Ponovo ti 🔚

IX poglavlje

Kada Luka pokuša da produbi poljubac, shvatim šta zapravo radim. Kako sam se ovako brzo prepustila i na sve zaboravila? Kada sam uspela za ovako kratko vreme da pogazim svoje principe.

"Ovo je pogrešno. Ne možemo." Na brzinu sam izgovorila reči koje mislim da sam izgovorila razumno, ali kada krenem ka izlazu Lukina ruka me zaustavi.

"Ne možeš samo tako da odeš." Prilično isfrustriran izgovora dok me okreće ka sebi i gleda pravo u oči.

Ne znam šta mi se dešava u njegovom prisustvu ali moje ponašanje se totalno promeni. Kao hipnotisana gledam u njega i čekam sledeći korak.  Kada ponovo pokuša da me poljubi shvatim da je ovo sve pogrešno i ne mogu da napravim tu grešku.

"Ne, nemoj. Pusti me samo da idem." Gledam u njega i samo ga molim da me pusti. Ne mogu ja to.

Deset minuta kasnije smo se vratili u separe s tim da je Luka ovog puta ljut. Nije me pogledao od kada je seo pored mene. Pretpostavljam da ne bi ovog puta ni seo pored mene ali nije imao izbora.

Ubrzo sam i zažalila jer žalim nekog ko je kao Luka. Neverovatan je. Skupio je najveće sponzoruše u ovom klubu, imam osećaj da će ga skinuti ispred svih nas.

Imala sam i ja šansu da ga skinem ali sam na vreme odustala. Jednom sam se prevarila sledeći put neću. Lice koje je do pre par sekundi bilo namešteno sada krasi neverovatan osmeh. Sada sam srećna jer ipak nisam napravila onakvu grešku.

"Ina, idemo kući?" Ne želim više ovaj odvratan čin da gledam, a ni da slušam njihove glupe razgovare.

"Ako nije ništa hitno, da li možemo još malo da ostanemo?" Bebećim glasom me upita Ina. Nikada ne odolim i uvek joj popustim.

"Može." Sa sićušnim osmehom odgovorim.

Umesto da sedim i gledam ovu odvratnu sliku kako se gospodin žvalalavi sa još odvratnijim devojkama, krećem ka separeu kako bih sebi uzela novo piće. Ovog puta mi treba nešto jače.

Konobar mi istog trenutka nakon što mi je dao piće uručio i svoj broj. Sigurno neću spavati sa konobarem, nisam za jednu noć nikada bila i odvratno mi je ovakvo nabacivanje.

Premestila sam se na drugi kraj šanka gde je bio drugi konobar kako ovaj ne bi dodao još neki komentar.

Piće za pićem nisam ni sama primetila koliko sam popila. Polu pijana krenula sam ka podijumu. Nisam sigurna koliko već dugo igram ali snaga mi je na izmaku. Pre nego što se ovde onesvestim najbolje je da pronađem naš sto. Teturavim korakom sam hodala ka klubu, odjednom me je obavio mrak i nakon toga se apsolutno ničega ne sećam.

"Bože samo se nadam da nisam spavala sa njim." Razmišljam dok ležim pored njega, ovo je već drugi put kako sam sa njim završila u krevetu.

"Dobro jutro." Govori mi pospanim glasom. Izgleda kao da je njemu potpuno svejedno što je u mom krevetu.

"Sara, jednom si već napravila glupost i to na tvojoj devojačkoj proslavi, sada si ponovo zbog ogromne količine alkohola napravila istu grešku. Još gore je što se ničega ne sećaš." Sama sebe kritikujem i dajem sebi obećanje da više nikada neću uzeti alkohol.

"Hajmo na doručak." Govori mi dok oblači bokserice. Čekaj on oblači bokserice? Nemaš mere Sara!

"Dolazim." Progovorim nakon što me pogleda. Ne želim da me gleda.

Kao da čita moje misli prilazi mojoj strani kreveta i ljubi me u čelo. Zašto radi ovakve intimne stvari sa mnom? Ovo je samo greška.

"Sara?" Upita me kao da zna da se u meni vodi borba. Znam odlično kakav je. Voli sve što njegov status donosi i uživa u tome. Ali ja.. Ja nisam takva. Ne želim da pravim ovakve greške.

Krenem polako da ustanem ali veliki bol me istog trenutka vrati ponovo u krevet. Napravila sam grimasu tako da je istog trenutka primetio, ne želim više da bude pored mene. Samo neka ode. Tek sada shvatim da sam stvarno napravila grešku, ni manje ni više spavala sam sa plejbojem.

"Dođi. Izvini ako sam bio grub." Grli me i ljubi ponovo u čelo.

"Luka.." Pravim pauzu dok biram kako da mu saopštim. "Ovo... ovo je samo greška."

"Ššš." Privlači me još više sebi u zagrljaj i samo ćuti dok me mazi po kosi.

Znam da ovo neće dugo trajati, otićiće već danas.

_____________________________