si mi uništio dejt?" Besno upitam.

"Ne lupaj, ne možeš da imaš dejt!" Reži dok mi odgovara i svesna sam da opasno izazivam.

"Zašto ne?"

"Ne sada Ina. Idemo u moj stan."

"Ne želim da idem u tvoj stan, da li si me uopšte pitao šta želim?!"

"Nisam te pitao i jebeno ćemo pričati."

"Izađi Ina." Zamoli me kada parkira ispred njegovog stana.

Ne odgovorim ništa već samo nastavim da sedim. Očigledno da voli da me nosi, otvara vrata i uzima me u svoje naručje.

"Prešlo ti je u naviku da me nosiš?" Upitam ga dok me nosi, ovog puta se ne borim sa njim jer znam da ću samo napraviti scenu i ništa neću postići.

Otključava stan dok me drži u naručju i konačno me pusti kada uđemo u dnevnom boravku.

"U čemu je problem? Zašto si to uradio?"

Ne dobijem nikakav odgovor jer me odmah privuče u poljubac.

Podiže me sa ugaone garniture tako da mu obmotam noge oko struka, kako bi me odneo do kreveta. Grize mi vrat i ostavlja vlažne poljupce.

"Ne možeš ni sa kim da izlaziš." Govori mi dok mi skida pantalone a odmah zatim i bluzu.

"Mogu." Tvrdoglavo odgovorim.

Pomovo je na meni kada na mom ulazu osetim kako mu se digao. Toliko sam napaljena. Dira me preko mokrih
gacica i ubacuje svoje prste u
mene. Stenjem. Obuzima me
zadovoljstvo,dok on dodaje sve
vise prstiju i ubrzava. Pre nego sto
sam svrsila, prestao je.

"Najbolje nam je kada smo zajedno." Tiho mi šapuće dok ostavlja poljupce po vratu. "Sada ćemo da pričamo."

"Nemamo o čemu." Isfrustrirano odgovorim jer mi je dosta njegove igrice toplo-hladno.

"Ina, ja.. ja."

"Šta ti?" Nervira me kao da će mi reći nešto mnogo bitno pa je zbunjen.

"Želim da pokušamo." Mazi me po kosi dok to izgovara i malo je reći da sam zbunjena i šokirana.

"Šta da pokušamo?" Okrenem se kako bih ga gledala u oči ali sada ne vidim samo požudu već još neko osećanje.

"Želim da budemo zajedno. Lepo nam je, uživamo kada smo zajedno. Ne moramo da se krijemo." Izgovori u jednom dahu dok me nestrpljivo gleda.

"Ovaj.. ne znam. Ja.."

"Evo naći ću način kako te mogu uveriti da je to prava stvar." Dosta opušteniji Miloš je sada tu i gledam kako me opkoračuje a odmah zatim i opseda poljupcima. Sigurna sam da ću ipak reći da, ipak ima efikasne metode.

__________________________________

😍😍