U srcu mafijaša 🔚

Hoćeš li se udati za tatu?

Jedva čekam da se današnji dan završi. Toliko posla da ne znam odakle prije da počne. S druge strane sam toliko umorna da jedva stojim na nogama. U zadnje vrijeme sam malo previše sebe forsirala sa poslom.

U međuvremenu Miloš je izašao iz bolnice i konačno mogu odahnuti šta se tiče njega. Uz to Diego i on se odlično slažu šta ne mogu da vjerujem ali mi je jako drago zbog toga. Naravno da Miloš ne može mirovati i već se želi vratiti na posao iako ja još nisam za to.

U zadnje vrijeme više se Diego brine oko Lukasa nego ja. Moram priznati da fantastično funkcioniramo kao prava porodica. Iskreno nisam se nadala da ćemo tako dobro fukcionirati ali sam se prijatno iznenadila. Drago mi je da smo sada prava porodica kakva smo trebali da budemo od samog početka. Jedva čekam da dođem kući i zaspim u Diegovom zagrljaju, nema ljepšeg osjećaja.

Ulazim u kuću koja je u tišini šta je čudno. Krenem da potražim svoje dečke taman kad Lukas uđe u jaknici u kuću. Od kad smo se preselili u kuću to dijete je vječito u dvorištu i igra se cijelo vrijeme vani. Diego je definitivno imao pravo šta se toga tiče. Kuća je praktičnija.

"Mama." Odmah potrči meni čim ne ugleda. Uzmem ga u naručje te ga poljubim u njegov obraz. Ovo dijete prebrzo raste.

"Šta si danas radio?" Upitam ga.

"Iglao se." Bože koliko je ovo dijete slatko.

"Gdje ti je tata?" Upitam ga pošto ga ne vidim.

"U dvolištu."

"Mama?" Pozove me i pogleda me onim pogledom kojem ne možeš reći ne i čvrsto me zagrli.

"Molim?" Dragam ga po njegovim leđima.

"Reci da." Tiho kaže na šta ja ostanem zbunjena.

"Da kažem da?" Upitam zbunjeno i u tom trenutku ugledam Diegu kako ulazi u kući.

"A tu ste." Progovori Diego dok nam se približava.

"Tata i ja imamo iznenadene." Govori mi Lukas kad Diego dođe do nas.

"A da? Kakvo iznenađenje?" Upitam sa zanimanjem i pogledam obojicu. Tko zna šta su njih dvojica sad smislili.

"Nije iznenađenje ako ti kažemo." Odgovori mi Diego. Prvo mi na pamet padne da će me zaprositi ali s obzirom na Lukasa odustanem od te ideje. Diego uzme Lukasa iz mog naručja te ga spusti dolje. Lukas odmah potrči prema dvorištu.

"Ozbiljno Diego?" Upitam namršteno kad vidim da je iz džepa izvadi neku maramu.

"Htjeli si romantiku, evo ti je." Govori dok raširi ruke. Diego i romantika ne ide zajedno. Osjetim kako mi veže na oči tu maramu.

"Ako padnem ubit ću te." Kažem mu dok mogu osjetiti kako se on smiješka.

"Dobro" Kaže te me podigne u svoje naručje.

"Šta radiš?" Upitam ga dok omotam ruke oko njegovo vrata.

"Sad si sigurna da nećeš pasti." Govori dok nastavlja da hoda samnom u naručju.

Nakon par koraka se zaustavimo te me polako spusti dolje. Prepostavim da smo u dvorištu ali ne mogu sa sigurnošću reći kad i dalje imam onu glupu maramu preko očiju.

"Mogu sad skinuti ovo čudo?" Upitam ga.

"Strpi se još malo." Odgovori mi dok ja čekam s nestrpljenjem. Osjećam se glupo sa ovom maramom na očima.

"Sad možeš." Kaže mi nakon nekog vremena.

Konačno skinem ovo čudo sa glave i prvo šta ugledam ispred sebe je Lukasa koji sada nosi košuljicu na kojoj piše hoćeš li se udati za tatu?