U srcu mafijaša 🔚

Idemo u šoping

Kako se približavao taj glupi rođendan tako i ja sve više i više ne želim ići na njega. Pogotovo nakon šta sam saznala da će onaj idiot dovesti svoju fufu. Nakon onog razgovara s Diegom uopće se više nismo vidjeli. Ne znam uopće šta da mislim o cijeloj ovoj situaciji. Iako sam željela šta prije zaboraviti taj poljubac lagala bih kad bih rekla da mi se nije svidio. Ni pod koju cijenu to Diego ne smije saznati. Možda bi i pristala na Diegov prijedlog, ali u njegovom društvo se ne osjećam ugodno tako da to ne dolazi i obzir. Moram nešto pod hitno smisliti.

...

Kad sam izašla van dočekao me Diego naslonjen na auto kako nešto tipka po mobitelu. Super, samo mi je još on falio.

"Šta ti tu radiš?" Upitam i on tek tad digne pogled sa mobitele.

"I mene je drago šta tebe vidim." Nasmiješi mi se slatko i spremi mobitel u džep.

"Meni nije." Zlobno uzvratim.

"Laži nekog drugog." Unese mi se u facu i preokrene nas da se ni ne snađem. Nađem se prislonjena uz auto dok nas milimetri dijele. Ma čujem kako mu srce jako tuče, a ni kod mene situacija nije ništa drukčija. Bože šta mi se to dešava? Šta god da je u pitanju mora prestati odmah. Gledamo tako jedno u drugo i kao da očima pričamo. Nakon par trenutaka odmakne se od mene i prođe rukom kroz kosu i ja tek tad prodišem.

"Idemo u šoping" Izjavi nakon par trenutaka tišine.

"Za-što?" Promucan, nisam još sebi došla.

"Kako misliš zašto?" Zbunjen je.

"Tako kako sam pitala." Sarkastičnog odgovorim.

"Pa da si kupiš nešto za rođendan na koji idemo." Podsjetim me.

"A to? Ne idem na rođendan."

"Zašto?"

"Ne ide mi." Stvarno mi se neda.

"Jel to zbog onog krelca? Ma pusti budalu kad imaš mene koja bi me svaka htjela." Jel on to upravo sam sebe pohvalio?

"Ne mogu vjerovati da toliko hvališ sebe."

"Pa kad me ti nećeš pohvaliti." Uzvrati mi šta mene nasmije.

"Stvarno mi se neda gledati njega i onu fuficu." Kažem, znam da će pokušati nešto.

"Još ga voliš?" Upita me ozbiljno.

"Molim?! Ne. Jesi to normalan? Samo ga ne želim gledati. Znajući njega znam da će pokušati nešto."

"Onda dobro." Kaže i povede me do auta.

"Šta ti to znači?" Zbunjeno upitam.

"Ja ću se pobrinuti da ga ne gledaš da ti ne priđe. Ti se jedni pobrini da savršeno izgledaš. A to ćemo sad riješiti." Govori dok mi otvara vrata u auto u koji oprezno uđem.

"Tko si ti i šta si napravio Diegu?" Upitam ga kad on uđe. Ovo ga samo nasmiješi.

"Šta? Nisam ja tako loš kakvim me ti smatraš." Prebaci mi i ovo me rastuži.

"Nisam ti dala priliku." Promrmljam za sebe, ali sam sigurna da me je i on čuo. U moju obranu ne volim ni malo mafijaše, prezirem ih. Još kad Diego progovori pa digne mi tlak na tristo. Voli me nervirati.

"Nisi, imaš o meni mišljenje kao da sam najgora osoba na svijetu. Ipak ovaj put ja tebe spašavam guzicu. Ko zna možda uskoro promijeniš to svoje mišljenje o meni. " Teško ali ko će ga znati.

"Nije kao da moraš." Ne bi ja bila ja da mu ne uzvratim.

"Jel možeš jednom zašutiti i reći jebeno hvala?!!" Uspjela sam ga iznervirati, bravo ja.