Ponovo ti 🔚

XXXVI poglavlje

Sara P. O. V.

"Ti?!" U isti tren besno i šokirano izgovorimo. Torbica je završila na podu kao i njen sadržaj.

Ne mogu da verujem kada sam rekla da mi pošalje nekog lepog druga nisam mislila na njega. Nikako nisam mislila na njega. Ughh! Imam dve opcije da zovem taksi ali ne osećam se sigurno pogotovo ne u ovoj haljinici koju sam izabrala za Inin rođendan a svakako ne želim da je ostavim tek tako.

Druga opcija je da progutam ponos i krenem sa njim. Znam da sam sa njim bezbedna bez obzira na sve. 'Možeš Sara ti ovo.' Bodrim sama sebe jer drugi izlaz nemam.

Potrčim za njim jer se u sekundi okrenuo i krenuo ka liftu. Bez ijedne reči. Hha kao da sam ja jedva čekala da pričam sa njim.

Stignem ispred lifta taman kada je krenuo da se zatvara. Nije mogao čak ni u liftu da me sačeka. Ne mogu da verujem da je ovakav. I zašto je on uopšte pozvan na Inin rođendan? Ona je moja drugarica!

Sačekam lift ali odlučim da će čekati on ovog puta, sam je kriv.

Pozovem lift nakon 10 minuta, dovoljno je čekao.

Spustim se u prizemlje i lagano bez žurbe koračam ka izlazu iz zgrade. Ugledam ga kako stoji naslonjen na svoj skupoceni automobil dok neprestano gleda na sat. Svakako ko ga pogleda shvatiće da ludi od besa, ali ako mene neko pita ne zanima me.

Kada primeti da konačno idem ka njemu na brzinu uđe u automobil.

"Beži, slobodno. Svakako ćeš se pokajati jednog dana." Zadovoljno prokomentarišem. Otvorim sama sebi vrata automobila i uđem unutra. Nije mi sigurno potreban džentlemen posle onakvih reči.

Tišina u autu mi ne prija, jer je ovo najneprijatnija situacija u kojoj sam ikada bila.

Odlučim da stavim karmin na koji sam totalno zaboravila. Primetim da me je pogledao ali samo na trenutak.

"Uspori!" Uzviknem kada naglo zakoči. Izađem i jako zalupim vrata. Kada se okrenem propratim škripu guma.

"Idi  gde god hoćeš!" Krenem laganim koracima ka klubu. Uđem i tražim gde je cela ekipa. Ugledam ih u najvećem separeu pa požurim ka njima. Dobro je što je Luka otišao.

"Srećan rođendan, draga!" Ljubim Inu ponovo iako smo se videle pre pola sata.

"Hvala. Dođi!" Sedim pored Ine i Miloša. Odlučim da naručim piće, krenem ka šanku jer stvarno nisam raspoložena da držim Milošu i Ini sveću.

Klub je pun, ne volim gužvu i ovo me užasno nervira. 'Zbog Ine, Sara.' Bodrim sama sebe jer ne mogu da podnesem sav haos.

Sedam za šankom dok gledam masu pijanih ljudi. Svi su srećni i ja bih bila da me nije kreten Luka doveo ovde. Trebala sam lepo taksijem da dođem baar bih raspoloženje sačuvala.

"Zašto si tako lepa a tako sama?" I evo pronašao je neki smotani tip svoju žrtvu za večeras. Zašto baš mene?

Okrenem se ka njemu i shvatim da u proceni uopšte nisam pogrešila.

"Nisam sama." Kratko odgovorim i gledam ka konobaru kako bih naručila sledeću turu tekile.

Shvatio je da nisam zanimljiva pa je srećom odmah i otišao. Osetim pogled na svojoj zadnjici a odmah zatim i na nogama. Okrenem se kako bih pogledala ko me toliko intenzivno posmatra kada uhvatim pogled možda najlepšeg muškarca u klubu. Osmehne se tako slatko da sam istog trena ostala hipnotisana. Pogledi govore umesto nas i zahvalna sam zbog toga. Ništa više i ne želim.

"Sara, dođi." Pozove me Ina taman kada mi stigne piće.

Posvetim se u potpunosti Ini jer je ovo veče svakako njeno. Dohvatim svoje piće i krenem ka separeu. Nažalost želja mi nije ispunjena.

Pozdravim se sa svima koji su došli u međuvremenu i odlučim da se vratim na početak separea, gde imam slobodno mesto.

"Možeš da nam se pridružiš ako želiš. Ne moraš toliko da ispoljavaš ljubomoru." I vraćamo se na početak. Koliko nisko može da padne?

Sednem pokraj Miloša i nestrpljivo čekam to njegovo iznenađenje. Rekao je da ima nešto važno, mada sada kada pogledam u njega jasno se na njegovom licu ocrtava zabrinutost. Čemu zabrinutost na ovakvoj vrsti zabave?

Uskoro je ponoć a primećujem da je i Miloš sve nervozniji. Luka je nastavio sa svojim starletama da se zabavlja dok sam ja nestrpljivo čekala kraj zabave. Nikada od njega ne bi bilo porodičnog čoveka.

Zapazim konobara kako nosi tortu i to na tri sprata, srebrnu i izgleda malo je reći veličanstveno. Miloš nas zamoli da svi ustanemo kako bi napravili mesto za Inu i njega. Gledam i ne verujem.

Miloš kleči ispred Ine, dok u ruci drži crvenu plišanu kutijicu sa dijamantskim prstenom unutra. Suze mi liju i ne mogu da verujem šta gledam. Ina plače dok se Milošu baca u zagrljaj. Preslatki su.

"Da! Da! DA!" Začuje se Inin glass u tolikoj gužvi. Srećna sam zbog njih. Ne znam iz kog razloga ali dok je Miloš prosio Inu na sami trenutak sam pogledala u Luku.

Gledao je i on u mom smeru ali pripisala sam to samo svojoj iluziji. Proslava se nastavilo do dugo u noć. Ina je ludela od sreće a i ja sa njom.

Iznenadio je sve ovim potezom ali pravo je vreme za veridbu.

05:30h

"Ovaj mi bismo sada da proslavimo ali kako ćeš ti kući?" Ina i Miloš me zabrinuto upitaju nakon što se proslava konačno završila.

Neugodno mi je od njih tražiti da sada zbog mene menjaju svoje planove.

"Ne brinite imam svoj prevoz."

"Sara nemaš svoj prevoz." Ina tvrdoglavo prekine moj izgovor.

"Luka, molim te. Vrati Saru kući. Ti svakako nemaš pametnija posla." Miloš šaljivo zamoli Luku koji se samo odjednom stvorio pored. Ne razumem kako se samo tako pojavi?

"Da, naravno. Ipak gospođica Sara i njena osećanja su ispred svih. Izvolite gospođice. Na usluzi smo Vam. Šta god Vama treba možete tražiti." Tiho mi šapne kako Miloš i Ina ne bi čuli o čemu pričamo. Sranje ponov sam završila sa njim.

"Vidimo se sutra. Hvala što si došao Luka." Ina me poljubi a zatim i zahvali nezahvalniku kraj mene. On je taj koji je mene prevario a sada pokušava iritirajuće mene da izazove. Muški skot. I zašto on mora konstantno od negde da se pojavljuje?

"Prestani! Jasno prestani!" Puknem nakon njegove besne vožnje. Plašim se i on to odlično zna. Treba mu normalnom vožnjom desetak minuta do mog stana. Ovo divljanje je samo meni neka naplata. Samo ne razumem kakva.

"Nemaš pravo glasa! Da li je tebi jasno?" Besno gleda u mene dok se u automobilu čuju samo naši glasovi.

"Luka? Zašto? Čemu sve ovo?" Plačnim glasom upitam. Ništa njemu nažao nisam uradila.

"Nisi nevina, zato se ne pravi nevinom. Oboje znamo šta si uradila." Besno mi odgovori dok gledam kako mu vena na vratu pulsira.

Zaustavi se ispred zgrade, izađem bez ijedne reči i otrčim ka svom utočištu. Topla kupka, flaša vina i ja. Mir.

___________________________________

Miloš je opravdano bio zbunjen, zar ne? 🤗

Luka je vidimo sve nervozniji 💔

Hvala puno na celokupnoj podršci, najdivniji ste 🤗💗