U srcu mafijaša 🔚

Mi ne postojimo

"Kad ga mogu upoznati?" Diego prekida neugodnu tišinu i ja se brzo odmičem od njega. Ne mogu normalno disati u njegovom prisustvu, a još manje razmišljati.

"Ne znam, za vikened? Čut ćemo se."

"Dobro, poslat ću nekoga po vas."

"To neće biti potrebno." On me samo upitno pogleda.

"Neću dovesti Lukasu ovdje." Objasnim, nema šanse da Lukasa dovedem ovdje.

"Zašto? Zar nisi maloprije  rekla da ga mogu viđati?" Upita zbunjeno.

"To i dalje stoji. Možeš ga vidjeti ali u mom stanu."

"Zašto u tvom? Šta fali mojoj kući?" Naljuti se.

"Zato što se Lukas tamo osjeća sigurnije, ova kuća mu je nepoznat teren. Uostalom mene prođe jeza kad vidim ono objezbjeđenje, a kamoli njega. Nema šanse da ga ovdje dovedem. A i Lukas te ne poznaje." Kažem odlučno.

"Ako želiš mogu te upoznati s njima. Oni su samo ljudi koji rade za mene."

"I koji me čudno gledaju svaki put kad dođem ovdje." Namrštim se.

"Budi bez brige tebi neće i ne smiju ništa." Kaže sigurno.

"Ako je to sve ja bi išla." Kažem nakon nekog vremena. Ne mogu biti u njegovom prisustvu.

"Pa mogli bi popričati o nama." Na ovo izbečim oči. Šali se.

"Mi ne postojimo." Kažem sigurno.

"Jesi sigurna?" Upita me kad se približi.

"Je-sam." Promucam nesigurno.

"Baš sigurna?" Upita me kad stane ispred mene i stavi moju kosu iza uha na šta ja zatvorim oči. Naravno da nisam sigurna.

"Kad tad ćemo morati popričati o nama i otvoriti sve karte."

"Diego molim te nisam spremna.." Jedva progovorim kad otvorim oči i pogledam ga te on shvati. Nisam spremna za taj razgovor. Ne znam ni hoću li ikada biti.

"Dobro ja ću te odvesti." Prebaci temu na čemu sam mu trenutno zahvalna.

"Nema potrebe."

"Svakako se vraćam natrag u firmu, a prepostavljam da je tebi tamo auto ostao." Kaže na šta ja klimnem glavom.

"Onda idemo." Povede me prema svom autu.

Vožnju smo proveli u tišini. Nitko ništa nije progovarao. Iako mislim da bi Diego puno toga htio progovoriti svjesna sam da me pušta i daje mi vremena. Samo što meni to vrijeme nije dovoljno. Ne znam kad ću biti spremna za taj razgovor, možda neću nikada. Bojim se da mi opet ne slomi srce na komadiće. Ne bi to mogla podnijeti ispočetka. Ne želim prolaziti kroz isto kroz šta sam prolazila.

"Stigli smo." Cimnem se na njegov glas, nisam ni primjetila da stojimo.

"Hvala na prijevozu, javit ću ti za Lukasa."

"Čekam tvoj poziv." Kaže te ja izađem dok se on spusti dolje u garažu.

Nakon šta sam otišla do auto odlučila sam da danas ne idem na posao. Odlučim da danas odem po Lukasa ranije i provedem dan s njim. On je moj lijek za sve.

...

"Ujače!!" Lukas glasno vikne i tek tada ugledam svoga brata ispred ulaza u zgradu. On odmah digne Lukasa kojeg baca dok se on smije.

"Hej braco, od kud tebe?" Upitam kad ga poljubim u obraz dok on drži Lukasu u naručju.

"Šta ne smijem doći  kod svoje sestre i nećaka?" Upita kao uvrijeđeno.