Tea je obična djevojka koja vodi normalan život. Ima brata i prijatelje s kojima je okružena. Radi u kafiću kojem je upoznala Karlu i od tad su nerazdvojne. Njezin život je sasvim normalan za jednu običnu djevojko. No ubrzo će postati sve samo ne no...
Diego i ja smo proveli desetak dana zajedno nakon čega je on otišao, a ja sam se slomila. Zatvorila sam se u sebe. Nisam znala da će ovoliko da boli. Nije me htio poslušao, samo je tako jednostavno otišao. Bolje da kažem pobjegao. Iako sam ga molila da ne odlazi. Imala sam neki loš predosjećaj. I onaj zadnji poljubac i zagrljaj mi je govorio da ga neću više vidjeti. Osjećam to. Ne znam šta se događa s njim. Niti hoće li se vratiti. Isti dan kad je otišao ja sam otišla da napravim tetovažu. To će mi biti uspomena na njega jer to je jedino trenutno što imam da me podsjeća na njega. Možda glupo zvuči ali kad pogled tetovažu da mi snagu da će se on vratiti. Cijelo vrijeme mislim na njega ali od njega nema ni poruke. Prije nego li je otišao rekao je da je gotovo jer ne želi da se meni nešto desi. Za njega je možda gotovo ali za mene nije. Niti će biti. Čekat ću ga da se vrati, a onda mu jebat sve po spisku.
TeaKnežević story
Hoppla! Dieses Bild entspricht nicht unseren inhaltlichen Richtlinien. Um mit dem Veröffentlichen fortfahren zu können, entferne es bitte oder lade ein anderes Bild hoch.
❤️
....
"Šta ćeš dalje?" Upita me Toni dok sam ja i dalje zamišljena. On zna cijelu situaciju s Diegom, zna i da je on mafijaš u početku ga se malo bojao ali vidi da sam sretna s njim i sad me podržava.
"Mislila sam dat otkaz." Kažem i on odmah digne glavu.
"Ne ostavljaj me samu." Kaže, a ja se nasmiješim.
"Želim da probam da otvorim nešto svoje." To već želim neko vrijeme samo nikako da se odvažim na taj korak. Mislim da je sada pravo vrijeme za to.
"Zainteresirala si me. Pričaj."
"Htjela bi pokušati otvoriti restoran."
"Trebaš partnera? Ili barem radnika?"
"Zainteresiran si?"
"Naravno, ali prije nego li krenemo na detalje. Diego?"
"Nema novosti." Kažem tužno.
"Vratit će se on."
"Nadam se."
"A sad da čujem kakve ideje imaš za restoran." Promijeni temu na čemu sam mu zahvalna i počnem da mu iznosim neke svoje ideje koje imam.
...
Ni sama ne brojim koliko je prošlo od kad nema Diege. Prvo su prolazili sati, onda dani, prošao je i mjesec. Svaki danom sve više i više gubim nadu. Tek sad shvaćam koliko ga volim, nisam ga trebala pustiti da ode. Prokleta mafija, proklinjem ju svaki dan. Definitivno sam postala živi kostur, bar tako kaže Toni. A nije daleko od istine. Ne jedem jer nemam volje. Jako slabo jedem i to ako me netko natjera. Zatvorila sam se u stan, ne izlazim nigdje. Čekam da dobijem poruku ili da se vrati ali to ne dobivam, a kako vrijeme prolazi ja sve više sumnjam da ću to dobiti. Samo jedna poruka dobro sam i bilo bi mi lakše. Očito je za njega stvarno bilo gotovo. Čovjek bi bar poslao poruku da se ne brinem ali ne. To je Diego. Kad on kaže da je gotovo onda mora biti gotovo.
