XII poglavlje

4.4K 148 4
                                    

Sedim sam u dnevnom boravku i čekam da se neko pojavi ali očigledno da je svako u svom svetu izuzev mene. Ne razumem zašto se brinem za Saru ali ovakvo ponašanje nije tipično za nju. Još manje za mene. I do sada nismo imali super odnos i pre je eskivirala moje prisustvo kada god je to bilo u njenoj moći ali ovog puta nešto drugo je u pitanju.  Nikada u svom životu nisam brinuo o nečijim osećanjima. Tek sada shvatam da ja dobrih pola sata mislim o njoj. Zašto? Nije moja stvar.

"Luka dovedi se u red!" Opomenem sebe i dohvatim telefon pre nego što napravim neku glupost.

"Kod mene za pola sata." Pišem poruku mojoj sigurnoj kombinaciji koja je uvek spremna za mene.

Telefon se nakon par minuta oglasi i odmah znam da mi je napisala poruku da jedva čeka kao i uvek. Nepromenljiva je uvek bila, suviše laka za moj ukus ali nije ni bitno sve dok ne traži nešto više od običnog zadovoljstva.

Razmišljam da li da krenem put Sarine sobe. Sedim već pola sata u dnevnom boravku, Miloš i Ina ne planiraju da se vrate.

Pokucam par puta na vratima Sarine sobe ali osim šmrcanja ne čujem ništa. Otvaram polako vrata kada ugledam Saru slupčanu kako sedi na svom krevetu. Kada shvati da sam ipak ja na brzinu obriše suze i nabaci lažni osmeh.

Ne znam zašto se uopšte nalazim u njenoj sobi, imam utisak kao da nemam uticaj na sopsteni um.

"Da li si dobro?" Upitam je nakon što shvatim da je plakala ponovo.

"Jesam samo sam pročitala nešto tužno na internetu." Odmah sam znao da je to samo laž koju je mogla da smisli u najkraćem roku jer je telefon ostavila na stočiću u dnevnoj sobi.

"Ako ti je potreban razgovor, znaš da sam tu."

Nisam ni shvatio u kom trenutku sam prišao Sarinom krevetu ali svojih postupaka sam bio svestan tek kada sam joj obrisao suzu koja je klizila njenim obrazom i tražila svoj put.

"Sara?" Njeno ime kao da je bio dugo očekivani okidač kako bi njene emocije posle dužeg vremena isplivale na površinu. Bez premišljanja sam seo pored nje i privukao je u zagrljaj.

"Ubila sam je." Bila je jedina rečenica koju je izgovorila pre nego što je sve glasnije počela da jeca.

"Ššš.. Sara, hej. Smiri se." Imao sam utisak kao da svaka moja reč pravi kontra efekat. Očekivao sam da će se nakon nekog vremena isprazniti a potom i smiriti ali njeno stanje je sve bilo gore. Privukao sam je bliže sebi i prelazio rukom po njenim leđima.

Konačno se umirila, disanje joj je uravnoteženo, siguran sam da je zaspala. Polako je spustim na jastuk kako bih utišao svoj telefon koji već deseti put zvoni.

Isključim telefon nakon što izađem iz Sarine sobe a onda se setim da sam pre sat vremena zakazao kombinaciju. Na brzinu otkucam poruku da se pokupi i ode dok krećem ka kuhinji.

"Hej, evo večera je spremna." Sa crvenilom na licu mi izgovara Ina dok pogledom ubija Miloša. Shvatim da sam došao u pogrešan trenutak kada na Miloševom licu ugledam lukavi smešak.

"Sara se uspavala." Kažem kako bih ublažio neprijatnu situaciju.

"Zaspala je? Sada?" Zbunjeno upita Ina kao da je natprirodna pojava da čovek zaspi.

"Da, ali bila je čudna. Govorila je neke nepovezane stvari."

"Šta ti je rekla?" Sada već uplašeno upita Ina koja izgleda kao da hoda po žici koja će svakog trenutka pući.

"Samo da je ubila nekog." Izgovorim jer ni meni nije jasno o čemu je Sara pričala. Znam da ne bi preživela stvarno ubistvo. Nešto se desilo ali ne znam šta.

"Ona.. ona samo ovih dana nije dobro zbog nekih ne bitnih stvari ali to su gluposti." Kao da traži izgovor za Sarino stanje krajnje uplašeno govori Ina dok svom jačinom hvata čašu iz koje pije vodu.

"Polomićeš je." Miloš izgovori kada i on primeti čudno ponašanje.

"Odmah dolazim. Luka posluži se kafom." Rukom mi pokaže na dve šoljice kafe koje stoje na šanku.

Ina se vratila nakon pola sata.

"Spava." Potvrdila je nakon što je uzela šoljicu kafe i krenula ka kauču. Ostavila je šoljicu na stočiću i kao da se tek sada setila da smo trebali da večeramo.

"Odmah ću postaviti.." Govori krajnje rasejano dok pretura po fiokama u kuhinji.

"Nemoj da se mučiš, ja nisam gladan." Izgovorim kada vidim u kakvom je stanju.

"Ne, ne večera je svakako spremna. Ovo se dešava sustigle su je tek sada sve posledice. Nije lako kada saznaš da te verenik vara i dobiješ dokaze na svojoj devojačkoj večeri."

Mislim da gori izgovor nije mogla da smisli jer smo Miloš i ja tada bili prisutni. Nakon toga smo Sara i ja završili u krevetu ali ništa se nije dogodilo jer smo bili pijani.

"Hvala na večeri, sve je bilo odlično." Zahvalim se Ini dok stojim na vratima. Dovoljno sam sedeo, svakako nakon ovoga moram o svemu da razmislim.

Okrenem se kako bih krenuo ka liftu kada se stanom prolomi vrisak. Ina me pogleda uplašeno ostavljajući vrata poluotvorenim dok trči ka Sarinoj sobi.

Prizor koji zateknem u Sarinoj sobi govori upravo da svi oni izgovori koje je Ina izgovorila nemaju veze sa Sarinim trenutnim stanjem.

Sara nastavlja da plače dok je Ina grli kao da želi da je utisne u sebe.

"Ina, ubila sam je. Ubila sam je." Govori kroz plač.

"Nisi. Nisi Sara. Hajde smiri se. Pogledaj me." Kroz plač joj govori Ina dok je neprestano mazi po kosi. Tek sada vidim da i Ina plače.

"Molim te. Pokušaj da je smiriš dok se ne vratim." Prilazim krevetu dok gledam Saru kako se lomi. Nije ni svesna svog trenutnog stanja.

"Šta te toliko boli? Kaži mi." Govorim joj tiho dok je grlim. Privlači se sve više u mom zagrljaju kao da je konačno pronašla svoje utočište.

"Šš zaspala je. Nemoj da ulaziš." Govorim Milošu koji nepomično gleda Saru.

Na hodniku ugledam i Inu koja pokušava da se sabere.

"Spava sada. Nemoj da je budiš." Govorim joj dok hodam ka dnevnom boravku. U glavi mi odzvanjaju Sarine reči "Ubila sam je.". Znam da Sara nije sposobna za to ali nešto se krije iza toga.

"Ovo se ne dešava često, ovo je možda peti put za nekoliko meseci. Teško smo podnosile kada taj period naiđe. Nemoj  molim vas sutra ništa da pričate o tome." Kroz plač govori Sara.

"Da li možete večeras da ostanete ovde?" Posebno gleda u mene. Ne, ne mogu ja to. Previše traži od mene.

"Molim te Luka. Smirila se čim si je ti zagrlio."

"Ostaću." Govorim dok razmišljam o tome koliko je ovo dobra odluka.

Nakon razgovora sa Inom, krenuo sam ka Sarinoj sobi. Spavala je kao da se pre par minuta ništa nije dogodilo.

Polako se uvlačim u krevet kako je ne bih probudio.

"I ti si tu.." Kroz smešak mi govori dok se približava. Gledam je dok spaja naše ruke i kako traži savršen položaj na mom ramenu.

"Tu sam. Spavaj." Govorim joj tiho dok je ljubim u kosu.

______________________________

Ponovo ti 🔚Where stories live. Discover now