U srcu mafijaša 🔚

Mislim da sam se opet zaljubio

Otvorim oči i prvo šta ugledam je Diego koji drži moju ruku i ima spuštenu masku na bradi. Čim me ugledao odmah mi se nasmiješio ali nekako taj osmijeh mi ne dođe do očiju. Ustane se te me nježno poljubi u čelo. Sjetim se poroda i naše kćerkice koju još nisam ni primila kako treba i to me tako boli. Samo želim da ona bude dobro.

"Kako se osjećaš?" Upita me zabrinuto.

"Kako je?" Uzvratim pitanjem jer mi je u ovom trenutku samo važno da je ona dobro.

"U inkubatoru je."

"Kakvo je stanje?" Upitam zabrinuto, samo želim čuti da je ona dobro, ništa drugo mi trenutno nije potrebno.

"Za sada je sve u redu. Bit će ona dobro, jaka je na mamu." Nasmiješi se iako znam da mu nije do toga.

"Možemo je vidjeti?"

"Naravno, ja sam ju već vidio." Govori dok uzima mobitel i pokuzuje mi njezine slike. Boli me gledati ju u inkubatoru dok je tako sićušna prikopčana na sve one cijevčice.

Jednostavno ne izdržim i rasplačem se. Zašto opet komplikacije? Jednom sam to prošla zar moram opet? Jedina stvar koja je drugačija je ta šta je Diego uz mene. Njegova podrška i samim time šta je tu mi puno znači jer ne znam kako bi izdržala ali zašto opet moram prolaziti kroz isto. Želim samo da primim svoju bebu u ruke i da sve bude u redu. Zar puno tražim?

"Hej, znam da ti je teško jer je i meni ali nemoj plakati molim te. Tvoje suze me užasno bole, ubio bi zbog njih." Govori dok me grli, a ja jednostavno ne mogu da zaustavim suze.

"Naša princeza je jaka na mamu i siguran sam da ćemo za par dana svi zajedno izaći iz bolnice i ići kući." Draga me po leđima dok ja samo želim da sve bude u redu i da možemo konačno svi zajedno da odemo kući i konačno uživamo.

"Bit će dobro?" Upitam ga.

"Nemoj da misliš crno, Marko mi je rekao da se to često događa. Hajde smiri se pa idemo da ju vidiš." Govori kad se odvoji od mene i briše moje suze.

"Nemoj dozvoliti da joj se nešto desi." Molim ga jer jednostavno znam da to ne bi mogla podnijeti.

"Nikad to ne bi dozvolio. Već sam htio dovesti druge doktore ali Marko je rekao da nema još potrebe za tim jer je sve ovo normalno i oni prate njezino stanje. Hajde smiri se pa idemo da ju vidiš" Govori mi dok mi pomože da se ustanem te me povede do naše princeze.

...

"Nije li predivna?" Upita me dok ju gledamo kroz ono staklo. Naše malo čudo. Tako želim da odem tamo i primim ju u svoje naručje i ne puštam. Samo neka ona bude dobro pa da više možemo svi zajedno kući.

"Najljepša." Odgovorim mu kad me ogrli oko trbuha te ja stavim svoje ruke na njegove.

"A tu ste, baš sam krenuo do vas." Odjednom se pojavi Marko pored nas.

"Jel se nešto dogodilo?" Upitam uplašeno, nije valjda nešto krenulo po zlu.

"Nije se ništa desilo, pratimo situaciju i za sad je sve mirno. Htio sam vam reći da možete malo primiti Ariju u ruke." Kaže mi i meni se pojavi veliki osmijeh jer ću primiti svoju kćer u ruke.

Marko nam donesa ona odijela i maske te nakon šta obućemo uđemo u sobu gdje se nalazi naša princeza. Sestra ju izvadi iz inkubatora te stavi meni na prsa i pokrije dekicom.

Ne mogu trenutno opisati svoje osjećaje jer su pomiješani. Poljubim ju u njezinu crnu kosicu dok me Diego primi za ruku i napravi ogradu za Ariju koju gleda zaljubljenim pogledom.

"Najljepša je." Tiho prošapće dok ju gleda ali opet dovoljno da čujem. Ne mogu da se ne složim. Jedva čekam da svi zajedno odemo kući iz ove bolnice. Nažalost za to će ipak trebati vremena. Najbitnije je da naša Arija bude dobro, sve ostalo je manje bitno.