Ponovo ti 🔚

XVII poglavlje

Ležim već pola sata u Lukinom stanu. Pet je sati a mi neumorno pričamo. Prija mi razgovor sa njim. I ako smo oboje odgovorni za moju trudnoću i znam da bih trebala da ga se klonim ali nešto me uporno vuče u njegov topli zagrljaj.

Dugo sam razmišljala da mu ispričam celu istinu. Sve što se dogodilo. A onda sam sama sebi postavila pitanje šta ću time postići? Prvo i ono najbitnije povrediću njega, sve je to neočekivano i verujem da još uvek ne planira decu ali znam da se u nekom delu njegovog tela koje vešto krije nalaze emocije. Sigurna sam u to.

Vidim to kada smo sami. Ponaša se tako drugačije, pun je razumevanja i strpljenja. Druga stvar je što ćemo se time udaljiti. On je trenutno jedina osoba koju podnosim. Čak i sa Inom prijateljstvo više nije isto.

Promenila sam se. Sve me boli a ona me gura ka novoj provaliji. Nije rešenje požuriti ka novom životu dok si još uvek ukorenjen i čvrsto povezan sa svim događanjima iz prošlosti.

Luka ćuti već pet minuta, ćutim i ja. Prija mi tišina sa njim. Odlučim u trenutku da ću se okrenuti ka njegovom lepom licu. Do sada sam bila okrenuta leđima ali osećam njegov pogled kako šara.

Okrenem se ka njemu i pogledam ga pravo u oči. Bez treptaja se gledamo i shvatam da nas milimetri dele. On je moj lek to potpisujem.

Osetim njegov dah na mojim usnama kada mi zazvoni telefon. Bacim pogled i shvatim da nije ništa hitno. Gledam i dalje u Luku koji očigledno čeka da telefon prestane da zvoni.

"Javi se." Promuklo šapne nakon što telefon krene ponovo da zvoni.

"Molim Ina?"

"Gde si, Sara? Uplašila sam se kada sam videla da nisi u sobi."

"Dobro sam." Odgovorim joj kratko, želim što pre da prekinem ovaj i onako dosadan razgovor.

"Kada se vraćaš kući?"

"Ne vraćam se. Sećaš se? Pokupiću sutra svoje stvari." Odgovorim joj dok prstima šaram po Lukinom stomaku. Ima neverovatne pločice.

"Sara, nisam mislila da si ozbiljna.. Mislim nisam mislila da ćeš toliko brzo otići..." Govori mi dok joj glas postaje sve tiši.

"U tome i jeste problem. Niko me ne shvata ozbiljno. Velika greška." Izgovorim poslednju rečenicu besno i spustim slušalicu.

Bacim telefon na pod i vratim pogled na Luku koji me čudno gleda.

"Šta?" Upitam ga kada primetim da i dalje ne menja svoj začuđeni izraz.

"Sara, ne možeš tako da pričaš sa njom. Danas u kafiću je bila totalno slomljena. Brine za tebe." Govori mi dok nastavlja da se igra mojom kosom.

"Možemo da promenimo temu. Nisam ovde došla zbog toga." Iznervirano dobacim.

"Hm? Zbog čega si došla?" Upita sa zabavljenim osmehom.

"Da bih spavala sa tobom." Izgovorim pre nego što promislim. "Mislim, ovaj... kada spavam pored tebe nemam noćne more." Ispravim se pre nego što lupim još neku glupost.

Slučajno se pomerim i shvatim da moj stomak leži na njegovom polnom organu. Nisam razmišljala dok sam malo pre bez prigovora ležala na njemu. Očigledno da mi ovog dana mozak baš i ne radi.

"Izvini." Kažem tiho nakon što osetim njegovu erekciju na svom stomaku.

Pokušam da se sklonim ali me on povuče unazad tako da sam se vratila u mnogo gorem položaju. Lica su nam odvojena svega par milimetra.

Ne dišem. Tišina vlada stanom i samo se molim da me Ina sada spasi. Čekam i čekam ali telefon ne zvoni.

Odjednom osetim Lukine usne na mom obrazu, odmah zatim na vratu. Kreće da me obasipa poljupcima dok ja ležim na njemu nepomično. Poljupcima krene ka mojim usnama. Započeo je laganim poljupcem, ali očigledno nije planirao da stane samo na tome. Odmah zatim je počeo sa vatrenim poljupcima. Ne smem to sada da radim. Ne sada.

Dok se borim između jedan je život i ne ovog puta, neprimetno se prepuštam poljupcu. Nisam ni shvatila kada sam Luki uzvratila poljubac.

Prekinuo je postepeno poljubac i poljubio me za kraj nežno.

"Spavaj." Nakon poljupca, premestio je sebe u bolji položaj i opustio se.

Posmatram ga dok spava i sviđa mi se ova slika. Mi. Sami. Dovoljno za sreću. Samo jedno su moji snovi a sasvim drugačiji je stvarni, surovi život. Spustim glavu na Lukino srce i sklopim oči. Osluškujem otkucaje nuegovog srca i kada bih mogla rado bih izabrala da svake večeri pre spavanja slušam ovu divnu melodiju.

Luka P. O. V.

Bol u vratu me natera da otvorim oči. Istog trenutka zažalim jer mi svetlost u dnevnom boravku ne prija. Previše je osvetljen a to u ovakvom položaju nimalo ne prija. Pokušam da se pomerim ali me nešto spreči.

Shvatim da ipak ništa nisam sanjao. Sara stvarno spava u mom stanu, ovog puta potpuno trezna i svesna svojih postupaka.

"Dobro jutro." Govori mi sa pospanim osmehom dok me neodoljivo gleda. Osloni se laktovima na naslon garniture i spusti nežan poljubac.

Fantastičan početak dana. Uzvratim joj poljubac pre nego što pomisli da je ne želim. Rukama prelazim od njene kose do dna leđa. Tu stavljam tačku jer vidim da se ovog puta suzdržava. Kada shvati da neću nastaviti dodire, namerno se protrlja o mojoj jutarnjoj erekciji.

"Neko je jutros raspoložen." Izgovorim kada prekinem poljubac.

"Mhm." Spusti još jedan lagan poljubac i skloni se sa mene. "Izvini, sigurno si se ukočio tako."

"Ne brini za mene. Bitno je da si se ti naspavala."

"Da, nakon nedelju dana." Promrmlja tužno dok pogledom šara po podu.

"Kad god poželiš možeš da me pozoveš, znaš to?  Reći ću i obezbeđenju da ti možeš da uđeš kad god poželiš." Kažem joj kada je privučem u zagrljaj. Ne znam od kud mi ova potreba za konstantnim grljenjem ali od kada sam nju upoznao sve je čudno.

Spavali smo par puta zajedno i najgore je što se ona toga ne seća. Čak ni najmanjeg detalja. Od kada se vratila u Beograd mogu reći da nam je odnos bolji. Nismo u vezi ali nismo ni prijatelji. Nedefinisani ali opet i ovo je dovoljno.

Ležali smo još par minuta tako zagrljeni dok uživanje nije prekinuo ovog puta moj telefon.

"Gospodine, za sat vremena Vam počinje sastanak sa upravnim odborom. Vaše prisustvo je obavezno." Čujem glas svoje sekretarice koja neumorno priča kao da je ko zna kakav događaj a ne običan sastanak sa upravnim odborom.

"U redu. Doći ću." Prekinem vezu i ostavim telefon na stočiću. "Moram da idem imam sastanak."

"Dobro i ja imam neke obaveze tako da je bolje da krenem."

"Samo da se istuširam i obučem i idemo zajedno. Nemoj slučajno da izađeš dok se ne spremim." Poljubim je još jednom i krenem na tuširanje. Mogao bih da se ubrzam.

Spremio sam se za 20 minuta. Dohvatio sam prvo odelo koje je bilo okačeno i na brzinu se obukao. Sara je po dogovoru čekala u dnevnom boravku.

"Idemo." Dohvatim ključeve u prolazu i potsetim sebe da moram da pozovem majstora.

Saru sam ostavio u centru grada kao što je tražila dok sam ja nastavio ka firmi.

________________________________
😍