U srcu mafijaša 🔚

Lunapark

Prošli je već oko mjesec dana od kad je Diego počeo da upoznaje Lukasa. Svaki dan je kod nas, a Lukas je jednostavno oduševljen njime. Mislila sam da će biti problema ali Lukasa ga je odmah prihvatio. Naravno da on očekuje nešto više od mene ali ja mu to nisam spremna dati. Uvijek mora da spomene naš poljubac na koji me stalno podsjeća. Kao da mi nije i ovako dosta teško. Otežava mi koliko god može i u tome uživa.

Naravno da nakon onog poljupca cijeli noć nisam oka sklopila. Lagala kad bi rekla da mi se nije svidio i da mi ništa nije značio. Volim ga kao i prvog dana ali za razliku od tada sada je situacija potpuno drugačija. Bojim se prepustiti opet. Bojim se da me opet ne povrijedi i slomi srce koje je već slomio na komadiće. A najveći strah je da će otići kao što je već otišao.

Bilo je oko sedam sati kad se Lukas zavukao u moj krevet i nastavio da spava dok sam ga ja samo gledala i pitala se šta i kako dalje. Nemam ideju koliko će dugo sve ovo trajati. Očito da je moje spavanje završilo te se ustanem i odem popiti kavu u miru dok se Lukas još spava.

..

Negdje oko deset sati se probudio Lukas i došao do mene trljajući svoje okice. Odmah sam ga uzela u naručje i poljubila ga dok se on smijao.

"Šta ćemo danas raditi?" Upitam ga pošto je subota i ja sam slobodna.

"Lunapalk." Sretno poviče.

"Može, ali prvo moramo da jedemo." Lukasu sam pustila crtić dok sam nam ja išla pripremiti doručak.

Nakon doručka prvo sam obukla Lukasa. Dok se on igrao ja sam se otišla presvući i uzeti stvari koje su mi potrebne. Nakon šta sam sve uzela zaputili smo se prema lunoparku. Odlučila sam da ne idemo autom već da se malo prošetamo. Lijep je dan pa treba to da iskoristimo.

Na izlazu iz zgrade dočekalo me je neugodno iznenađenje. Diego je stajao glavom i bradom. Šta on tu radi? Nisam od ranog jutra spremna za njega. Čim nas je ugledao odmah nam se nasmiješio.

"Dobro jutro." Pozdravi nas kad stanemo  ispred njega.

"Jutro."

"Idete negdje?" Jok, čini ti se.

"Zar nije očigledno?" Podrugnem se.

"Gdje idete?" Zanemari moj komentar.

"U lunopalk." Vikne sretno Lukas.

"Mogu ja s vama?" Upita njega kad čučne ispred njega dok Lukas sam slegne ramenima.

"Molas mamu pitat." Odgovori mu Lukas u svom stilu. Diego klimne glavom i stane ispred mene

"Onda mama mogu li i ja u lunopark?" Upita Diego ozbiljan, a ja prasnem u smijeh na ovaj njegov nadimak. On mi samo uzvrati osmijehom dok čeka moj odgovor.

"Možeš sine." Uzvratim mu istom mjerom te krenemo zajedno u lunoparku. Netko bi pomislio da smo mala sretna obitelj ali daleko smo mi od toga.

...

"Diego spusti ga dolje, past će ti." Kažem mu kad uzme Lukasa i stavi ga na svoj vrat. Živčani slom dobijem kad vidim da ga netko tako nosi.

"Neće, držim ga." Odgovori mi.

"Jao poludit ću s tobom." Mrmljam sebi u bradu dok se on smiješka jer me je čuo.

"Opusti se i uživaj malo." Da baš se pored tebe mogu opustiti.

"Sjeti se kako si uživala u poljupcu." Kaže tiše da Lukas ne čuje, a ja ga ubijem pogledom. Samo sam čekala kad će ga spomenuti.

"Ništa posebno, bilo je i boljih." Uzvratim mu namjerno dok me on ubije pogledom.