Ponovo ti 🔚

XXXIII poglavlje

Sara P. O. V.

Platimo taksisti kada se parkira ispred kafane. Ostala ekipa nas čeka tu i verujem da će veče biti savršeno.

"Ko je to nama stigao." Začujem najglasnijeg u ekipi kao i uvek Mirković je tu. Bez njega provod nikada nije bio toliko dobar kao što je sa njim.

Pozdravimo se sa svima a onda nam očas posla naprave mesto. Naručimo svi prvu turu i čekamo konobara da nam donese sve što smo naručili. Vreme nam prolazi tako što slušamo i prepričavamo sve moguće zanimljivosti koje su nam se dogodile ili možda nekom prolazniku. I konačno se totalno opustim.

Moje društvo. Stara ekipa i eto je i stara Sara, nije bitno ni to što je to samo par trenutaka ali vredi. Pošteno vredi nakon toliko mučnih meseci.

"Pa Sara, šta ima novo kod tebe?" Upita me Mirković koji podrazumeva se vodi glavnu reč.

"Nema ništa, sve po nekom šablonu tako da je kao i uvek za vas moj život dosadan." Bocnem celu ekipu jer su me uvek zezali da mi fali adrenalina. Nikada se nisu stvarno žalili jer smo se na neki čudan način svi voleli. Kao jedna velika porodica koja je tu i u dobru i u zlu. Kratka definicija nas ali veoma jaka.

"Ina kod tebe?" Svi pogledi su na njoj i primetim da se malo ukočila.

"Kod tebe je uvek nešto zanimljivo." Dodaje Filip koji je do sada bio tih.

Devojke se smeju dok čekaju Inin odgovor ali ovog puta umesto dugog prepričavanja zanimljivih događaja Ina samo kratko odgovori da je ovog puta isti slučaj kao i kod mene.

Konačno stigne piće, nazdravimo svi a ja odlučim da prvo piće eksiram. Trebalo mi je ovo.

"Sara." Začujem kreštavi glas Mirele i shvatim da sa njom nikada nisam pričala puno ali uvek je bila čudna. Baš čudna verovatno sam je zbog toga i izbegavala. Moja Inica je najbolja na svetu zato mi niko više i nije potreban.

Veče je prolazilo idealno čak sam u jednom trenutku osetila nalet tuge jer se rastajemo za par sati. Ko zna kada ćemo se ponovo ovako skupiti.

Ina i Filip su se zbližili koliko mogu primetiti. Izdvojili su se i pričaju kao da se godinama znaju.

Mirković me pozove da igramo zajedno i odlučim da prihvatim. Pa zašto da ne? Učini mi se da vidim Miloša ali brzo shvatim da samo haluciniram. Opomenem sebe da sam dovoljno popila i da je vreme da krenemo.

Pošaljem Ini poruku da bi mogle da krenemo ukoliko želi, jedan pogled i shvatim da je i ona umorna. Pozdravimo se sa društvom naravno obećamo da ćemo se uskoro videti i krenemo u potragu za taksijem. Ispred kafane ni manje ni više stajao je Miloš. Bila sam iznenađena njegovim prisustvom i to baš ovde ali mogu zamisliti kako je Ini.

"Devojke imate besplatan prevoz. Izvolite." Rukom pokaže ka njegovom automobilu ali Ina naravno mora da odgovori. Da sam na njenom mestu isto bih uradila.

"Čekamo taksi, možeš slobodno da ideš."

"Ne želim sa vama da se svađam ispred ove kafane, ulazite unutra. Ne želite sigurno da vas neko tako pijane pokupi?" Primetim da je na kraju živaca pa bez odugovlačenja sednem na zadnje sedište. Odlično znam da je u pravu jer ja i jesam popila više nego što mogu da podnesem.

Vrisnem kada shvatim da nisam sama. Uplašeno pogledam ko se nalazi pored mene a onda požalim što sam uopšte ušla u ovaj prokleti automobil. Kasno je da izađem jer je Miloš već krenuo. Skot se ne budi ali osećam smrad alkohola. Ujedno i samo njegovo stanje govori mnogo toga.

Pretvorio se u alkosa.

"Kurva!" Promrmlja sa mržnjom dok spava mirno na zadnjem sedištu. Dragi moj to je tebi kao dobar dan. Dozvolim sebi da bacim par pogleda ali ne vidim ništa poznato na ovom čoveku. Sada mi izgleda strano. Bela košulja i uske pocepane sive farmerice mu stoje savršeno.

Stavi svoju ruku na moje golo koleno i to me povrati u stvarnost. On je to nesvesno uradio ali mene boli svaki njegov dodir. Izdao me je kao i svi ostali. Možda sam i zažalila što sam se uopšte vratila. Ne znam jedino zbog čega se kajem jeste beba koje više nema. Znam da to nije moja krivica, plod se jednostavno nije razvijao ali ipak bilo je tu nečega ispod mog srca.

"Kurvo!!" Prizove me iz misli besno Lukino vikanje. Pogledam u njega i shvatam da se probudio. Od šoka nemam reči. Šta mogu reći na ovako nešto? Čemu sve ovo? Šta sam mu ja uradila?

"Ti!! Ti si!" Miloš naglo zakoči kada mi se Luka približi.

"Luka smiri se! Rešite već jednom te nesporazume ali kada si trezan. Oboje se otreznite pa ćete onda rešiti sve te probleme." Primetim da Ina izlazi iz automobila a onda shvatim da smo stigli.

"Tii! Osvetiću ti se! Zapamtićeš sa kim se igraš." Naježim se od njegovog pogleda koji je pun mržnje. Nekako se saberem kako bih otvorila vrata.

Ina shvati da sam u mnogo gorem stanju nego što je ona pa me brzo obgrli i zajedno krenemo ka stanu. Zbunjena sam i povređena. Čemu onakve reči? On je mene prevario nisam ja njega. Ja sam ta koja je njega čekala dok je on ko zna s kojom bio.

"Napraviću ti toplu kupku, popićeš i topli čaj. Biće sve u redu, nisi sama ljubavi." Ina mi govori ali kao da njene reči ne dopiru do mene. Svi mi okreću leđa, polako me ostavljaju a da nemaju posebnog razloga.

"Dođi, napravila sam ti kupku." Stojim na sred kupatila i razmišljam gde sam u životu toliko pogrešila? Skinem sve sa sebe i utonem u toplu kupku. Opustiće me, valjda.

_______________________________

Uživajte💓

Bližimo se kraju 🔚