U srcu mafijaša 🔚

Kuća

"Molim?" Javim se u polusnu ne gledajući tko zove. Samo sam napipala mobitel i javila se.

"Spavaš?" 

"Jok čini ti se. To moj klon priča s tobom." Podrugnem se.

"Sarkastična kao i uvijek. Ispred zgrade sam."

"Koliko je sati?" Upitam ga.

"Deset." Pogledam na mobitel i vidim da je pola osam. On nije normalan.

"Očito ti sat ide dosta ranjen." Podrugnem se.

"Nisam mogao da čekam." Prizna.

"Dobro dušo. Napravi koji krug i vrati se za koji sat jer se ja vraćam spavati." Poklopim mu i okrenem se na drugu stranu nastavljajući spavati.

Taman šta ću zaspasti netko pozvoni na vrata. Ne moram ni da mislim tko je kad dobro znam da je Diego. Kako nisam reagirala na prvo zvono gospodin je stao na zvono na šta sam odmah potrčala da ne probudi Lukasa.

"Jesi ti normalan?" Upitam kad otvorim vrata i ugledam ga dok on samo prođe unutra.

"Uzbuđen sam i poranio sam malo." Objasni.

"Misliš sat i pol? Lukas spava tako da ništa time ne dobivaš."

"Nema veze pričekat ću da se probudi. Lakše ovdje dočekati nego negdje drugdje." Samo prevrnem očima.

"Radi šta hoćeš." Kažem i odem u kupaonu da se sredim pošto je očito da je moje spavanje završilo.

...

Nakon šta je Tea onako otišla da se sredi samo se nasmiješim. Mislim da ćemo mi biti dobro, samo je pitanje vremena. Siguran sam da i ona osjeća nešto prema meni ali inatljiva je ona. Neće da prizna da joj se na glavu popneš. Srećom pa imam strpljena trenutno. No i moje strpljenje ima granicu.

Dok se ona sređuje odlučim da nam napravim kavu, valjda i dalje pije istu. Srećom pa ima aparat za njega tako da to napravim bez problema. Tako najviše i volim da je radim.

Odlučim da nam napravim i doručak. Samo šta da napravim? Zapravo ne, doručak ćemo kod mene jesti. Tako je, odmah nazovem Marinu da nam pripremi bogat doručak jer ne znam još šta Lukas jede, a šta ne. Odnesem nam kave na balkon i bacim pogled na sat  i vidim da je već devet sati. Sad bi se već trebao i Lukas probuditi šta me razveseli. Taman se vratim unutra kad se Lukas pojavi još sav pospan. Ne mogu vjerovati da je on Tein i moj. Iako budimo realni pljunuti je ja.

"Mama će sad doći." Kažem mu jer gleda okolo. Dođem do njega uzmem ga u naručje i poljubim sočno u obraz. Moj život.

"Tula." Kaže odjednom na šta ga zbunjeno pogled. Šta mu to znači?

"Šta je to?" Upitam ga zbunjeno.

"Tula." Ponovi opet dok lamače nogama ali opet mi ništa nije jasno.

"Spusti ga dolje hoće na tutu." Kaže mi Tea koja se pojavi iza nas. Spustim Lukasa i on odmah potrči dok Tea ide za njim.

...

"Kad idemo?" Upitam odmah čim se vrati dok je Lukas u njezinom naručju.

"Dok pojedemo." Odgovori mi u hodu.

"To je već sređeno, doručak nas čeka. Jel on dobro?" Upitam pošto se ugnijezdio u nju i ne pušta je.

"Je, samo voli da se mazi ujutro, a i nije se još razbudio." Objasni mi.

"Tatino dijete." Pohvalim se, a ona preokrene očima. Zna ona jako dobro na šta sam mislio. Ja sam isto jako volio svako jutro da se mazim s njom, doduše na malo drugačiji način.