Ponovo ti 🔚

XXXIX poglavlje

Sara P. O. V.

"Zašto plačeš?" Upita me Una dok briše moje suze.

"To je od sreće, videla sam tebe pa sam zato mnogo srećna." Osmislim u sekundi laž koja će kod nje proći, sigurna sam da njena mama neće u to poverovati.

"Ajmo na kolače." Andrea predloži kako bi popravila malo situaciju.

"Teta Sara sada možeš da ideš na kolače?" Upita me Una dok pravi slatku facu kako je ne bih odbila i ovog puta.

"Mogu." Odgovorim joj iako sam svesna da nemam ni dinar kod sebe. "Nemam ni dinar kod sebe, izvini." Tiho šapnem Andrei jer mi je krajnje neprijatno.

"Prijatelji časte jedni druge kolačima. Danas mi častimo, sutra ćeš ti. Nećemo te tako lako pustiti." Izmami mi osmeh jednom rečenicom, sigurna sam da ih je neko baš namerno poslao meni.

Nakon lagane šetnje pronađemo jednu malenu poslastičaru koja obećava dobre kolače.

"Hoćeš sa nama da podeliš šta te muči?" Andrea me upita dok me gleda sa razumevanjem. Odlučim da nam ne kvarim dan kao i da ne proživljam sve ispočetka.

"Drugi put." Nasmejano odgovorim. Umorila sam se od objašnjavanja.

"Mama kada ćemo da idemo kući?" Umorno je upita Una.

"Evo još malo i idemo. Sara koliko sam primetila kod sebe nemaš čak ni jaknicu. Juče si bila u toj odeći. Da li je sve u redu?" Zabrinuto me upita. Gledam je i zapravo se divim koliko je lepa devojka. Verujem da je možda godinu ili dve starija od mene. Vidi se da drži do svog izgleda. Iz nekog čudnog razloga želim da joj verujem.

"Otišla sam kod najbolje drugarice na doručak juče ali igrom okolnosti prespavala sam tamo. Jutros sam na brzinu izletela iz stana i sve stvari su mi ostale kod nje." Objasnim na najkraći mogući način jer sasvim je nepotrebno za detaljisanjem.

"Mama, teta Sara će sada sa nama da ide kako bih joj ja pokazala moje igračke?"

"Hoće, idemo i da teta Sara doručkuje." Milo joj Andrea objasni i shvatam kako je sve lepše da ih gledam ovako zajedno.

"Idemo." Veselo uzvikne dok nestrpljivo čeka da Andrea plati račun.

"Prošetaćemo stan nam je blizu." Neprijatno mi je čak šta više ne znam ih ni malo ali nemam izbora. Ne mogu da odem kod Ine jer koliko god ona mislila meni dobro, povredila me je. Svesna sam da nisu imali lošu nameru ali još uvek nisam spremna da slušam toliko izvinjenja.

Nismo dugo hodale kada mi je Andrea objasnila da smo stigle. Kada podignem pogled shvatim da se sudbina opasno igra sa mnom. Nadam se samo da u liftu neću sresti Luku jer to ne bih podnela. Nikako.

"Da li si dobro?" Upita me Andrea. Verovatno je primetila da sam se odjednom uozbiljila mada nije da sam kao malo pre bila nešto bolje raspoložena.

"Mhm. Na kom spratu živite?" Upitam je u nadi da bar nije isti sprat.

"Na 4." Hu odahnem jer je on iznad nas. Nemoguće je da baš u tom trenutku i on koristi lift.

"Mama spava mi se." Pospano se izjasni Una dok čekamo lift. San. I ja bih spavala samo kada bih imala gde. Tek sada kapiram da cele noći oka nisam sklopila. Zurila sam u jednu tačku. Ne mogu reći ni da je Luka bio bolji. Par puta sam gledala šta on radi. Povremeno je gledao u mene, većinu vremena je razmišljao o nečemu. Bila sam toliko radoznala da bih u jednom trenutku poželela da otkrijem o čemu razmišlja dok bih u drugom trenutku bila totalno potištena.

Cele noći smo bili u jednoj prostoriji, on u Miloševoj stolici, ja na podu. Prvih pola sata smo pričali iako se to tako baš i ne može nazvati. Prvih pola sata sam ja završila svoj monolog a Luka je samo ćutao i gledao. Kao da mu ništa nije jasno. Kada je njemu šta bilo jasno. I onako samo misli svojom donjom glavom.

Zar meni negde piše da svaki partner mora da me prevari? Možda negde potpisuju neki papir da obećavaju da će me na najbolji mogući dan prevariti? Moguće. Kako o tome nisam pre razmišljala? Bravo Sara, odličan si zaključak donela.

Lift me obavesti da smo stigli na željeni sprat pa se brzo dozovem sebi.

"Dođi teta Sara, pokazaću ti moje igračke. Možemo nekada sa njima da se igramo?"

"Možemo. Kad hoćeš možeš da me pozoveš i doći ću."

"Najbolja si teta Sara!"

"Una polako. Pokazaćeš joj kasnije igračke. Pusti je da malo odmori."

"Ali mama teta Sara nije umorna."

"Teta Sara nisi umorna?" Upita me tako slatko da joj moram ispuniti svaku želju.

"Nisam. Idemo da se igramo." Pokažem Andrei da je sve u redu i odem za Unom.

"Vidi teta Sara ovo je tata kupio, ovo je mama." Usledilo je upoznavanje gomile igračaka. Toliko sam se posvetila Uni da sam zaboravila na sve moje probleme. Kako je lepo imati srećno detinjstvo.

"Nemoj da je budiš Una. Pusti je da se odmori." Čujem Andreu kako šapuće i nisam ni svesna da sam se uspavala na podu pored silnih igračaka.

"Izvini Andrea. Uspavala sam se." Govorim joj dok ustajem. Uh, ukočila sam se.

"Nemaš zbog čega da se izvinjavaš. Kad se razbudiš dođi da jedemo."

"Nema potrebe, zaista. Moram svakako da idem kući."

"Ići ćeš, sada smo te malo otele za nas." Sa osmehom mi govori i shvatam da sam dobila sasvim slučajno dve drugarice.

Andrea je spremila svašta, ja nisam imala apetita ali sam pojela na silu koliko god sam mogla. Ne želim da se uvredi. Sve je prelepo ali ja odavno ne jedem.

"Moram sada da idem. Čućemo se ovih dana, morate i vi mene da posetite."

"Hoćemo!" Veselo uzvrati Una koja s obzirom na njene godine ima odličan apetit.

"Vidimo se, srce." Poljubim Unu i krenem ka vratima.

"Andrea, hvala ti na svemu. Pozovi me slobodno kada god poželiš." Pozdravim se i sa njom i krenem ka liftu. Bez premišljanja pozovem lift jer sam sigurna da Luka u ovo doba nije tu. Sačekam lift i dok čekam da se otvori skroz odlično znam taj miris. Nemam vremena ni šanse da bežim tako da samo stojim dok gledam zbunjenog Luku. Verovatno se pita šta tražim tu.

Zakoračim sigurno ka liftu jer nemam šta da krijem. Bila sam tu i kraj. Sigurno ne jurim njega. Bez reči čekamo da se lift spusti u prizemlje. Ovaj lift je prespor. Brže bih stigla stepenicama. Mada ove stepenice za mene ne predstavljaju ništa lepo za mene.

"Nisam te prevario. Poslednja žena sa kojom sam spavao si ti." Tačno kada se lift oglasi Luka baci bombu i ode. Šta? Čekaj. Nije me prevario?

Zašto je to sada rekao i otišao?

____________________________

Hm, nešto se ipak promenilo? 🤔

Da li će se Luka konačno opametiti?🙄