U srcu mafijaša 🔚

Tvoja odjeća

"Nećemo da je budimo." Budi me Diegov glas dok se s nekim raspravlja.

"Ali zašto ne?" Shvatim da je to Lukas.

"Zato što noćas nije spavala." Pa rekao mu je na neki način istinu. Samo mu nije rekao da je on krivac zašto nisam spavala cijelu noć.

"Zašto?" Naravno da Lukas na svaki Diegov odgovor ima pitanje.

"Zato što ju je stomak bolio." Objašnjava mu Diego polako. Ako ništa drugo barem se snašao. Za divno čudo nije lupio neku glupost.

"Zato mama treba da odspava još malo. Idemo mi za to vrijeme da joj napravimo doručak. Može?" Čujem korake kako se udaljavaju i zatvaranje vrata i tek tada otvorim oči. Odem na brzinu da se otuširam.

Nakon što se otuširam izađem vani samo u ručniku. Super, šta sada da obučem. Poslužit će mi neka Diego košulja kao haljina. Kad nemam ništa drugo. Neka mu se odbije od glavu njegove riječi da mi njegova odjeća najbolje stoji.

Otvorim Diegov ormar i tamo se zatekne šok. Jedna polovica je popunjena njegovom odjećom dok druga polovica ormara prepuna je ženskom odjećom. Ima svega, nema čega nema. Od haljine, spavaćica pa sve do donjeg rublja. Ne moram ni govoriti o Diegovom ukusu jer je sve jednostavno seksi. Uzmem majicu i shvatim da je to moj broj. Ma šta on sad opet izvodi? Uzmem prvo što mi se nađe pod rukom i odlučim da potražim dečke.

"Probudila si se?" Taman kad krenem izaći Diego uđe u sobu.

"Zar nije očito?" Podrugnem se.

"Kako si spavala?"

"Dobro." Nikad bolje nisam spavala već dugo vremena, iako sam spavala samo par sati ali nema šanse da mu to priznam.

"Vidim snašla si se." Skenira odjeću na meni i skida me pogledom.

"Kakva je to odjeća?" Upitam da skrenem pogled.

"Tvoja odjeća." Objasni mi.

"Moja?"

"Šta ti nije jasno?"

"To nije moja odjeća."

"Naravno da je tvoja, čija bi drugo bila? Nije sigurno moja."

"Ne sjećam se da si me išta pitao."

"Ne moram ni da te pitam."

"Znaš s..." Čim se probam pobuniti odmah me prekine.

"Lukas nas dolje čeka, idemo da jedemo." Odmah promjeni temu i izađe iz sobe. Super. Ovo još nije gotovo.

Čim me je Lukas ugledao potrčao je u moj zagrljaj. Uzmem ga u svoje naručje i sočno poljubim.

"Mama jel te još boli stomak?" Stomak? A da Diego mu je tako rekao.

"Ne, prošlo je." Kako je samo sladak.

"Tata je lekao da nisi spavala i nismo htjeli da te budimo." Diego zastane kao i ja jer je Lukas po prvi put nazvao Diegu tata. Diego samo što ne zaplače od sreće.

"Lijepo od vas." Nasmiješ se ali Diego i dalje stoji kao kip. Nikad ga nisam vidjela ovakvog.

"Tko prvi dođe do stola dobija sladoled." Kažem da se Diego trzne jer bi mogao da uplaši Lukasa svojim ponašanjem pošto stoji i gleda ga kao kip. Lukas je odmah potrčao prema dvorištu tako da Diegovu reakciju nije na svu sreću ni primjetio jer bi se uplašio. Lupim Diegu blagu šamarčinu i on se tek tada trzne dok gleda za Lukasom.

"Nazvao me je tata." Progovori s velikim ponosom i srećom.

"I kakav je osjećaj?" Znam da je za njega to nešto veliko.