U srcu mafijaša 🔚

Povratak

Ujutro mi se bilo teško ustati. Znala sam šta me čeka ali sam znala da ako ostanem bit će još gore. Sve me podsjeća na njega. Ne prođe ni jedan sat da ne pomislim na njega. Pomirila sam se s tim da je mrtav ali ima u meni tračak nade koji misli i nada se da je živ. Kako bi on reagirao da zna da sam trudna? Nemam pojma. Tko zna jel bi uopće htio dijete. Možda bi on vio više za to da pobaci. Nikad nismo pričala o djeci. A nismo ni mogli kad smo više bili u seksualnoj vezi nego u ljubavnoj. Bolje da smo u toj i ostali. Ma šta ja pričam bolje da se nismo u to ni upuštali. Nažalost tu smo gdje jesmo. Prošlost ne možemo vratiti da ispravimo neke stvari. Zato se nadam da će budućnosti biti puno bolja i ljepša.

Nakon pet sati vožnje stižem u Beograd kod svog brata. Mrtva sam umorna i iscrpljena. Jedva čekam da zaspim, doslovno sam mislila da ću zaspasti, a ne ti Tea moraš ići autom. Kao da avion ne postoji.

Nema auta ispred kuće šta znači da nije još kući. Hvala Bogu, nemam snage još sad i za njegovo ispitivanje. Samo sam ušla u kuću i odmah se zaputila u svoju sobu koja je aplsulutno ista od prošlog puta. Nekad mi stvarno nedostaje biti dijete. Niti brige niti pameti. Nisam se ni presvukla odmah sam zaronila u svoj krevet i u roku sekunde zaspala. Očito je Marko bio u pravu da ću sad biti više umornija.

....

Budim se i ugledam vani mrak. Zar je moguće da sam pola dana prespavala? Čujem da nešto miriše te mi je jasno da je Miloš došao. Odlučim da malo odužim razgovor te se odem prvo otuširati.

Kako uopće da započne braco ja sam trudna? Ne, nema šansa. A tek za Diegu? Ma bit će dobro ako me ne ubije. Miloš zna za Diegu, normalno da zna kad je Diego poznati mafijaš, a Miloš poznati odvjetnik. To je jedan od razloga zašto nisam htjela ništa s njim. Brat bi me objesio, sad će tek da me objesi kako god da okreneš. Jebote nosim dijete mafijaša. Oke, ovo definitivno loše zvuči. Neka mi je Bog na pomoći jer mi trenutno samo on može pomoći.

...

Nakon što sam se istuširala odlučila sam sići dolje. Moram se suočiti sa njim. Ipak na kraju dana znam da me voli i da će podržati moju odluku. Istina bit će bijesan ali smirit će se. Pogotovo kad se pridruži njegov nećak ili nećakinja.

"Sekica." Čim me je učio odmah je krenuo prema meni i zagrlio me. Nisam ni svjesna koliko mi je falio. Teško je to kad smo odvojeni i u različitim državama. Nažalost zbog posla se ne možemo viđati koliko bi mi htjeli.

"Spremio sam večeru. Gladna?" Upita me kad se odmaknemo jedno od drugoga.

"Kod vuk." Kažem i smjestimo se za stol.

"Pa od kud tebe? Nisam te očekivao." Upita me dok jedemo.

"Nije ti drago?" Upita ga kao povrijeđeno.

"Ne pričaj gluposti, normalno da mi je drago."

"Trebao mi je predah, da se maknem od svega."

"Šta je bilo?" Spusti odmah pribor i ustane se i sjedne pored mene. Jao kako sad da mu kažem. Vidim po njegovom licu da je zabrinut.

"Ne znam kako da ti kažem." Gledam svugdje samo ne u njega. Znam da će poluditi.

"Šta god da je u pitaju riješit ćemo." Nisam baš sigurna koliko ćeš to misliti nakon šta čuješ.

"Trudna sam." Bubnem bez okolišanja i pokušavam pročitati njegovu facu ali mi ne ide.

"Trudna? Jesam ja dobro čuo?" Upita da vidi jel dobro čuo na šta samo klimnem glavom. Vidi se da je u šoku. Ovo sigurno nije očekivao.

"Nisam znao da imaš dečka." Naravno da će to spomenuti.

"Nemam." Kažem, a on me zbunjeno pogleda.