Obitelj do kraja života

2.2K 96 10
                                    

Nakon šta završim sa Stefanom uputim se prema bolnici. Odlučim da je vrijeme da sve karte izvadimo ma stol. Pa bilo kako bilo. Znam da Tea želi da me Miloš prihvati kao i ja njega. Zato ovo odlučim riješiti mimo nje. Ona bi mi tu samo veću nervozu stvarala.

"Hej Marko kakvo je stanje?" Upitam ga kad ga sretnem u hodniku. Ovaj dečko mi je postao poput brata.

"Taman sam se zaputio prema njegovoj sobi, za sada su nalazi pozitivni. Ako se ovako nastavi uskoro bi mogao kući. Gdje je Tea?" Pogleda začuđeno jer ja nikad nisam dolazio sam.

"Pa mislim da je vrijeme da se Miloš i ja upoznamo. Tea bi samo bila nervozna i skičala jedno na drugog za svaki krivi pogled tako da ne zna da sam ovdje." Objasnim mu.

"Pametno, hajde dođi ja ću te upoznati sa Milošom." Kaže te me povede prema njegovoj sobi.

...

"Vidi koga sam ti doveo." Kaže Marko čim uđemo u Milošovu sobi.

"Pa bilo je i vrijeme da se mi upoznamo." Kaže čim me ugleda. Ne mogu ništa pročitati iz njegovog pogleda.

"Ja vas ostavljam, a vas dvoje se nemojte poubijati. Neću moći Tei pred oči." Kaže te nas ostavi dok se ja smjestim na stolicu pored kreveta. Ne moram ni da govorim da sam nervozan. Imam osjećaj kao da sam došao pred sud.

"Diego." Pružim mu ruku koju prihvati.

"Miloš."

"Volio bi da smo se upoznali na drugačiji način ali..."

"Mislim da je bolje ovako nego u sudnici." Pa ne mogu da se ne složim sa ovim.

"Hvala ti za sve šta si učinio za mene. Šta nisi dopustio da umrem i šta si doveo sve ove liječnike. I naravno šta si bio tu uz Teu." Naravno da sve on zna.

"To je najmanje šta sam mogao da učinim." To je ništa nasprem onoga šta je on učinio za Teu i Lukasa.

"Čim se oporavim vratit ću ti sve do zadnje lipe."

"To neće biti potrebne." Da nisam htio ne bi učinio ništa od ovoga. Ne tražim ništa zauzvrat. Dobro, možda Teinu ruku.

"Al.." Pokuša se pobuniti ali mu ne dozvolim.

"Miloš boli me ona stvar za novce. Ja to nisam ni osjetio."

"Vjerujem da nisi ali bez brige neću ti ostati dužan."

"Ja sam taj koji sam tebi dužan."

"Kako misliš?" Pogleda me zbunjeno.

"Bio si tu uz Teu i Lukasa kad sam ja trebao biti, a nisam. Nikad ti se neću moći dovoljno zahvatili na tome. Ni tebi, ni Marku. Dužnik sam vam do kraja života. Ovo šta sam ja za tebe učinio je ništa nasprem onoga šta si ti učinio za Teu i Lukasa. Nikad neću moći vratiti vrijeme ali zato sam sada tu i nigdje ne idem." Kažem iskreno i vidim da je ostao iznenađen na moje riječi.

"Šta želiš od nje?" Upita me direktno. Pa normalno, ipak je on odvjetnik.

"Sve." Izgovorim kao iz topa.

"A to sve podrazumjeva?" Pogleda me upitno.

"Obitelj s njome do kraja života." Kažem sigurno dok njega iznenadim. Siguran sam da ove riječi nije očekivao.

"Znaš kada sam saznao da si ti otac djeteta poludio sam. Ja sam taj koji ju je natjerao da traži samostalno skrbništvo jer sam nekako duboko u sebi osjećao da si živ. Nažalost znao sam koliko si opasan po nju, nisam htio da joj se nešto desi. Ni njoj, ni Lukasu. Zbog svog posla nagledao sam se svačega i nisam htio da se nešto slično desi njoj. Samo sam ju htio zaštiti. Usprkos svemu znao sam da te ona i dalje voli. Pa čak i kad je mislila da si mrtav. Kad si se vratio jednostavno sam odustao od toga da joj branim da bude sa tobom. Njezina sreća je jedino šta mi je bitno. I Lukasova naravno. Ako su oni sretni i ja sam. Nisam sretan jer ti i ja znamo čime se baviš ali očito na neki način usrećuješ moju sestru. A to je jedino šta je meni bitno, ostalo me ne zanima." Iznenadi me ovim riječima, nisam očekivao da će me odobravati. Na kraju shvaćam zašto je bio protiv mene.

"Shvaćam te ok? Kao šta si rekao i ti i ja jako dobro znamo čime se ja bavim. Ja bi isto tako reagirao za svoju sestru. Ne moramo se voljeti uopće, samo ne želim da Tea bude između nas dvojice zato šta sam ja mafijaš. Ne želim da me gledaš kao mafijaša. Već kao nekog tko usrećuje tvoju sestru." Ipak se nadam da ćemo moći imati dobar odnos. Ako ništa drugo barem zbog Tee i Lukasa.

"Na moju žalost svidio si mi se iako to nisam želio. Ali povrijediš li mi sestru neće te spasiti ni svi ti tvoji mafijaši od mene." Samo se nasmiješim na ovo. Pravi je brat koji štiti svoju sestru od svih.

"Dogovoreno."

"Pa kad smo ovo riješili došao sam i da te tražim ruku tvoje sestre. Želim da je zaprosim." Objavim sa ponosom.

"Vidiš me prvi put i odmah me to pitaš?!"Podrgne se i odmah se sjetim Stefanovih riječi.

"Ne želim više da gubim ni sekunde, previše smo izgubili već." Želim svaku sekundu do kraja života provesti sa njom i Lukasom.

"Ako je moja sestra sretna pa makar se radili o tebi i ja sam. Štogod nju usrećuje."

"Onda mi daješ?" Upitam da budem siguran.

"Kao da ti treba moja dozvola za to. Ali ako ti toliko znači imate moj blagoslov."

"Hvala ti." Kažem od srca, bio sam skeptičan oko ovoga. Iskreno nisam mislio da će mi dati

...

Nakon razgovora sa Milošom osjetio sam veliko olakšanje. Razgovor je prošao i bolje nego li sam očekivao. Iskreno svidio mi se Miloš i to jako. Mislim da ćemo se slagati dobro. Malo se previše sve to odužilo tako da je već bilo vrijeme da krenem po Lukasa u vrtić.

Sa Teom se nisam čuo ali mi je zato Stefan javio da je pozvala Karlu u pomoć šta se tiče selidbe.Pa bolje Karlu nego mene, mrzim takve stvari. Odlučim da se ne miješam i neka cure srede to što moraju, a ja ću do tada da odem po sina u vrtić. Bitno da se oni presele kod mene, ostalo ćemo sve lako da riješimo.

Prvi susret Diege i Miloša i to bez Teionog znanja 🙈
Kladim se da ovakav tijek događaja niste očekivali 😅
Šta očekujete dalje? 🤔
Uživajte u čitanju
Cathy 🥰

U srcu mafijaša 🔚Donde viven las historias. Descúbrelo ahora