Ponovo ti 🔚

XIII poglavlje

Luka P. O. V.

Cele noći nisam spavao. Borim se sa glupim mislima. Svestan sam da Sara nikada ne bi nekoga ubila ali očigledno je da se nešto dešava.

Nisam siguran ni koliko je sati, telefon sam zaboravio u dnevnoj sobi. Na osnovu slabe svetlosti koja dopire u sobu rekao bih da je već kasno podne. Ne mogu da ustanem iz kreveta jer od kada je Sara sinoć stavila svoju glavu na moje rame više se nije ni pomerila.

U toku noći me je tako jako grlila da sam mislio da će me ugušiti. Znam da trenutno nije svesna svojih postupaka jer me je sve do sada izbegavala čak i onih dva puta kada smo spavali zajedno nije se ni sećala.

Znam to po njenom izrazu lica kada je shvatila da na sebi nema ništa, iako se prvog puta ništa nije dogodilo primetio sam da joj je neprijatno.

Moje razmišljanje prekida Sara koja se polako okreće na drugu stranu.

"Šta radiš u mom krevetu ponovo, dođavola?!" Osuje paljbu kada shvati da sam u njenom krevetu.

"Do malo pre se nisi žalila kada si me grlila kao da ti život od toga zavisi." Govorim joj kada odlučim da ne pričam o njenom ponašanju. Ne znam ni sam zašto ali mislim da je tako bolje.

"Samo izađi iz sobe, glava me boli. Ne mogu ponovo sa tobom da se raspravljam." Govori mi dok se drži za glavu.

"Hoćeš neki lek da ti donesem? Odmah se vraćam." Nisam ni sačekao da dovrši rečenicu samo sam dohvatio farmerke i na brzinu se obukao pre nego što odem do kuhinje.

Sara je sve vreme ćutala i držala se za glavu. Verujem da je to posledica prošle noći.

"Dobro jutro." Govori mi Ina dok šeta po dnevnoj sobi i uporno traži nešto.

"Dobro jutro, Sara se probudila.."

Nije sačekala ni rečenicu da završim odmah je dodala.

"Potrebni su joj lekovi za glavobolju. Srediću ja to. Skuvaj nam kafu dok se ja ne vratim." Ništa mi nije jasno zašto joj ja ne bih odneo lekove? Nastavio sam ka kuhinji, dovoljno je što sam noć proveo ovde.

Taman kad stavim šoljice na pultu u kuhinji začujem buku koja dopire iz Sarine sobe.

"Ti me ne razumeš. Moram. Potrebno mi je to." Začujem Saru kako se dere, požurim ka njenoj sobi.

Stojim na pragu njene sobe i ne mogu da verujem. Upravo sam gledao kako Ina Sari udara šamar. I te kakav šamar.

"Dozovi se sebi! Neću ti dozvoliti da uništiš ni sebe ni naše prijateljstvo. Obuci se i izađi iz sobe." Ina govori krajnje besno dok ja još uvek ne mogu da verujem šta sam upravo ugledao.

Ina samo proleti pored mene, kada Sara shvati da sam sve video.

"Samo si ti falio. Kaži mi i ti da sam bezobrazna i sebična. I ti si zbog toga i došao." Okej ovo nije Sara koju ja znam. Šta je njoj?

"Sara da li si dobro?"

"Samo izađi iz moje sobe čak šta više iz mog života." Govori dok se drži za glavu.

"Luka dođi da doručkujemo." Začujem kako me Ina doziva.

"Požuri možda i njoj napraviš.." Zaustavi se u pola rečenice kao da je tek sada shvatila šta je htela da kaže. Jedna suza se spusti njenim obrazom koju hitro obriše.

"Ostavi me." Izgovori dok se suzdržava kako se ne bi raspala ispred mene.

Zatvorim vrata njene sobe i krenem ka Ini. Tek kada sednem preko puta Ine shvatim da i ona ima podočnjake.

"Da li si dobro? Šta je uopšte ono bilo?" Upitam je zbunjeno.

"Kafa ti se ohladila, skuvaću ti novu." Ćutao sam, ne želim da ispitujem dalje jer vidim da se ovde nešto ozbiljno krije.

"Miloš je otišao, iskrsao mu je neki problem." Govori mi dok stavlja šoljicu kafe ispred mene.

"Hvala."

Nakon doručka odlučio sam da ih ipak ostavim same sa izgovorom da imam neke obaveze. Sara nije izašla iz svoje sobe. Ina se zahvalila za prethodnu noć ali tuga u njenim očima je bila vidljiva.

"Ako poželiš da razgovoraš sa nekim tu sam."

"Hvala ti." Pokuša da se osmehne ali ni to ne uspe.

Vozim ka stanu, jedva čekam da se dokopam kreveta. Nerealno je koliko sam umoran.

Otključavam stan i istog trenutka zažalim što sam je sinoć uopšte pozvao.

"Šta radiš ovde? Poslao sam ti poruku da se pokupiš i da me ne čekaš." Tek sada shvatim da nisam dobio povratnu poruku.

Prilazi mi i pokušava da izvuče neku reakciju dok svojim predugačkim veštačkim noktima ide ka mom polnom organu.

"Prestani." Izgovorim to suviše glasno tako da se istog trenutka povuče.

"Zašto si takav? Samo ćemo malo da se zabavimo?" Govori mi dok me grli. Bože kakva napast nije bila ovakva koliko se sećam.

"Umoran sam, radio sam cele noći. Spakuj se i idi." Pokušavam razumno da joj objasnim dok skidam jaknu i krećem na tuširanje.

Podesim hladnu vodu i samo pustim da me kvasi. Preko potrebno mi je osveženje.

Zvuk otvaranja tuš kabinete natera me da otvorim oči. Ne govorim ništa, suviše sam umoran da bih bilo šta rekao. Očigledno je da neće otići sve dok ne dobije ono što želi.

Polako se spušta na kolena i gleda me zavodljivo. Prvo počinje da me obrađuje rukom kada shvati da nema nikakvog uticaja, uputi mi osmeh i krene polako da ga uvlači. Definitivno je najbolja od svih.

Nakon pola sata ispratio sam je iz stana kako bih konačno imao vreme da odmorim. Bacim telefon na ugaonoj garnituri i bacim se na krevet u mojoj sobi.